Dve iscrpljene vojske se bore za istok Ukrajine: Može li jedna da zada odlučujući udarac?

Kada je Vladimir Putin rat u Ukrajini "fokusirao" na istok te zemlje pre tri meseca, to je verovatno učinio jer njegove ambicije da uzme Kijev nisu išle kako je planirao i očajnički je želeo da sačuva obraz.

Nakon sporog i krvavog marša kroz Lugansk, koji je završen zauzimanjem Lisičanska, Putin bi mogao da pomisli da je "na pola puta". Međutim, rat se našao na novoj prekretnici i borci na obe strane se spremaju za treću etapu, koja bi mogla da "prevagne rat".

- To je veoma iscrpljujuća borba. To je borba između dva armije, a obe su pretrpele ogromne gubitke i veoma su blizu iscrpljenosti - rekao je Džastin Bronk, viši naučni saradnik za vazduhoplovstvo i tehnologiju na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi (RUSI), opisujući ton rata posle tri meseca borbi u Donbasu.

Očekuje se da će Putinov naredni potez biti ulaza u Donjeck, što bi, ukoliko padne, značilo ispunjenje primarnog cilja Kremlja - da se pregazi ceo region Donbasa na istoku Ukrajine, u kome su od 2014. smeštene separatističke frakcije koje podržava Rusija.

Ipak, nejasno je kada i kako bi to moglo da se dogodi. Dok Rusija intenzivira napade iz vazduha na različitim frontovima u Ukrajini, američki Institu za proučavanje rata saopštio je pre nekoliko dana da su ruske kopnene trupe usred operativne pauze da se "odmaraju, preraspoređuju i rekonstruišu".

To bi ukrajinskoj vojsci moglo da da vremena da se spremi da brani delove Donjecka koji su i dalje pod njihovom kontrolom, pogotovo industrijski pojas koji se prostire južno od Slovjanska.

Istovremeno ostaje pretnja od ukrajinske kontraofanzive u drugim delovima zemlje, pogotovo u ključnom gradu Hersonu.

Sledeća faza borbe "prsa u prsa", kada se dogodi, možda neće biti poslednja. Ali, ona bi mogla da odradi budućnost najvažnijeg regiona Ukrajine, a analitičari kažu da bi mogla i da odredi "rezultat rata".

Lekcije iz Luganska

Protekla tri meseca iscrpljujućeg, mukotrpnog rata u Donbasu nisu izgledali gotovo nimalo kao početni čin ruske invazije, koji je doveo do prodora oružja sa severa, istoka i zapada i koji se završio odlučujućim neuspehom u osvajanju Kijeva i drugih ključnih ukrajinskih gradova.

Umesto toga, preusmereni napori Kremlja pooštrili su granice rata, usmeravajući se na ključnu stazu preko Luganska i ka Donjecku na koju je usmerena većina ruskih resursa.

- Druga faza ovog rata pokazala je da se Rusija vraća osnovama - kaže Maks Bergman, direktor Evropskog programa u Centru za strateške i međunarodne studije.

On kaže da je to rezultiralo sporim ali stalnim napretkom Rusije, koja je osvojila više bitki koje su trajale nedeljama za strateške gradove i otkrila ograničenja u arsenalu Ukrajine.

- Koristili svoju masu, svoju artiljerijsku opremu i udarali su ukrajinske snage dok su delovali sporo - rekao je Bergman.

Prednost u naoružanju i vatrenoj moći počela je da se pokazuje.

- Sva ruska elektronska ratovanja, protivvazdušna odbrana i oklopne formacije mogu biti koncentrisane na veoma male oblasti, što im omogućava da stvore lokalnu superiornost nad većim, odbrambenim pozicijama Ukrajine - rekao je Bronk.

- Prva runda bila je nokaut za Ukrajinu, u drugoj rundi Rusi su dobili poene - rekao je Bergman za CNN.

Ipak, tri meseca ratovanja ostavila su trag na obe vojske i zauzimanje Luganska dovela je obe izmučene vojske to tačke modulacije.

- Ruske snage će verovatno nastaviti da se ograničavaju na manje ofanzivne akcije dok obnavljaju snage i postavljaju uslove za značajniju ofanzivu u narednim nedeljama ili mesecima - saopštio je ISW u četvrtak.

Borbe su nastavljene kod granice Donjecka i Luganska. Ukrajinska vojska je u petak je u petak navela više od 40 gradova i sela koje su se našle na udaru za 24 sata, priznajući "delimičan uspeh" ruskih snaga da napreduju na jednom frontu u blizini Bahmuta.

Ali ISW je ipak ocenio da je operativna pauza za ruske kopnene trupe u toku, a tempo ruskih teritorijalnih osvajanja je opao prošle nedelje nakon njihovog preuzimanja Luganska.

Prednosti nekog oblika zatišja za obe vojske su očigledne - iscrpljenim ruskim snagama je potreban oporavak, dok je ukrajinska vojska u trci da primi, isporuči i upozna zapadnu opremu.

- Ruskim trupama koje su se borile kroz Severodonjeck i Lisičansk vrlo je verovatno potreban značajan period u kojem će se odmoriti i osposobiti pre nego što nastave sa velikim ofanzivnim operacijama - navodi ISW.

Bergman kaže da je sve u fazi zastoja.

- To je veoma nestabilna ravnoteža i ne znamo na koji način će se prekinuti. Iza kulisa će biti mahnitog napora obe strane da se pripreme za buduće ofanzive. Koja god strana iskoristi ovaj period efikasnije, mogla bi da preuzme prednost kada se sveopšte borbe nastave - smatra Bergman.

Gde će biti sledeće žarište?

Očekuje se da će naredni korak Rusije biti da prati put koji je utabanala kroz Lugansk i da uđe u delove Donjecka koje kontroliše Ukrajina kako bi pokušali da izmuče i okruže ukrajinske trupe i u toj oblasti.

Ukoliko tako urade to bi donelo simbolički značajan region Donbasa Moskvi i bio bi ispunjen glavni cilj koji je Putin naveo kada je najavio početak specijalne vojne operacije u februaru, kada je tvrdio da su ti regioni i verski i kulturno ruski, i da ljude koji govore ruski tamo progone.

Ukoliko se vremenski okviri i taktika korišćena u Lugansku ponove u susednom regionu, biće potrebna još jedna ogorčena i krvava borba.

Postoje dva imena koja će, nažalost, postati veoma poznata kao mesta gde se odvijaju ključne bitke u sledećoj fazi borbi – gradovi Slavjansk i Kramatorsk, u severnom Donjecku.

- Mislim da će to biti sledeći Severodonjeck i Marijupolj - rekao je Samir Puri, viši saradnik za urbanu bezbednost i hibridni rat na Međunarodnom institutu za strateške studije (IISS), koji je radio kao posmatrač primirja u Donbasu između 2014. i 2015. godine.

Ti gradovi su mesecima pripremani da postanu žarište rata. Oni su okruženi sa istoka i juga teritorijom pod kontrolom Rusije i njihovo zauzimanje bi predstavljalo veliki prodor za Kremlj.

- Verovatno će napasti Slovijansk. Verovatno su zato napadi postali češći - rekao je šef gradske vojno-civilne administracije Vadim Lijak, dodajući da ukrajinske snage trenutno drže vojsku Moskve na reci Siverski Donjec.

Lijak je rekao da će neprijatelj, onog trenutka kada bude u mogućnosti da napadne, otpočeti sa uništavanjem infrastrukture i samog grada.

Način borbi u regionu će verovatno izgledati slično ruskom napadu na gradove poput Severodonjecka i Lisičanska, čiji je pad označio kraj ukrajinske odbrane Luganska.

Istovremeno, očekuje se da će ukrajinska odbrana biti "tvrdoglava".

- Žele da učine da ovo bude što duža i što teža borba za Ruse. Tako su činili sve vreme rata. Borili su se sa Rusima za svaki pedalje teritorije i kada nastavak borbe postane taktička greška, oni se povuku, ali ne naglo. Padaš, ali dok padaš, boriš se - kaže Bergman.

Ali kao i u slučaju Luganska, Rusija će se nadati da će slomiti ukrajinski otpor, koji će se boriti da pokrene efikasne napade.

- Ukrajina će morati da polako ranjava Ruse kroz Donjeck, ali možda će im faliti pešadije i oklopnih formacija koje su opremljene i dovoljno sveže da udare napred - kaže Puri.

On kaže da će Ukrajinci morati da iskuse vojnu metamorfozu da bi dostigli mogućnost da deluju ofanzivno.

Za to vreme biće "požara" u drugim regionima, što bi moglo da omete Rusiju od glavnih ciljeva u Donbasu.

Proteklih nedelja Ukrajina je povratila Zmijsko ostrvo i imala je uspeha u kontraofanzivi u blizini Hersona na jugu Ukrajine, koji se sada "diže" i tera Rusiju u defanzivu.

U ponedeljak uveče ukrajinska vojska gađala je skladište ruske municije u gradu Nova Kahovka u regionu Hersona, što je bilo jedno od najvećih napada u regionima pod ruskom kontrolom otkako je sukob počeo.

Ruski zvaničnik je rekao da su Ukrajinci izveli napad sa sistemom dugog dometa HIMARS, koji su Ukrajini dostavile Sjedinjene Države. Ipak, rekao je da je pogođeno skladište đubriva i kuće.

Ukrajina je počela da gađa ruska komandna mesta i skladišta municije daleko iza linija fronta u Hersonu i Donbasu, koristeći novo isporučeno zapadno oružje koje ima mnogo veći domet od njenih prethodnih artiljerijskih sistema.

Sergej Klan, savetnik direktora civilno-vojne administracije u Hersonu rekao je juče da su izvršeni napadi duž cele linije fronta i da Rusi sada ojačavaju svoje pozicije "jer partizanski pokret jača u regionu Hersona". On je dodao da se Rusi spremaju za ulične borbe.

Prošle nedelje ukrajinski mediji objavili su da je velika količina ruske vojne opreme - tenkovi i oklopna vozila - transportovana kroz Melitopolj u pravcu Hersona i Zaporožja.

Prošle nedelje, ruske vlasti u oblasti Herson uhapsile su izabranog ukrajinskog gradonačelnika grada Igora Kolihajeva, nekoliko sati pre nego što su objavile planove za referendum o pridruživanju Rusiji.

- Fokus Rusa je još uvek u toj maloj oblasti, dok se za Ukrajince čini da to ide napred i stvara prodor u Hersonu - rekao je Bronk ističući da bi to stvorilo zaista ozbiljan problem za Rusiju.

Herson je zauzela i okupirala Rusija u prvim danima invazije. Ako bi Ukrajinci uspeli da ga zauzmu, to bi poremetilo ruske linije snabdevanja, preseklo njen kopneni most do Krima i predstavljalo bi značajan podsticaj moralu.

Ko je jači?

Rat u Ukrajini samo što nije ušao u šesti meseci, a tok njegove sledeće faze će u velikoj meri zavisiti od vatrene moći i naoružanja na koje svaka strana još uvek može da se osloni.

Šef vojne administracije Luganske oblasti Sergej Hajdaj izjavio je ove nedelje da Ukrajina nanosi značajne gubitke ruskim armijama u Donbasu i tvrdi da će se uz pomoć dodatnog zapadnog naoružanja dugog dometa

"izjednačiti prednost neprijatelja u ljudstvu".

Rusko Ministarstvo odbrane ne izveštava redovno o broju mrtvih i povređenih među njenim snagama, a nije bilo moguće nezavisno proveriti  Hajdajeve tvrdnje o ruskim žrtvama.

Međutim, nezavisni analitičari i posmatrači, uključujući neke ruske vojne blogere, kritikovali su napore Moskve da zauzme grad Lisičansk, rekavši da je to preskupo.

- Steći ćemo dobar utisak o ruskim vojnim rezervama kako budu napredovali u Donbasu - rekao je Bergman.

Strategija bombardovanja funkcioniše ako imate odbrambeno-industrijsku bazu koja "ispumpava" municiju.

- Oni imaju ogromne zalihe, ogromne rezerve - rekao je.

Takođe nameće skupe i dugotrajne napore za obnovu desetkovanih gradova poput Mariupolja, gde je praktično sva infrastruktura uništena tokom ruskog napada.

Neki analitičari spekulišu da će Rusija krenuti da koristi starije, manje precizne rakete poput KH-22, što bi moglo da sugeriše da se ruske rezerve iscrpljuju.

Tenkovi iz sovjetskog doba su takođe uvedeni na frontove; već u maju, 50-godišnji tenkovi T-62 su izvučeni iz skladišta, prema britanskim obaveštajnim službama.

Ukrajina se suočava sa suprotnim problemom. Zemlji se šalju ogromne količine visokotehnološkog zapadnog oružja na koje se u velikoj meri oslanja, a zvaničnici u svakoj prilici traže još.

Ali isporuka raznih borbenih sistema iz desetina zemalja pružaju ukrajinskoj vojsci i spas i glavobolju.

- To je pomalo logistička noćna mora. Dobijaju mnogo različitih verzija oružja iz različitih zemalja. Ne koriste istu municiju, imaju različitu logistiku i različite načine održavanje. Kada oružje stigne na front, a taj je proces baš složen, vojnike treba naučiti kako da ga koriste - kaže Bronk.

U nekim slučajevima potrebno je poslati trupe na obuku u inostranstvo. Britanska vojska je poslednjih nedelja obučavala na stotine ukrajinskih vojnika na jugu Engleske, dok je Nemačka saopštila da planira da obuči vojnike kako da koriste raketne sisteme Mars II.

- Ukrajina se suočava sa neverovatnim logističkim izazovom. Moraju vojsku, koja je nastala na ruskoj i svojetskoj opremi da modernizuju i osposobe da koristi NATO opremu i to dok je rat u toku. Veliko je pitanje da li oni mogu da  inkorporiraju zapadno oružje koje dobijaju jer Rusija može da rekonstruiše svoje snage - kaže Bergman.

Dug rat

Fokus ukrajinske vojske i Zapada jeste da proceni šta će Rusija sledeće napasti na istoku. Ukoliko se model Rusije u Lugansku primeni u Donjecku, rat bi mogao da potraje do duboko u jesen, pa čak i do zime. Neki analitičari počinju da vagaju koje su dugoročne posledice ratovanja.

Malo je verovatno da bi Putin obustavio invaziju ako bi uzeo ceo Donbas.

- Ne mislim da su se ambicije Rusa van istoka potpuno raspršile. Oni su zaista odlučni da kontrolišu Donbas, ali ako mogu da ostvare dobitke, pokušaće da ostvare još više - rekao je Bergman.

Ako Putin pogleda van granica Donbasa, možda će odlučiti da se ide prema obalama reke Dnjepar, koji deli Ukrajinu od severa ka jugu. To bi predstavljalo napor da se zauzme polovina zemlje, što bi bio potez koji bi zgrozio Zapad i znatno produžio rat.

Članice NATO-a su se više puta obavezale da će podržati Ukrajinu bez obzira na to koliko dugo rat traje. Ali ekonomski faktori će početi da "grizu" na sve strane ako rat bude trajao i sledeće godine.

- Čak i ako imate volju da podržite Ukrajinu, možda ćete imati značajno smanjen kapacitet ako ekonomija propada - rekao je Bronk, ističući spiralnu inflaciju i teško finansijsko stanje zapadnih zemalja.

Ipak, sve ovo isto važi i za Rusiju, čija je ekonomija teško pogođena sankcijama.

I Ukrajina se suočava sa teškim ekonomskim posledicama i nastaviće da se oslanja na finansijsku podršku Zapada, kao i na vojnu pomoć.

- Njihova ekonomija je u osnovi uništena ruskom invazijom, mogućnost uvoza i izvoza preko Crnog mora je zbrisana i njena domaća proizvodnja žitarica je ove godine ozbiljno smanjena - rekao je Bronk.

U aprilu je Svetska banka predvidela da će se ukrajinska privreda ove godine smanjiti za 45%. U tom kontekstu, mnoge zapadne zemlje bi mogle da traže mirovne pregovore kao spas.

SAD i njeni saveznici su poslednjih nedelja ponovo naglasili potrebu da se pronađe sporazumno rešenje za okončanje rata.

Ali bez obzira na to kada i kako se rat završi, zemlje širom Zapada već nastoje da ojačaju sopstvenu odbranu kako bi se suprotstavile ruskoj pretnji, čak i dok prebacuju oružje i obaveštajne podatke u Ukrajinu.

- Rusija je postavila kurs za ozbiljnu, dugoročnu konfrontaciju sa Zapadom. Dakle zapad treba da uravnoteži snabdevanje Ukrajine sa stvaranjem sopstvenih vojnih kapaciteta. Rusija će, takođe, nastojati da sačuva veliki deo svoje vojne sposobnosti da deluje kao protivteža snagama NATO-a u Evropi - rekao je Bronk.

Zelenski je prošlog meseca rekao liderima G7 da želi da okonča rat za nekoliko meseci, a ne godina.

- On veruje da oštar sukob nije u interesu ukrajinskog naroda - rekao je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan posle sastanka.

Da li je to moguće zavisi od brojnih faktora, od kojih su mnogi van njegove kontrole. Ali stručnjaci se slažu da će naredne nedelje i meseci rata u istočnoj Ukrajini biti daleko u određivanju budućnosti najvećeg kopnenog rata u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.

- Na bojnom polju će se utvrditi kakva je vrsta diplomatskog rešenja moguća i da li je moguća. Prilično je nepredvidivo kako će ovo napredovati - zaključuje Bergman.

(Telegraf.rs)