Putin se okreće prijateljima, čeka ga važan susret sa Erdoganom: O čemu će pričati na samitu u Iranu?

Lideri Rusije i Turske sastaju se danas u Iranu u znaku jedinstva i potencijalnog vojnog opredeljenja koji deluje kao oštar geopolitički kontraudarac nedavnoj poseti američkog predsednika njegovim primarnim bliskoistočnim partnerima.

Predsednici Vladimir Putin i Redžep Tajip Erdogan sastaće se danas u Teheranu sa njihovim iranskim domaćiima, uključujući vrhovnog lidera Alija Hamneja i predsednika zemlje Ebrahima Raisija.

Do sastanka lidera dolazi nekoliko dana nakon posete američkog predsednika Džoa Bajdena Bliskom istoku.

Iran, Rusija i Turska - članica NATO-a čiji su odnosi sa alijansom u poslednje vreme bili zategnuti - nastojaće da ukažu na beskorisnost američkih napora da ih obuzdaju ili izazovu.

Bajden je prošle nedelje posetio Izrael i Saudijsku Arabiju, kako bi ojačao odnose sa zemljama koje Vašington smatra prijateljima i predstavio jedinstven front protiv Irana i Rusije.

Čini se da je vreme održavanja samita u Teheranu odabrano da usledi odmah nakon mnogo kritikovanog putovanja Bajdena na Bliski istok.

Očekuje se da će lideri i njihove delegacije održati bilateralne sastanke tokom kojih bi se razgovaralo o pitanjima od sukoba u Ukrajini do nuklearnog sporazuma Irana sa svetskim silama iz 2015.

Ovo su stvari koje treba znati povodom današnjeg samita u Teheranu:

Šta Turska i Iran misle o sukobu u Ukrajini?

Ovo je prvo putovanje Putina izvan bivšeg Sovjetskog Saveza od februara, kada je pokrenuo specijalnu operaciju u Ukrajini.

Erdogan je igrao delikatan balans tokom rusko-ukrajinskog sukoba. Turska, koja je izrazila podršku Ukrajini dok se protivila obimu zapadnih sankcija Rusiji, pokušala je da posreduje između Moskve i Kijeva u cilju postizanja sporazuma o prekidu vatre. U isto vreme, prodala je Ukrajini svoje borbene bespilotne letelice Bajraktar, koje su korišćene u sukobu, što je naljutilo Rusiju. Turska se takođe protivila ruskoj aneksiji Krima 2014.

Ankara je, međutim, poslednjih godina uspostavila bliske veze sa Rusijom u oblasti energetike, odbrane i trgovine, oslanjajući se i na ruske turiste.

Sa druge strane, Iran je odbio da osudi Rusiju zbog napada na Ukrajinu i okrivio je NATO ekspanziju kao koren sukoba, ali se suprotstavio sukobu i pozvao na dijalog kako bi se borbe zaustavile.

Takođe je nekoliko puta prenosio poruke između Ukrajine i Rusije.

Da li Iran želi da proda dronove Rusiji?

Putinova poseta usledila je nakon što je savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Salivan prošle nedelje izjavio da Iran želi da Rusiji proda "stotine" naoružanih dronova za upotrebu u sukobu u Ukrajini.

CNN je preneo da je ruska delegacija posetila vazdušnu bazu u centralnom Iranu najmanje dva puta prošlog meseca, gde su videli dva modela iranskih bespilotnih letelica sposobnih za nošenje oružja.

Kremlj je odbio da komentariše ovo pitanje, ali je Teheran izričito negirao ove optužbe, rekavši da neće vojno da pomaže nijednoj strani u konfliktu i želi da se sukob okonča.

Đorđo Kafiero, šef konsultantske firme za geopolitičke rizike sa sedištem u Vašingtonu, Gulf State Analytics, rekao je da bi bilo "bez presedana" da Iran izvozi toliko bespilotnih letelica i da na tvrdnju SAD treba gledati sa "zdravim stepenom skepticizma".

- Iranu nedostaje iskustvo u izvozu tolikog broja dronova u drugu državu, što bi takođe trebalo da dovede u pitanje validnost Salivanove tvrdnje - rekao je on za Al Jazeera.

Kakvi su odnosi između SAD i Irana?

Iranski samit dolazi nekoliko dana nakon što je američki predsednik Džo Bajden završio svoju turneju po Bliskom istoku, tokom koje je posetio najvećeg neprijatelja Irana, Izrael i rivalsku Saudijsku Arabiju, što je izazvalo reakciju Teherana.

- Važno je tumačiti put Putina i Erdogana u Iran u kontekstu povećane bifurkacije (račvanje, cepanje) između Istoka i Zapada nakon sukoba u Ukrajini - kaže Kafiero.

Dok sukob besni i ruska ekonomija je pogođena zapadnim sankcijama, Moskva traži jače veze sa nezapadnim zemljama koje ne podržavaju te mere, prema rečima Kafiera.

- Postoji snažna poruka koja se šalje Vašingtonu o željama Moskve, Teherana i Ankare da rade zajedno bez nametanja američkih politika, pozicija i agendi - rekao je on.

Tu je i pitanje iranskog nuklearnog sporazuma iz 2015, čija je članica i Rusija. Tokom Bajdenovog putovanja, lideri SAD, Izraela i neki sa Bliskog istoka istakli su svoj cilj da Iran nikada ne dobije nuklearno oružje.

Teheran insistira da nikada neće tražiti bombu, ali su njegovi indirektni pregovori o obnavljanju sporazuma koji je Vašington jednostrano napustio 2018. zaustavljeni mesecima zbog neslaganja o tome koje sankcije SAD treba da ukinu.

O čemu će se još razgovarati na samitu?

Očekuje se da će trojica lidera održati važne bilateralne razgovore na marginama samita.

Pored bezbednog izvoza žitarica iz Ukrajine, Putin i Erdogan bi mogli da razgovaraju o energetici, trgovini i drugim načinima unapređenja odnosa.

Iran, u međuvremenu, želi da potpiše 20-godišnje sporazume o saradnji sa obe nacije i dao je predloge poslednjih meseci.

Pošto iranska ekonomija pati od strogih sankcija Vašingtona, iranski predsednik se fokusirao na inicijativu regionalne diplomatije da bi se suprotstavio posledicama.

Iran takođe želi da poveća trgovinu sa Rusijom i Turskom, a zvaničnici su sa Moskvom razgovarali o korišćenju nacionalnih valuta.

- Rusija i Iran imaju slične uvozne i izvozne zahteve - oboje izvoze slične proizvode, što je jedan od razloga zašto Moskva ima daleko značajnije ekonomske odnose sa Turskom od Irana - rekla je Nikol Grajevski, naučni saradnik Međunarodnog bezbednosnog programa u Centru za nauku i međunarodne poslove u Belferu.

Ona je rekla da, čak i ako su ruske kompanije voljne da se izlože sekundarnim američkim sankcijama, Moskva nastoji da poveća domaću proizvodnju nakon sukoba, što bi značilo da bi bila manje sklona uvozu neke iranske robe.

- Malo je verovatno da će Putin i Raisi finalizovati 20-godišnji sporazum tokom ove posete, ali izgleda da postoji veći podsticaj za jačanje veza u poređenju sa prethodnim decenijama - rekla je ona.

Moskva, Ankara i Kijev trenutno pregovaraju sa Ujedinjenim nacijama o uslovima za uspostavljanje koridora za žito i kancelarije za koordinaciju u Turskoj, kako bi pšenicu i druge osnovne životne namirnice iz istočne Evrope izvukli iz Crnog mora usled globalne krize hrane. Izveštava se da je savetnik Kremlja rekao da će Putin razgovarati o kancelariji za izvoz žitarica sa Erdoganom tokom sastanka u Teheranu.

Turska takođe traži zeleno svetlo od Moskve da krene protiv kurdskih boraca i političkih grupa u severnoj Siriji, gde se Rusija, režim u Damasku, američke snage i razne oružane grupe bore za dominaciju.

(Telegraf.rs)