Vladislava su Rusi 3 meseca držali zarobljenog: "Uperili su mitraljez u mene, čistio sam sobu umrljanu krvlju"

Šesnaestogodišnji ukrajinski tinejdžer Vladislav Burjak ispričao je u ispovesti za britanski Guardian kako je izgledao njegov život tokom tromesečnog boravka u zarobljeništvu u Rusiji.

Vladislav je od porodice odvojen 8. aprila na kontrolnom punktu dok je pokušavao da pobegne iz Melitopolja, a pušten je posle višemesečnih pregovora između njegovog oca, Olega, lokalnog ukrajinskog zvaničnika i ruskih vojnika, koji su želeli da razmene Vladislava u zamenu za njihovog bitnog čoveka.

Tokom razgovora za Guardian, Vladislav je opisao navodna brutalna premlaćivanja i duga ispitivanja kojima su zatvorenici svakodnevno podvrgavani. Vladislav je jedan od 500 civila koje je zatvorila ruska vojska, mada zvanični Kijev tvrdi da su te brojke mnogo veće. Moskva se povodom ovih navoda nije oglašavala.

- Krenuli smo iz Melitopolja za Zaporožje u devet ujutru. Oko 11 sati zaustavljeni smo na kontrolnom punktu, gde su ruski vojnici počeli da proveravaju dokumenta. Pitali su me da li sam snimio kontrolni punkt i zahtevali su da im dam svoj telefon. Onda su pronašli Telegram snimak na kom se vide ruski vojnici kako govore da ne žele da se bore - kaže Vladislav.

On kaže da je ruske vojnike ovaj snimak razbesneo.

- Vojnik je uperio mitraljez u mene i rekao da moram za njim i odveo me do šatora gde su izdvajali ljude koji su zarobljavali. Tada su saznali da sam sin lokalnog zvaničnika i da sam vredan kao talac - kaže tinejdžer.

On je zatim rekao da su ga odveli na lokaciju koja se koristila kao zatvor u Vasilovki, gde je držan više od 40 dana u jednoj ćeliji, pre nego što je prebačen u hotel u kom je boravio poslednjih mesec dana zatočeništva.

- Naterali su me da perem pod u prostoriji koju su koristili za ispitivanja, čistio sam i službene prostorije i bacao smeće. Ćelija u kojoj sam bio smešten bila je nekoliko metara od mesta gde su vršili ispitivanja. Slušao sam ljude kako viču, a kada sam čistio sobu video sam mrlje od krvi. Pošto sam mogao da se krećem dok sam čistio ćelije, ponekad sam imao priliku da vidim šta se dešavalo sa tim ljudima, a oni su ponekad mogli da razgovaraju sa mnom na kratko, kada stražari nisu gledali - priseća se on.

Vladislav kaže da je u sobi koja je služila za ispitivanje zatvorenika bio jedan metalni sto i dve stolice. Jedna je bila za ispitivača, a druga za zarobljenika.

- Bilo je mrlja od krvi i natopljenih zavoja. Mogao sam da čujem i ispitivanje, najmanje tri puta nedeljno. Stalno su pitali ljude da li imaju oružje, a zatvorenici su vikali od bolova. Ljude su tukli i mučili elektrošokovima. Ako neko nešto nije želeo da kaže, mučenje bi se nastavilo, ponekad i po nekoliko sati - kaže on.

Tinejdžer kaže da su ljudi nakon ispitivanja bili u modricama.

- Jako sam se plašio da će i mene prebiti, pa sam se trudio da sakrijem emocije. Niko mi nikada nije rekao zašto me drže, ali sam pretpostavio da je to bilo zbog razmene - tvrdi on.

Dok je Vladislav bio u pritvoru, njegov otac je pregovarao sa Rusima kako bi pokušao da oslobodi svog maloletnog sina.

- Prvi put su me pozvali dan nakon što je Vladislav odveden. To je bilo 9. aprila. Rekli su mi da imaju mog sina i da im on treba za razmenu. Bilo mi je jasno da je talac. Znao sam da im je on vredan i da mu verovatno neće nauditi, to me je jedino smirivalo - kaže njegov otac Oleg.

Iako je želeo da se svađa sa njima, jer je Vladislav bio dete znao je da to nije dobro za njegovog sina.

- Nije bilo mesta za raspravu s anjima. Reklis u mi da ako 4. jula bude puštena određena osoba, biće pušten i on - kaže Oleg.

Tokom 90 dana, koliko je Vladislav proveo u pritvoru, otac je sa njim uspeo da razgovara samo šest puta.

- Čak i tada smo znali da nas Rusi sve vreme prisluškuju - kaže otac.

(Telegraf.rs)