Požari u Francuskoj i Grčkoj se polako smiruju: U ove dve države je situacija i dalje kritična

Dok se situacija u Francuskoj i Grčkoj polako smiruje, Italija i Španija se i dalje bore sa vatrom. A odmora nema, jer sezona požara nije ni blizu kraja.

Blizu grada Saragose – vatra guta sve pred sobom. U apokaliptičnim uslovima španski vatrogasci pokušavaju da se sakriju od vatre, dima.

Preporučujemo

A u planinama, u blizini glavnog grada Madrida, požar je zahvatio 8.000 kvadratnih metara – suvu travu i šumu. Vatrogasci ostaju na terenu dva dana - do potpunog gašenja požara.

Tokom desetodnevnog toplotnog talasa samo u Španiji je stradalo više od 500 ljudi, a izgorelo je čak 190 hiljada hektara zemlje. Ljudi su očajni, vatrogasci su na izmaku snaga

- Samo je zaiskrilo, opet. Vatra je uz pomoć vetra prešla na drugu stranu i stigla ovde za sat vremena - rekla je Halva Fernandes iz Zamore u Španiji.

- Na izmaku smo snage, ova vrućina na kojoj smo danima je nemilosrdna. Noću, iako su nam protekle dve noći bile lakše, nema odmora. Dežuramo po smenama, ali se mi vatrogasci umorimo. I mi smo ljudi, kao i svi drugi - tvrdi on.

U Italiji, u regionu Toskane, više od hiljadu ljudi evakuisano je iz svojih domova. Požari su za sada pod kontrolom, a snimci dronom pokazuju pravu štetu. Na terenu je ostalo skoro 90 vatrogasaca koji prate situaciju. Život je izgubila 55-godišnja koordinatorka civilne zaštite. U selu Prepotu tokom gašenja požara - smrskalo ju je drvo.

Danima ista, dramatična slika, veliki šumski požari u Evropi su sve češći, nanose veću štetu i sve teže ih je zaustaviti. Toplotni talas dodatno je pojačao sušu.

- Pre pola veka, pa i više, šumski požari nisu imali toliko raspoloživog goriva. Mi to zovemo gorivom, mislim gorivim materijalom. Danas je drugačije. Zašto je tako? Zbog egzodusa sa sela mladi naraštaji odlaze U selima ima starijih ljudi koji više ne mogu toliko da obrađuju zemlju, barem ne tako intenzivno kao ranije - objašnjava Johan Goldamer iz Globalnog centra za praćenje požara.

Situacija je sada nešto lakša u Grčkoj, Portugalu i Francuskoj, koje su izgubile 40.000 hektara šuma. Sve zbog toplotnog talasa, klimatskih promena i najčešće ljudskog faktora. Evropa bi 2022. godinu mogla da završi sa više opožarenih površina od 2017. godine, najgore godine do sada, kada je izgorelo skoro milion hektara.

(Telegraf.rs)