Britanski analitičar savetuje Ukrajinu kako da pobedi Ruse: "Pogledajte kako su to Hrvati izveli sa Olujom"

Ukrajina se nada okupiti milionsku vojsku kako bi pokušala ponovno da preuzme teritorije koje je zauzela Rusija, rekao je tokom vikenda ministar obrane Oleksij Reznikov. Njihove snage, dodao je, takođe su pokazale SAD-u da mogu dobro da iskoriste novonabavljene raketne siteme većeg dometa, otvarajući tako vrata boljem snabdevanju.

Međutim, koliko god te tvrdnje zvučale impresivno, teško je poverovati da je Ukrajina još uvek sposobna za efektivnu kontraofanzivu.

Preporučujemo

Naime, koliko god bili dobri američki raketni sistemi HIMARS i britanski raketni sistemi M270, zasad ih nema ni približno dovoljno da bi osigurali značajnu prekretnicu u ratu. Za preokret u Ukrajini, ako se uopšte dogodi, najverovatnije će biti potrebno vreme, piše Guardian.

- Ukrajina bi trebalo da govori o svojim izgledima. Ideja o kontraofanzivi veoma je popularna ideja u Ukrajini - rekla je Orisija Lucevič, istraživač u think tanku Chatham House-a, a Kijev treba da uveri Zapad da, uz stalnu pomoć, ukrajinska vojska ima realne izglede da odbije Ruske napade.

Zemlja je započela rat s vojskom od 125.000 vojnika plus 100.000 pripadnika nacionalne i granične straže, ali tvrde da će tu brojku podići na 700.000 plus 300.000 pripadnika paravojnih jedinica. Međutim, ako i može da mobiliše toliku brojku, ključno pitanje je koliko su dobro obučeni i spremni za ratovanje.

Dosadašnja tromesečna bitka u Donbasu koštala je branitelje mnogo žrtava, jer je Rusija prešla na taktiku iscrpljujućeg artiljerijskog bombardovanja. Izvori ukrajinske vojne obaveštajne službe nedavno su rekli stručnjacima u istraživačkom centru RUSI da u proseku dnevno bude ubijeno 100 njihovih boraca.

Ukoliko se na to doda 300 ili 400 ranjenih dnevno, gubici bi mogli iznositi oko 15.000 mesečno – možda ukupno 35.000 do 45.000. Dodatnih 7.200 ukrajinskih vojnika nestalo je od početka rata, procenila je zemlja u ponedeljak. Mnogi od tih gubitaka su u redovima najiskusnijih ukrajinskih snaga.

Potrebu za jačanjem ukrajinskih borbenih snaga dobro prepoznaje i Zapad. Britanija je počela da obučava ukrajinske regrute. Trenutno njih 600 prolazi nekoliko nedelja osnovne obuke širom Ujedinjenog Kraljevstva, i postoji kapacitet za obuku 2.400 odjednom, ukupno 10.000 svakih 120 dana, pod pretpostavkom da se britanska vlada drži obećanja premijera u odlasku, Borisa Džonsona.

Neki od ukrajinskih regruta, u dobi između 18 i 60 godina, ljudi su koji nikada nisu pucali iz oružja. Ovo je vojska koja se mora obučavati od nule. Oni su u početku bili u stanju da pogode mete samo u 50% slučajeva. Brzo je procenat porastao na 80%, rekao je jedan britanski trener.

Njihova vojna obuka je očito ključna za Ukrajince, ali uspešna kontraofanziva zahtevaće više strateške upotrebe kombinacije oružja, sposobnosti koncentrisanja snaga na odabrano bojno polje u razmeri najmanje tri prema jedan i napredno zapadno oružje.

Podsetimo, Ukrajina je snažno lobirala za standardnu municiju NATO-a dok postupno ostaje bez svojih sovjetskih zaliha. Novo oružje, međutim, stvara nove probleme kao što su primetili stručnjaci Dže Vetling i Nik Rejnolds u opširnoj analizi za RUSI.

Na primer, dok NATO snage koriste granate od 155 mm, ne postoji takva stvar kao što je jedna zapadna haubica: "NATO standardizacija nije baš standardizovana", napisali su.

U isto vreme, SAD, vodeći dobavljač oružja, ostaju oprezne u pogledu količine kritične opreme koju će osigurati. Do sada se od početna četiri obećana HIMARS-a došlo do 12. Ipak, kako je Reznikov pomenuo, postoje ohrabrujući znaci.

U nedelju je ruski nacionalista Igor Girkin na svom Telegram kanalu upozorio da se ruski sistemi protivvazdušne odbrane pokazuju neefikasnim protiv napada projektila HIMARS-a, i utvrdio da je u proteklih pet do sedam dana "više od 10 skladišta municija i logistike bilo pogođeno".

- Kada će se Rusi početi da se bore punom snagom? - pitao je Girkin.

Ukrajina se nada da će dubljim udarom iza neprijateljskih linija, raketna artiljerija poremetiti sposobnost Moskve da nastavi svoju ofanzivu u Donbasu.

Ključni pokazatelj može li Ukrajina zaustaviti Ruse jeste hoće li Moskva moći da pokrene punu ofanzivu na Slavjansk i Kramatorsk, dva najveća naseljena središta u pokrajini Donjeck koja ne drži.

Do sada je Rusija ispaljivala oko 20.000 granata dnevno, polako uništavajući Severodonjeck i druge gradove na svom putu.

- Ako ruska ofanziva u Donbasu kulminira, postojaće sve veći pritisak na Ukrajince da pokrenu veliki kontranapad. Ali što duže moraju da se pripremaju, da vrše obuku i spremaju zalihe, to su veće šanse da uspeju - smatra stručnjak za kopneno ratovanje pri Međunarodnom institutu za strateške studije, Ben Beri. Neuspeh bi, naprotiv, mogao biti politička katastrofa za Kijev.

Beri je pomenuo i operaciju Oluja ističući da je napad izvršen u avgustu 1995. godine bio planiran godinama, te da su "Hrvati su prošli američku vojnu obuku, čime je okončan trogodišnji zastoj na ratištu".

- Možda postoji razlog zašto takvi ratovi traju godinama, a ne mesecima - rekao je on, prenosi Guardian.

Akcija "Oluja" koja je dovela do egzodusa više od 200.000 Srba iz Hrvatske počela je 4. avgusta 1995. ofanzivom hrvatske vojske, policije i Hrvatskog vijeća obrane (vojska bosanskih Hrvata) na područja Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije, odnosno na samoproklamovanu Republiku Srpsku Krajinu. Dan kasnije, hrvatska vojska je ušla u gotovo napušten Knin i istakla hrvatsku zastavu.

U operaciji "Oluja" učestvovalo je 138.500 pripadnika hrvatske vojske, MUP-a i Hrvatskog vijeća obrane. Tim snagama su se, prema hrvatskim izvorima, suprotstavile srpske snage od oko 31.000 vojnika.

Područje zahvaćeno hrvatskom ofanzivom napustilo je gotovo celokupno srpsko stanovništvo. Kolone izbeglica na traktorima i drugim poljoprivrednim vozilima su preko područja pod kontrolom bosanskih Srba u zapadnoj i severnoj Bosni krenule ka Srbiji.

(Telegraf.rs)