Učiteljica, novinar, biznismen: Ko su "teroristi" koje Erdogan želi od Švedske i Finske?

NATO je zvanično započeo proces primanja Švedske i Finske u svoju vojnu alijansu. Međutim, ključni uslov za članicu NATO-a Tursku jeste predaja više od 70 ljudi, koje je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan opisao kao "teroriste".

Lideri dve nordijske nacije rekli su da pitanje shvataju ozbiljno, ali da je odluka o ekstradiciji na sudovima, a ne na političarima.

Koga to Turska potražuje i da li bi oni mogli da budu deportovani u Ankaru?

Zahtevi Turske

Švedska i Finska podnele su zahtev za članstvo u NATO nakon što je Rusija započela specijalnu operaciju u Ukrajini. Turska je bila jedina od 30 članica alijanse koja je blokirala zahteve, sve dok nordijske države nisu pristale na niz zahteva - uključujući izručenje osoba koje su navodno povezane sa terorizmom.

Prema memorandumu koji je potpisan na samitu NATO-a prošle nedelje, Finska i Švedska su se složile da se ekspeditivno i temeljno pozabave turskim zahtevima za deportaciju ili ekstradiciju osumnjičenih za terorizam koji su na čekanju, uz "bilateralne pravne okvire za olakšavanje ekstradicije".

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan rekao je da je Švedska obećala da će isporučiti 73 "terorista", i već je poslala troje ili četvoro od njih. Proturski medij Hurriyet objavio je listu od 45 ljudi - 33 koje se traže od Švedske i 12 iz Finske.

Koga Turska traži?

Turska je posebno zainteresovana za primopredaju pojedinaca za koje smatra da su povezani sa Radničkom partijom Kurdistana (PKK), koju EU, SAD i Velika Britanija smatraju terorističkom grupom.

Za njih turske vlasti kažu da su i slebdenici prognanog turskog sveštenika Fetulaha Gulena. Turska okrivljuje guleniste za neuspeli državni udar protiv predsednika Erdogana 2016. godine.

Ovo su samo neki od "terorista" čije izručenje zahteva Turska:

Bulent Kenes, novinar

Godinama je bio glavni urednik Today's Zaman, glavnog dnevnog lista na engleskom jeziku u Turskoj, pre nego što je ugašen 2016. Sada živi u egzilu u Stokholmu.

Turske vlasti su ga optužile da je deo Gulen pokreta, ili onoga što nazivaju terorističkom organizacijom Fetulah (Feto). Poznat je po mreži škola i ne smatra se teroristilkom grupom u EU, SAD ili Velikoj Britaniji.

Kenes je za BBC rekao da je postao meta zbog glasnih kritika predsednika Erdogana i suočio se sa optužbama za zaveru za rušenje vlade.

- Sve optužbe su izmišljene. Ja sam nezavisni novinar koji nema veze sa bilo kojom organizacijom - rekao je Kenes.

On je 2015. dobio uslovnu zatvorsku kaznu zbog "vređanja predsednika", u tvitu u kojem se navodi da će se Erdoganova pokojna majka stideti njega.

Vređanje predsednika Erdogana je česta optužba i danas, sa 17 novinara i karikaturista kojima je suđeno u prva tri meseca 2022. godine, prema nezavisnoj turskoj organizaciji Bianet.

Kenes veruje da je postao moneta za pregovaranje između Erdogana i Švedske u NATO pregovorima.

Ne plaši se toga da će biti isporučen, rekavši da bi to bila "izdaja švedskih sopstvenih vrednosti demokratije i zaštite disidenata".

- Ovo nije test za režim Erdogana, ovo je test za švedske vlasti - rekao je on.

Fatih: "Reformisani palikuća"

Drugi na listi Turske su daleko manje istaknuti. Fatih, finski Kurd, bio je deo grupe od pet mladića koji su zapalili vrata turske ambasade 2008. godine.

Sada Fatih (38), vlasnik biznisa, rekao je za BBC da žali zbog toga što je uradio.

- U to vreme moj život je bio u haosu, imao sam razne vrste problema - rekao je on.

Iznenadio se kada je video svoje ime na listi nakon što je odavno odslužio svoju 14-mesečnu uslovnu kaznu i platio štetu ambasadi. Finske vlasti dale su mu državljanstvo pre nekoliko godina i smatrao je da je slučaj ambasade završen.

Turska ga je optužila da je član vojne PKK, koja poziva na veću kurdsku samoupravu i uključena je u oružanu borbu sa turskom državom.

Fatih je rekao da nema nikakve veze niti ideološke konekcije sa PKK, i veruje da je na meti isključivo zbog kurdske pozadine.

Kurdi čine oko 20 posto populacije u Turskoj, ali se generacijama suočavaju sa progonom u zemlji.

Vlada u Ankari pokušava da zabrani prokurdsku HDP stranku, treću najveću u parlamentu.

Iako Fatih nije verovao da će biti izručen kao finski državljanin, on se plašio uznemiravanja u lokalnoj turskoj zajednici ili mogućeg hapšenja u inostranstvu na zahtev Turske.

Rekao je da je veoma tužan što Finska mora da se "bori za njega".

Ajsen Furhov - učiteljica koja je pobegla

Ajsen Furhof je došla u Švedsku nakon što je odslužila pet godina doživotne kazne u Turskoj zbog pokušaja da "sruši ustavni poredak" kada je imala 17 godina i bila je član Komunističke partije Turske. Rekla je da joj je u Švedskoj ponuđena zaštita nakon mučenja u zatvoru.

Sada ima 45 godina i živi u Stokholmu sa suprugom i ćerkom, radi kao učiteljica i tvrdi da više nema nikakve veze sa turskom politikom.

- Napustila sam Tursku pre 20 godina. Ako me tamo pošalju, neće imati koristi od mene. Svi koje znam su ili mrtvi ili u zatvoru. Zato je to što sam na listi bilo iznenađujuće – ko sam ja za njih? - upitala je ona za BBC.

Furhof kaže da je u Turskoj takođe krivično gonjena zbog toga što je članica PKK. Priznaje da je sa njima sarađivala tri meseca pre nekih 25 godina.

Iako više nema veze sa PKK, ona poriče da su oni teroristička grupa i veruje da bi trebalo da budu deo razgovora o miru u Turskoj.

Pozivajući se na švedski zakon, ona nije zabrinuta zbog ekstradicije, ali joj je teško poverovati da bi mogla da bude važan slučaj za Ankaru.

Prepreke izručenju

Zakonski zahtevi u Švedskoj i Finskoj otežavaju Turskoj da dobije izručenje ljudi koje želi:

- konačnu reč o ekstradiciji ima nezavisni sud - a ne političari

- državljani Švedske i Finske ne mogu biti izručeni

- strani državljani mogu biti izručeni - ali samo ako je u skladu sa Evropskom konvencijom o ekstradiciji

- ekstradicija nije dozvoljena za političke zločine ili u zemlje u kojima ljudi rizikuju progon

- navodna krivična dela moraju se posmatrati kao zločin u Švedskoj ili Finskoj.

(Telegraf.rs)