Misterija prevare sa prijemnim ispitima: Platili da ih prime na fakultet, počeli da ih pronalaze mrtve

U noći 7. januara 2012. godine, radnik železnice u centralnoj Indiji pronašao je telo devojke kraj pruge. Telo je odmah preneto u lokalnu mrtvačnicu, gde je obdukcijom ustanovljeno da je ubijena. U nalazu se navodilo da je bila stara između 21 i 25 godina, da joj je u nozdrvama pronađena sasušena krv, da joj je jezik bio stisnut između gornje i donje vilice, da su dva gornja zuba nedostajala, te da su joj usne bile u modricama.

- Na licu mlade žene bilo je ogrebotina, verovatno naneti noktima ruke koja je zatvarala njena usta. Prema našem mišljenju, pokojnica je umrla od posledica gušenja - bilo je navedeno u obdukcionom nalazu.

Preporučujemo

Tri nedelje kasnije, nastavnik u penziji Mehtab Sing Damor identifikovao je telo kao njegovu 19-godišnju ćerku Namratu Damoru, koja je studirala medicinu na medicinskom fakultetu Mahatma Gandi u Indori. Namratu je misteriozno nestala jednog jutra u januaru 2012. godine.

Damor je zahtevao da se sprovede istraga i proanađe ubica njegove ćerke, ali je policija odbacila obdukcioni nalaz i označila njenu smrt kao samoubistvo.

Slučaj je bio zatvoren sve do jula 2015. godine, kada je 38-godišnji televizijski novinar Akšaj Sing otputovao iz Delhija u mali grad Megnagar u provinciji Madja Pradeš da intervjuiše oca stradale devojke.

Novinar je bio uveren da Namratina misteriozna smrt može biti povezana za stravičnim skandalom, nazvanim Viapam prevara, koja je uzburkala najviše političare u vladi u Madja Pradešu.

Viapam prevara i misteriozne smrti

Najmanje pet godina su na hiljade mladića i devojaka davali mito u ukupnoj vrednosti od oko milion evra mreži fiksera i političkih operativaca da bi nameštali zvanične testove koje je vodio "Madhya Pradesh Vyavsayik Pariksha Mandal", poznat kao Viapam – državni organ koji je sproveo standardizovane testove za hiljade veoma poželjnih državnih poslova i prijeme na državne medicinske fakultete.

Kada je skandal prvi put izašao na videlo 2013. godine, pretio je da parališe celokupnu mašineriju državne administracije. Hiljade poslova su, čini se, dobijeni na prevaru, medicinski fakulteti bili su dovedeni na stub srama zbog "koruptivnih prijema", a desetine zvaničnika su osumnjičeni da su pomagali prijateljima i rođacima da varaju na ispitima.

Počela je istraga koja je dovela do hapšenja nekoliko stotina ljudi. Ipak, Sing je verovao da nerešeno ubistvo Namrate Damor, za koju je policija tvrdila da se bacila pod voz, bio deo masivnog zataškavanja skandala, kako bi se prikrila umešanost vodećih političara.

U vreme kada je Sing došao da intervjuiše Namratinog oca, prevara Viapam je delovala "smrtonosnije" od običnog skandala zbog primanja mita. Od 2010, više od 40 doktora, studenata medicine, policajaca i državnih službenika, koji su na neki način bili uključeni u prevaru, umrli su pod misterioznim okolnostima.

Vlada, koja je bila pod stalnim pritiskom opozicije, insistirala je da nijedan od  preminulih nije bio ubijen. Tvrdili su da su mediji "jednostavno spojili niz nepovezanih prirodnih smrti."

- Svako ko se rodi mora jednom i da umre - rekao je ministar Babulal Gaur u nezaboravnom televizijskom intervjuu.

Kada je Sing stigao u kuću oca ubijene devojke, dobio je fasciklu punu fotokopija peticija, policijskih izveštaja i sudskih rešenja. Ubrzo je stigao i čaj. Novinar je gledao papire i uzimajući prvi gutljaj dobro se zagledao u obdukcioni nalaz.

Taman kada se okrenuo da postavi pitanje lice mu se ukočilo, ruka je počela da se trese, otvarao je usta kao da pokušava da dođe do vazduha, na usta su mu krenule bale i samo je klonuo u stolici. Fascikla puna papira ostala je da leži na njegovom krilu.

- Spustili smo ga na pod, otkopčali mu dugmad i polivali ga vodom. Proverio sam mu puls i odmah sam znao. Moj kolega Akšaj Sing bio je mrtav - priča Rahul Kariaja, novinar iz Indore koji je Singa odveo u kuću oca ubijene devojke.

Nekoliko sati nakon Singove smrti, dugo tinjajući skandal Viapam "eksplodirao" je sa unutrašnjih stranica novina na TV ekrane u udarnom terminu. Ubrzo se ispostavilo da je policija Madja Pradeša okončala istragu o smrti Namrate Damora na osnovu drugog obdukcionog izveštaja, koji je pripremio lekar koji je kasnije priznao da nije pregledao telo i da je svoje nalaze zasnovao isključivo na fotografijama koje je obezbedila policija. Namrata Damor se, prema ovoj obdukciji, ubila zbog propale veze.

- Želim da ljudi širom zemlje postave sebi jedno pitanje. Kako se dolazi do zaključka, bez upotrebe ikakvih dokaza, da je žrtva razočarana u ljubav i da je nervirala svoje roditelje? - urlao je jedne noći u julu voditelj vesti Arnab Gosvami, mašući kopijama oba obdukciona izveštaja u svom popularnom noćnom programu.

Pozadina skandala

Viapam prevara počela je kao staromodna prevara u zemlji sa dugom istorijom korupcije. Zvaničnici u agenciji za testiranje, zajedno sa svojim političkim vezama i saradnicima, naplaćivali su besmislene sume novca da bi garantovali kandidatima bilo posao u vladi ili prijem na državni medicinski fakultet tako što su prepravljali rezultate prijemnih ispita.

Varanje ove vrste nije bila nova pojava, ali ogromne svote novca, umešanost najviših državnih zvaničnika i medicinskih fakulteta, i navodna ubistva osumnjičenih, pretvorili su Viapam prevaru u eksplozivnu političku kontroverzu.

Četvoronedeljno letnje zasedanje indijskog parlamenta 2015. godine bilo je potpuno paralisano zahtevima opozicione Kongresne stranke za ostavku Šivraja Singa Čuhana, glavnog ministra partije Baratija džanata (BJP) u Madja Pradešu.

Kada se za skandal prvi put saznalo 2013. godine, vlada Madja Pradeša oformila je specijalnu radnu grupu da ispita navode. Istraga je tekla brzo i hapšeni su svi, od studenata do njihovih roditelja, pa čak i lični asistent ministra. Do iznenadne smrti novinara Singa u julu 2015. godine policija je privela 2.235 ljudi, a 1.860 pušteno je uz kauciju nakon saslušanja.

Spisak uhapšenih najviših državnih zvaničnika izgledao je kao telefonski imenik sekretarijata Madja Pradeša.

Najviši ministar u državnoj vladi, Lakmikant Šarma, koji je bio u resoru zdravstva, obrazovanja i rudarstva, zadržan je u pritvoru, zajedno sa svojim bivšim pomoćnikom Sudhir Šarmom, bivšim nastavnikom koji je svoje političke veze pretvorio u ogromno bogatstvo.

Drugi ministar, Gulab Sing Kirar, jednostavno je nestao umesto da se suoči sa ispitivanjem. Mnogi od optuženih su protestovali tvrdeći da su nevini...

Među onima koje je uhapsila radna grupa bilo je bar deset pomoćnika najviših državnih ministara – ali od početka su opozicione stranke insistirale da je istraga bila "razrađena šarada", koja ima za cilj da javnosti prenese osećaj važnosti dok istovremeno štiti glavnog ministra. Činjenica da je bilo mnogo pomoćnika među uhapšenima podstakla je spekulacije da su potčinjeni bili primorani da padnu da bi zaštitili svoje šefove.

Onda se istraga proširila, a ljudi su počeli da umiru. Neki su nestali pre nego što su uopšte saslušani. Među njima je i Anuj Ujeke, student medicine koji se sumnjičio da je bio posrednik između onih koji su hteli da varaju na ispitima i zvaničnika u Viapamu.

Umro je sa dvojicom prijatelja koji su takođe bili optuženi da su učestvovali u prevari. Kamion se zakucao u njihov kamion 2010. godine.

Drugi su navodno sami sebi oduzeli život, poput doktora Ramendre Singa Badurija, koji je optužen da je na prevaru počeo da radi na medicinskom fakultetu 2008, a da je potom drugima pomagao da na isti način dođu do posla. Pronađen je obešen u svom domu u januaru 2015. godine. Pet dana kasnije njegova majka se ubila ispijajući kiselinu.

Drugi osumnjičeni, Narenda Tomar, zdrav 29-godišnji doktor veterine u državnoj bolnici, koji je priveden zbog sumnje da je bio posrednik, imao je srčani udar u zatvoru u junu, i preminuo je u bolnici narednog dana.

U julu 2014. godine dr Sakal - dekan medicinskog fakulteta u Jabalpuru - koji nije bio umešan u skandal, ali je navodno istraživao krivotvorena dokumenta i izbacivao studente za koje je sumnjao da su se upisali na prevaru, pronađen je ugljenisan u svojoj bašti.

Policija je prvo tvrdila da se dr Sakal polio kerozinom i zapalio. Godinu dana kasnije policija je opet morala da otvori istragu o ovom slučaju kada je novi dekan fakulteta, Sakalog kolega i blizak prijatelj doktor Arun Šarma pronađen mrtav u jednom hotelu u Delhiju. Kraj njega su našli polupraznu bocu viskija i antidepresive.

U martu 2015, Šaileš Jadav (50) sin guvernera Madja Pradeša i bivši premijer državne vlade preminuo je, kako se verovalo, od moždanog udara u svom domu. I guverner i njegov sin bili su umešani u prevaru.

Svaka nova smrt punila je novinske stupce, a narod je želeo da zna šta se krije iza ovog slučaja i ko pokušava sve da zataška.

- Ko ubija ove ljude? - pitao je voditelja Gosvami u svojoj emisiji, pozivajući narod da na društvenim mrežama komentariše slučaj sa heštegom #KillingAScam.

Za sve to vreme, vlada Madja Pradeša je tvrdila da je ovaj niz smrti samo slučajnost, teorija zavere koju je skovala opozicija, i isticali su da policija detaljno sve istražuje.

Međutim, smrt novinara Akšaja Singa, koja je slučaj dovela u centar pažnje, primorala je vladu da zatraži da istragu sprovede navodno autonomni Centralni istražni biro (CBI). U intervjuu za novine Indian Express, Čoučan, glavni ministar Madja Pradeša, rekao je da je zadovoljan istragom državne policije, ali je pristao na istragu CBI-ja kako bi se očistila "atmosfera laži koja bi na kraju uticala na dobrobit države".

Lažni studenti

Godine 2013, kada je prevara prvi put otkrivena, dva miliona mladih ljudi u Madja Pradešu, državi veličine Poljske sa populacijom većom od Velike Britanije, polagalo je 27 različitih testova koje je sproveo Viapam.

Te godine, prestižni Pre-Medical Test (PMT), koji određuje prijem u medicinsku školu, polagal je 40.086 kandidata koji su se takmičili za samo 1.659 mesta. Test za zapošljavanje u Inspektoratu za lekove polagalo je 9.982 kandidata koji su se borili za 16 slobodnih mesta.

Za većinu kandidata, verovatnoća da dobiju čak i niže pozicionirane poslove u vladi, sa obećanjem o dugoročnom zaposlenju i državnim penzijama, je neverovatno mala. Te 2013. godine skoro 450.000 mladića i devojaka je polagalo ispit da bi postali jedan od 7.276 policijskih službenika regrutovanih te godine – mesto sa početnom platom od 9.300 rupija (oko 100 evra) mesečno.

Još 270.000 se pojavilo na prijemnom ispitu da bi se popunilo nešto više od 2.000 mesta na najnižem rangu u državnoj šumarskoj službi.

U jutro 2013, kada se polagao prijemni za medicinski fakultet, otkrilo se za Viapam prevaru. Tim policajaca upao je u Hotel Patik na obodu Indore, najvećem gradu u Madja Pradešu. U sobi broj 13 zatekli su mladića koji se spremao za prijemni. Predao je prijavu za polaganje, predstavio se kao Rišikeš Tjagi, ali kada su ga upitali za ime oca i datum rođenja, mladić je rekao da ne može da se seti.

- Prilikom ispitivanja rekao je svoje pravo ime Ramašankar... Rekao nam je da je došao da polaže ispit u ime Rišikeša Tjagija - stoji u policijskom izveštaju.

Ramašankar je, kako je policija uvrdila, već studirao medicinu u Utar Pradešu i uzeo je 50.000 rupija (oko 500 evra) da polaže ispit u ime Rišikeša Tjagija. Tog jutra uhapšeno je 20 takvih prevaranta, od kojih je 18 došlo iz drugog grada da bi se predstavili kao studenti koji su nisu mogli sami da polože prijemni ispit.

Lažni brucoši doveli su policiju do Jagdiša Sagara, doktora u Indoru koji je razradio posao i uzimao oko 2.200 evra da bi organizovao da pametni, ali siromašni studenti medicine, polažu prijemni u tuđe ime.

Policija je otkrila da je Sagari sebi tako "zaradio" mnogo zemlje, luksuzne automobile i nakit. Prema navodima lokalnih medija, spavao je na dušeku u kojem je bilo ušiveno 1.300.000 rupija. Što je najgore, Sagar je bio na "niskoj lestvici" posrednika koji su bili uključeni u prevaru.

Džaba učili škole

Standardizovano testiranje u Indiji je pogrešan pokušaj da se, tokom tri sata, nadoknadi nejednakost kaste, klase, pola, jezika, regiona i religije koja je vredna celog mladog života, kao i porazna neadekvatnost državnog školskog sistema. To je jedini način za upis na fakultet ili zaposlenje u vladi. Ništa drugo nije važno – ni ocene tokom 12 godina školovanja, niti bilo kakvi hobiji, interesovanja ili životna iskustva.

Konkurencija je toliko velika, a indijske škole tako siromašne da je, prema Nacionalnoj kancelariji za statistiku i uzorkovanje, četvrtina svih učenika u Indiji upisana u nastavne centre. U nekim državama ta cifra iznosi čak 90%.

Ova grozničava potražnja za vanrednim obrazovanjem pretvorila je nastavne centre u poznate brendove – koje predstavljaju đaci "zvezdaši" koji su postigli najviše rezultate na testovima, čija su lica sa naočarima izlepljena poput fudbalskih zvezda na bilbordima duž seoskih autoputeva, železničkih stanica, prašnjavih autobuskih stajališta i ispred škola i fakulteta.

Industrija nastavnih centara preuzela je čitave gradove, kao što je Kanpur u Utar Pradešu, gde studenti dolaze iz cele zemlje da spavaju u skučenim hostelima, hraneći se grickalicama i vozeći se iz jednog do drugog centra za obuku pod titulom "slavnih nastavnika". Dok uspostavljeni centri reklamiraju objekte i fakultete "svetske klase", manje poznati instituti nude priče o neverovatnom uspehu, poput postera koji prikazuje četiri mlade žene u hidžabu i proslavlja "čudo u istoriji predmedicinskog instituta" - gde su sve četiri sestre iz porodice srednje klase postale doktorke.

Ekspanzija centara za nastavu i nedostatak radnih mesta samo su pojačali očaj da se ugrabi mali broj univerzitetskih mesta i poslova koji se stavljaju na raspolaganje svake godine.

- Sistem prevaranta ima svoje korene u svetu centara za nastavu - rekao je za Guardian student medicine u jednom hostelu u Gorakhpuru, u državi Utar Pradeš, gde je Sagar regrutovao većinu svojih prevarantskih kandidata.

- Centri sprovode nedeljne ispite i objavljuju rezultate na svojim oglasnim tablama, što omogućava korisnicima da uoče pametne studente koji mogu da rade kao prevaranti i slabe studente koji žele da varaju na testovima - rekao je on.

- Kada sam vrhunski rešio testove počeli su da me zovu svake nedelje i da mi nude po 1.000 evra za dva dana posla. Rečeno mi je da će me prebaciti do jednog nastavnog centra, da ću boraviti u hotelu sa pet zvedzica. Sve što je trebalo da uradim jeste da položim jedan test - rekao je jedan izvor.

On tvrdi da je odbio velikodušnu ponudu, ali da njegov prijatelj nije i da sada boravi u zatvoru zbog sumnje da je deo Viapam prevare.

Inspektori sumnjaju da su još krajem 90-ih Sagar i njegovi saradnici pomogli stotinama brucoša da varaju na prijemnom za medicinski fakultet. Vremenom, Sagarove ambicije su porasle, pa se udružio sa čovekom po imenu Nitin Mohindra.

Akcija prepisivanja

Nitin Mohindra je nizak, debeljuškast muškarac sa razdeljkom, spuštenim stomakom i brkovima, koji se pridružio Viapamu 1986. godine kada je imao 21 godinu, i radio je kao operater za unos podataka. U vreme kada je upoznao Jagdiša Sagara, uspeo je da postane glavni sistemski analitičar agencije, a pritom nikada nije privukao mnogo pažnje na sebe.

Njegove kolege se prisećaju da je samo dva puta bio predmet ogovaranja u kancelariji. Oba puta jer je na posao došao u novom automobilom - 2008. u "hondi", a par godina kasnije u džipu.

- Nosio je veoma lepe košlje. Ništa fensi, ali moglo je da se vidi da je materijal bio kvalitetniji od košulja koje su drugi nosili - rekao je jedan kolega za Guardian.

Policija veruje da su se 2009. godine Sagar i Mohindra našli u Sagarovim kolima kod pijace u Bopalu, gde je doktor izneo neobičan predlog - dao bi Mohindri formulare za prijavu grupe ispitanika, a Mohindra bi izmenio njihov prijemni broj, kako bi bili sigurni da sede zajedno kako bi mogli da prepisuju jedni od drugih. Prema Mohindrinoj izjavi policiji, Sagar je "ponudio da plati 25.000 rupija (250 funti) za svaki broj koji promeni“.

Ukratko, na ispit bi došao jedan od Sagarovih prevaranta – bistri student sa medicinskog fakulteta, koji bi polagao ispit u ime klijenta koji plaća – koji bi takođe pomagao i onima koji su manje platili, a koji sede pored njega, tako što bi im dao odgovore.

Zvaničnici Viapama obezbedili su planove sedenja na polaganjima koji su pokazali kako se Mohindra potrudio ne samo da dvojica sede zajedno, već su uvek bili smešteni u neku klupu na dnu učionice, daleko od pogleda redara, kako bi lakše mogli da varaju.

U periodu od 2009. do 2013. godine, prema navodima policije, Mohindra je "sredio" 737 klupa da Sagarovi klijenti polažu prijemni za medicinski fakultet.

Napredni nivo varanja

Prevara je postala sofisticiranija 2011, kada je vlada Madja Pradeša postavila Pankaja Trivedija, predavača sa državnog fakulteta u Indori, da kontroliše polaganje prijemnih ispita u Viapamu.

Policija navodi da Trivedi, koji je uhapšen, bio pod pritiskom ministara i drugih državnih zvaničnika da obezbedi poslove i prijem za njihove rođake i prijatelje.

Kako je bio nov u poslu, obratio se Mohindri, koji je ponudio rešenje koje je delovalo neverovatno prosto - studenti koji su platili da im se srede rezulatati trebalo bi na prijemnom da odgovore samo na pitanja koje znaju, a ostalo da ostave prazno.

- Mohindra je spojio sve Viapamove računare na zajedničku kancelarijsku mrežu i zadržao sve administratorske privilegije. Nakon što su skenirani ispitni listići sa višestrukim izborom odgovora, Mohindra je mogao da pristupi računaru koji je čuvao rezultate i da menja odgovore kako je želeo - rekao je Tarun Pithode, mladi državni službenik koji je postavljen za novog direktora Viapama da "ispravi stvari" nakon što je prevara otkrivena.

Jednom kada bi rezultati bili izmenjeni u kompjuteru, Mohindra bi prišao redarima na ispitu i tražio original testa tvrdeći da je student tražio kopiju, što po zakonu sme da uradi. Potom bi otišao kod Trivedija u kancelariju i popunio originale da budu identični sa izmenjenim verzijama koje su sačuvane u kompjuteru.

Anita nije razumela šta treba da radi

Najeklatantniji primer ove metode otkriven je u slučaju Anite Prasad, ćerke Čanda Prasada, ličnog sekretara glavnog ministra Čuhana. Položila je prijemni za medicinski fakultet 2012. godine uz pomoć Trivedija i Mohindre – ali nije ispoštovala njihova uputstva i pokušala je da odgovori na sva pitanja, od kojih su mnoga bila netačna.

Kada su policijski istražitelji kasnije dobili kopiju njenog originalnog lista za odgovore, otkrili su da su zvaničnici Viapama koristili korektor da bi izbrisali njene pogrešne odgovore i ispisali tačne.

- Tokom istrage otkrili smo da je skoro svaki sistem kontrole bio prekršen. Na primer, svaki set papira sa pitanjima ima "ključ" koji se stavlja u kovertu pre ispita i otvara se samo u vreme tabelarizacije rezultata. Trivedi bi zapečatio kovertu u prisustvu posmatrača, ali bi kasnije jednostavno pocepao koverat, napravio kopije ključa i stavio originalni dokument u novu kovertu - rekao je Pitodi.

Tokom samo dve godine, navodi policija, Mohindra i Trivedi su se dogovorili da poprave rezultate 13 različitih ispita – za lekare, inspektore za hranu, policajce, inspektore i podinspektore, dve različite vrste školskih nastavnika, inspektore za kontrolu mlečnih proizvoda, šumske čuvare – koje je polagalo ukupno 3,2 miliona osoba.

U ovom košu varalica i izmenjenih testova, policija je ubrzo pronašla tabelu na hard disku Nitina Mohindre u kojoj su navedena imena stotina studenata koji su platili da im se sredi prijemni – zajedno sa imenima ministra, državnog službenika ili posrednika koji je uputio učenika na Mohindru i dogovorenim sumama. Na spisku su se našla brojna zvučna politička imena...

Taman kada se činilo da će slučaj brzo da bude zatvoren, opoziciona partija, koja je mesecima tražila ostavku ministra Čuhana zbog umešanosti u prevaru, počela je da tvrdi da su policajci sa Mohindrinog spiska uklonili neka zvučna imena. Navodno su izmene na spisku izvršene u 48 slučajeva.

Odugovlačenje sa istragom i lažni dokazi

Centralni istražni biro je preuzeo slučaj u julu 2015, ali bilo je malo razloga da se veruje da će njegovi nalazi rešiti slučaj. Godine 2013. Vrhovni sud Indije opisao je glavnu istražnu agenciju u zemlji kao "papagaja u kavezu" zbog svoje podložnosti političkom pritisku vladajuće centralne vlade. I dok se sa istragom odugovlačilo, dodatno je zamućena razrađenim i sve neprobojnijim nizom navoda i kontranavoda između vladajuće BJP i opozicionog Kongresa o istinitosti dokaza zaplenjenih sa Mohindrinog kompjutera.

Naime, dva dana nakon Mohindrinog hapšenja 2013. godine, policajac se pojavio u kancelariji Prašanta Pandeja, stručnjaka za sajber bezbednost.

Pandej je vlasnik firme Techn07 koji je u dokumentu koji je poslao Guardianu nakon prvog sastanka sa njihovim novinarom naveo da je pomogao policiji Madja Pradeša da reši slučajeve koji uključuju islamističke teroriste, utaje poreza, otmice i politička ubistva – zajedno sa istragom o Viapamu. Šef Viapam radne grupe nije odgovorio na više zahteva za komentar, ali su državni zvaničnici i policajci potvrdili da je Pandej radio za indijsku poresku službu i radnu grupu Viapam.

- Policajac je rekao da su njegovi nadređeni oduzeli hard disk od osumnjičenog, ali lokalna policijska stanica nije imala SATA kabl da ga poveže sa njihovim desktopom. Dao sam mu kabl, ali je policajac želeo da se uveri da konektor radi i zato ga je uključio u jedan od mojih računara. Kada je spojio disk, njegov računar je automatski počeo da kopira podatke. Policajac je popio šolju čaja i otišao - rekao je Pandij kada se sreo sa novinarom u kancelariji njegovog advokata u Delhiju.

Dva meseca kasnije, tvrdio je Pandej, Viapam mu je platio da instalira skrivene kamere u sobi za ispitivanje u Bopalu. Pandej je pokazao i račun iz marta 2014, na kojem se vidi da su kupljeni mini kamera, snimač glasa i još neke stvari. Uz to je priložio i dokaze o uplati od ministarstva finansija, kako bi dokazao da je i ranije radio za državne institucije.

Rekao je da je radio za Viapam više od šest meseci, sve do pogoršanja odnosa u junu 2014, kada je Kongresna stranka objavila telefonske zapise u kojima se navodi da je Sadna Sing, supruga Šivraja Singa Čuhana, obavila 139 poziva iz rezidencije glavnog ministra vođama prevare, Nitinu Mohindru i Pankaju Trivediju. Ministar je te optužbe odbacio kao izmišljotinu, a policija nikada nije istražila stvar.

Policija je uhapsila Pandeja i optužila ga da je pokušao da proda snimke poverljivih telefonskih razgovora. Njegovi kompjuteri su zaplenjeni, a njega su ispitivali tri dana.

- Samo su me pitali šta znam o glavnom ministru i Viapamu - tvrdio je.

Pušten je uz kauciju ali su ga, kako tvrdi, priveli opet iste noći i odveden je na nepoznatu lokaciju na novo ispitivanje. Tamo su mu, kaže, pretili da će "završiti sa njim ako još nešto otkrije".

- Odlučio sam da se borim i da otkrijem sve korumpirane zvaničnike. Tada sam shvatio da imam podatke sa Mohindrinog diska i kada sam uporedio excell fajl koji je policija podnela sudu i moju kopiju fajla sa Mohindrinog diska, shvatio sam da je policija lažirala dokaze da spasi glavnog ministra - rekao je Pandej, koji je preko svog advokata dao informaciju lideru Kongresa Digvijaji Singhu, koji ju je objavio javnosti.

Vlada je tada počela da tvrdi da su Pandej i partija Kongresa ti koji su "brljali sa podacima". Policija u Madja Pradešu je Mohindrin hard disk predala forenzičarima u Gujaratu, koji su potvrdili autentičnog njihove verzije dokumenta.

Pandejevi advokati, s druge strane, podneli su svoju kopiju fajlova privatnoj forenzičkoj laboratoriji u Bangaloru, koja tvrdi da je Pandejeva kopija autentična. Na kraju je ispalo da vladajuća partija ima svoju verziju dokaza, a opozicija svoju - što je stvorilo pogodno tlo za neumornu političku debatu. Ostaje na Vrhovnom sudu i možda nekoj drugoj forenzičkoj laboratoriji da ustanovi čijem dokazu treba verovati.

Za to vreme Mohindrin advokat insistirao je da je slučaj protiv njegovog klijenta izmišljen.

- Ako je policija promenila excell fajl na hard disku mog klijenta kako možemo da verujemo bilo kom od navodnih dokaza zaplenjenih sa njegovog računara? Policija je držala Mohindru u zatvoru dve godine tako što je protiv njega podnosila niz prijava, po jedan svakih 90 dana, kako bi ga sprečila da ispuni uslove za kauciju. Moj klijent, koji je siromašna osoba iz srednje klase, postaje žrtveno jagnje da bi se zaštitili bogati i moćni. Zauvek će ga držati, jer ako izađe i počne da govori, ko zna šta će se dogoditi - rekao je advokat Ehtešam Kureši za Guardian.

Šta je rekla vlada?

Ovdašnji ministar za odnose sa javnošću, energiju i rudarstvo u Madja Pradešu neprekidno je insistirao da je obim višestrukih istraga dokaz da državna vlast nije imala šta da krije.

- Više visokih zvaničnika uhapšeno je zbog umešanosti u ovaj slučaj. To znači da nema zaštićenih - rekao je Rahendra Šukla.

On je rekao da je glavni ministar nevin i istakao da bi se "da zvaničnici nisu pohapšeni oglasila opozicija koja bi tvrdila da neko hoće da se sve zataška".

Kada je upitan u vezi sa misterioznim smrtnim slučajevima, Šukla je novinaru Guardiana dao pamflet na kojem je pisalo "Viapam: Propaganda i realnost". U pamfletu na 23 strane, koji je deljen po Delhiju i Madja Pradešu, hvaljena je Čouhanova administracija jer je "brzo i odlučno formirala radnu grupu da ispita čitav slučaj i svaku smrt za koju se sumnja da je povezava sa prevarom Viapam".

U pamfletu je "obrađena" smrt 31 osobe. Čak 11 njih poginulo je u saobraćajnim nesrećama, petoro je navodno počinilo samoubistvo, dvoje se udavilo u jezeru, troje je preminulo usled prevelike konzumacije alkohola... Svaka od ovih smrti bila je sumnjiva baš zbog toga što policija nije htela da je istraži. Međutim, na kraju opisa svakog slučaja stajala je gotovo ista rečenica: "Porodica nije izrazila nikakvu sumnju u vezi sa smrću ove osobe".

Šukla je, baš kao i vlada čiji je član, nastavio da insistira da ove smrti, ma koliko bile tragične, nisu ni na koji način povezane sa skandalom.

Namrata Damor, čije telo je pronađeno kraj pruge 2012. godine, nije pomenuta u pamfletu. Čak i njen otac je tvrdio da ona ni na koji način umešana u prevaru.

Upitan zašto bi neko poželeo da ubije njegovu ćerku, otac je govorio da je "zapala u loše društvo".

- Kada devojka iz malog grada kao što je Megnagar od u grad kao što je Indore, postaje lak plen - tvrdio je otac.

Novinar Guardiana je nakon razgovora sa ocem otišao da razgovara sa Rahulom Karaijom, lokalnim novinarom koji je otišao da intervjuiše Damora sa Akšajem Singom neposredno pre Singove smrti (koja je i dalje nerešena). Karaija je novinaru poslao video snimak priloga, koji je četiri godine ranije radila lokalna TV stanica.

Na snimku iz 2011. godine, pre smrti Damorove, snimljen je Gaurav Patni, koji se predstavlja kao student četvrte godine na gradskom medicinskom fakultetu, kako razgovara sa novinarom pod pretpostavkom da mu je kamera isključena. Patni tvrdi da planira da napusti posao nameštanja ispita u Viapamu zbog sve većih poteškoća da ljudi prođu i da se usluga naplati.

- Prošle godine smo uspeli samo sa dva studenta. Reći ću vam čak i imena. Jedno je devojka iz Indore, Namrata Damor. Možete da se raspitate, oni nam još nisu ni platili - rekao je Patni.

Da li je Namrata ubijena jer nije ili nije mogla da plati onom koji je namestio da položi? Njen otac nije želeo ni da spekuliše. Rekao je da ga je policija godinama ostavila u mraku u vezi sa ubistvom njegove ćerke, a da sada kolaju kojekakve teorije kako bi se zataškala njihova nestručnost.

Policija nije jedina koja je "prosipala teorije". Skandal je bio toliko veliki da su skoro svi u Madja Pradešu znali nekoga ko je povezan sa njim. I brzo je postalo jasno da je Viapam postao stvar mita i legende: svako je imao teoriju, a nijedan scenario nije bio previše neuverljiv da bi se odbacio.

Svojevremeno je u intervjuu za Hindustan times policajac, čiji je sin optužen za prevaru a koji je poginuo u saobraćajnoj nesreći, izneo malo verovatnu, ali primamljivu teoriju. On je tvrdio da je radna grupa Viapam – pod pritiskom da sprovede kredibilnu istragu koja je ipak abolirala najviše vladine zvaničnike – lažno imenovala osumnjičene koji su već umrli kako bi zaštitili prave krivce.

Ovakve teorije, koje su iznosili i novinari koji su izveštavali o skandalu u Bopalu, govore da će biti gotovo nemoguće utvrditi da li su smrti povezane sa Viapamom, jer porodice preminulih odbijaju da priznaju da su njihova deca plaćala da bi položila prijemne ispite iz straha da će policija da ih uhapsi.

Sve ovo sugeriše da je malo verovatno da će istina iza Viapamovih smrti ikada biti utvrđena. Umesto obične prevare, Viapam se čini kao ogromna društvena prevara – ona koja otkriva prazninu u srcu praktično svake indijske državne institucije: neadekvatne škole, užasan nedostatak smislenih poslova, korumpirana vlada, cinična srednja klasa koja je spremna da vara sistem da bi pomogla svojoj deci, kompromitovana i nesposobna policija, kao i sudstvo koje ne uspeva da sprovodi svoje zakone.

Dok istraga ne vodi nikuda, neki od stotina studenata umešanih u prevaru počeli su da se osećaju kao žrtve.

U Indoru živi mladić iz siromašne porodice niže kaste iz ruralnog dela Madhja Pradeša. Nijedan od njegovih roditelja ne zna da čita i piše. Nakon što se preselio u Indor 2007. godine, proveo je četiri godine u raznim nastavnim centrima pripremajući se za prijemni ispit za medicinu, koji je konačno položio 2011. Dve godine kasnije, kada je bio student na medicinskom fakultetu, upao je u Viapam. Optužen je da je služio kao agent Jagdiša Sagara.

- Studenti koji se pripremaju za ispite često bi mi prilazili za savet. Jednog dana jedan dečak me je pitao za broj telefona doktora poznatog Jagdišu Sagaru. Dao sam broj jer je doktor bio naš apsolvent sa medicinskog fakulteta - rekao je mladić.

Njegov prijatelj je položio ispit, a kada ga je privela policija pomenuo je njegovo ime na ispitivanju.

- Sada policija tvrdi da sam ja umešan kao posrednik. Tri meseca sam bio u zatvoru dok me nisu pustili uz kauciju. Više nisam na budžetu, šest godina mog života bačeno je niz vodu. Moj san da ću postati lekar više ne postoji. Policija nema nikakvih dokaza protiv mene, ali meni će trebati čitav život da operem ukaljani obraz - kaže neutešni mladić.

Jedan čovek i dalje leži u zatvoru jer je platio 2012. da ga puste da polaže ispit za policijskog službenika. Svi u selu su mu govorili da "neće moći da upadne bez para". Prodao je zemlju da bi "podmazao". Sad ga čeka robija.

- U avgustu prošle godine bio je jedan od 403.000 ljudi kojima je data mogućnost da polažu test. Kada je položio znao je da ima sigurnu budućnost. Ubrzo se oženio. Posle četiri meseca su došli i uhapsili ga. Ostao je bez posla i odveden je u zatvor. Sad ima ženu, malo dete, a nema posao, nema zemlju, nema novca - kaže njegov brat.

Ovaj Indijac je ogorčen zbog stanja u državi.

- Pišite da je ovo zemlja u kojoj živi 75 miliona korumpiranih, gde ničeg nema na selu, a ako dođeš u grad da tražiš pošten posao, političari i njihovi ljudi traže novac, a onda ti završiš u zatvoru jer si im platio - priča on.

Nije isključeno da su neke od "Viapamovih smrti" zaista bile samoubistva – da su se ljudi obesili, skočili pod voz ili se napili do smrti, ne želeći da dočekaju da ih ubije neki misteriozni ubica. Mnogi od optuženih su, uz velike lične troškove, prevarom ili upornošću, uspeli da prevaziđu sistem koji je dizajniran da nagradi mikroskopsku manjinu privilegijom stalnog zaposlenja, da bi nakon toga videli da im je nagrada oduzeta. Ali ove smrti nisu bile nepovezane sa Viapamom, kako je vlada stalno insistirala. Umesto toga, delovale su kao posledica preovlađujuće korupcije koja je uobičajena i za skandal i za istragu koja ne pokazuje znake da će se ikada završiti.

(Telegraf.rs)