Pandemija korone, pad valute i veliki dug prema Kini: Ovim zemljama preti isti scenario kao Šri Lanki?

Šri Lanka se trenutno nalazi u teškoj i dubokoj ekonomskoj krizi koja je praćena višenedeljnim protestima građana na ulicama. Kada su se protesti proširili na rezidencije premijera i predsednika, oni su bili primorani da pobegnu, a u međuvremenu je predsednik podneo i ostavku. Međunarodni Monetarni Fond navodi da bi ova kriza mogla da bude upozorenje i za druge azijske zemlje koje se nalaze u sličnoj situaciji.

Više od 22 muiliona ljudi u Šri Lanki se muči da sebi obezbede osnovne potrepštine za život poput hrane, goriva i lekova. Inflacija je skočila za 50 odsto, dok su cene hrane 80 odsto veće u odnosu na prethodnu godinu. Vrednost domaće valute je drastično opala u odnosu na dolar i druge strane valute.

Mnogi za ovakvu situaciju krive odlazećeg predsednika Gotabaju Radžapaksu koji nije uspeo da se na pravi način izbori sa krizom tokom pandemije korona virusa. Tokom godina javni dug se samo povećavao, pa su prošlog meseca bili jedina država u Aziji koja je u poslednjih 20 godina propustila da plati ratu spoljnog duga.

Vlasti su pregovarale sa Međunarodnim Monetarnim Fondom oko reformi tri milijarde duga, ali su zbog krize ti pregovori zbog trenutne situacije u zemlji stopirani.

Ono što je još veći problem je činjenica da rast inflacije i pad vrednosti domaće valute utiču i na druge zemlje u regionu.

Kina je lider među nekoliko azijskih zemalja i ima mogućnost da kontroliše sudbinu nekoliko manjih država, posebno u ključnim pitanjima.

Alan Kinan, iz Međunarodne krizne grupe smatra da Kina pravi veliku grešku jer finansira infrastrukturne projekte koji nisu ekonomski isplativi.

- Takođe je jako važna njihova podrška porodici Radžapaksa i njihovoj politici. Članovi te porodice su u centru kolapsa Šri Lanke koja trenutno prolazi kroz konstitutivne i demokratske promene - rekao je Kinan.

Ono što mnoge stručnjake zabrinjava je činjenica da bi još neke azijske zemlje mogle da se nađu u sličnoj situaciji.

Laos

Istočnoazijska zemlja sa 7,5 miliona stanovnika koja je dugo vremena bila zatvorena zbog korona virusa suočava se sa rizikom od urušavanja vrednosti domaće valute u narednih nekoliko meseci.

Rast cena nafte, koja je nastala zbog sukoba u Ukrajini, povećala je cenu hrane, u državi u kojoj se trećina stanovnika bori sa siromaštvom.

Lokalni mediji su nedavno objavili fotografije na kojima se vide ljudi kako stoje u redovima i čekaju da kupe gorivo. Oni su takođe saopštili da mnoge porodice nemaju para da plate račune.

Domaća valuta je već opala za trećinu u odnosu na dolar tokom ove godine.Laos, koji je već u velikim dugovima, muči se da isplati dugove, kao i najam nafte. Svetska banka kaže da je zemlja imala 1,3 milijarde dolara rezervi u decembru prošle godine.

Kina je Laosu odobrila veliki kredit kako bi završili velike infrastrukturne projekte poput izgradnje hidroelektrane. Zvaničnici iz Laosa su u razgovoru za kinesku državnu novinsku agenciju Sinhua rekli da je Peking samo prošle godine preuzeo 813 projekata vrednih više od 16 milijardi dolara.

Stručnjaci ukazuju i na godine lošeg ekonomskog upravljanja u zemlji, u kojoj je jedna partija, Laoska narodna revolucionarna partija, na vlasti od 1975. godine.

Pakistan

Cene goriva u Pakistanu su od maja porasle za 90 odsto, nakon što je vlada ukinula subvencije. Sada vlasti pokušavaju da sa MMF-om pregovaraju oko refinansiranja duga.

Državna ekonomija je opterećena i rastom cena, dok je samo u junu inflacija porasla za 21 odsto, što je najviše u poslednjih 13 godina.

Poput Šri Lanke i Laosa, Pakistan se takođe suočava sa niskim deviznim rezervama, koje su skoro prepolovljene od avgusta prošle godine.

Vlasti su uvele porez od deset odsto na veliku industriju na godinu dana kako bi prikupili 1,93 milijarde dolara, dok pokušavaju da smanje jaz između državnih prihoda i potrošnje, što je jedan od ključnih zahteva MMF-a.

- Ako budu u stanju da otključaju ova sredstva, drugi finansijski zajmodavci poput Saudijske Arabije i UAE možda će biti spremni da daju kredit - rekao je ekonomski analitičar Endrju Vud u izjavi za BBC.

Bivši premijer Imran Kan, koji je obećao da će rešiti neke od ovih problema, zbačen je sa vlasti, iako posrnula ekonomija nije jedini razlog za to.

Prošlog meseca, visoki ministar u pakistanskoj vladi zatražio je od građana da smanje korišćenje čaja kako bi država mogla da smanji troškove uvoza.

Kao i u prethodna dva slučaja i ovde Kina igra veliku ulogu, jer Pakistan četvrtinu javnog duga duguje upravo ovoj zemlji.

Maldivi

Maldivi se suočavaju sa velikom ekonomskom krizom, posebno poslednjih godina, budući da javni dug iznosi skoro 100 posto godišnjeg GDP-a.

Kao i Šri Lanka i Maldivi se suočavaju sa velikom krizom za koju je u velikoj meri zaslužna pandemija korona virusa zbog pada turizma.

Zemlje koje u velikoj meri zavise od turizma uglavnom imaju veći javni dug, ali Svetska Banka upozorava da je u ovoj ostrvskoj zemlji cena goriva porasla, jer ekonomija nije diversifikovana.

Američka Investiciona Banka je upozorila da postoje velike šanse da Maldivi, koji su inače omiljeno letovalište mnogima, neće uspeti da otplate dug do kraja sledeće godine.

Bangladeš

U maju je stopa inflacije u Bangladešu bila najveća u poslednjih osam godina. S obzirom na to da se državne rezerve smanjuju, vlada je brzo reagovalapa se smanjila uvoz nepotrebnih stvari, a takođe su smanjili i putovanja visokih zvaničnika u inostranstvo.

- Za ekonomije koje imaju deficit u budžetu poput Bangladeša, Pakistana i Šri Lanke, karakteristično je da se vlade suočavaju sa ozbiljnim preprekama u povećanju subvencija. Pakistan i Šri Lanka su se obratile MMF-u i drugim vladama za finansijsku pomoć - tvrdi ekonomski stručnjak Kim Eng Tan.

On je dodao da Bangladeš mora da promeni prioritete posebno po pitanju restrikcija i uvede ograničenja za potrošače.

Sa porastom cena hrane i goriva mnoge države mnoge države čije su ekonomije bile načete nakon tokom pandemije korona virusa, nalaze se u još težoj situaciji. Mnoge zemlje u razvoju koje su godinama uzimale velike kredite shvatile su da ih loša ekonomska situacija čini još ranjivijim na nove ekonomske udare.

(Telegraf.rs)