SAD danas obeležavaju Dan nezavisnosti

Širom SAD danas će biti obeležen državni praznik Dan nezavisnosti, u znak sećanja na 4. jul 1776. godine kada je doneta Deklaracija o nezavisnosti kojom je proglašena samostalnost od Velike Britanije.

Brojnim manifestacijama u gradovima SAD i u Vašingtonu proslavljaju se istorija, politička tradicija i američki način života.

Kako je ranije pisao Glas Amerike, četvrtog jula 1776. Kontinentalni kongres formalno je odobrio Deklaraciju o nezavisnosti. Proslave su započele nakon nekoliko dana: parade i javna čitanja, logorske vatre i sveće i ispaljivanje po 13 metaka iz mušketa, po jednog za svaku od originalnih država.

Prošlo je skoro vek pre nego što je zemlja zvanično imenovala praznikom datum svog osnivanja.

Nedavnim usvajanjem Zakona o Nacionalnom danu nezavisnosti, kojim se obeležava kraj ropstva u Sjedinjenim Državama, zemlja sada ima 12 federalnih praznika. Mnoga su raspoređena po američkom kalendaru, ali njihovo postojanje nije samo priča o kontinuitetu. Oni odražavaju kako su SAD evoluirale - od pripadnosti država relativno maloj federalnoj vladi do centralizovanije nacije.

U decenijama pre građanskog rata, crni Amerikanci često su bivali isključeni iz zvaničnih događaja od 4. jula i umesto toga bi slavili 5. juli, dok su obe strane priznavale 4. jul i svoju udaljenost od njega. Frederik Daglas održao je 5. jula svoj čuveni govor iz 1852. godine "Šta je robu četvrti jul".

Sam građanski rat bio je period za razmičita tumačenja. Južnjaci su prihvatili poruku Deklaracije o nezavisnosti kao čin prkosa protiv tiranije. Sever je na to gledao kao na nacrt. U pismu Kongresu upućenom 4. jula 1861. godine, samo nekoliko meseci nakon početka građanskog rata, predsednik Abraham Linkoln govorio je o Danu nezavisnosti kao inspiraciji za novo i humanije društvo.

Značenje 4. jula nastavlja da se razvija, od predsednika do predsednika. Franklin D. Ruzevelt i Džordž V. Buš su među onima koji su posvetili govore o Danu nezavisnosti vojsci, bilo tokom Drugog svetskog rata ili nakon napada 11. septembra.

Za Dan nezavisnosti 2020. godine, manje od dva meseca nakon ubistva Džordža Flojda, predsednik Donald Tramp osudio je demonstrante pokreta Belk lajfs meters (BLM, Životi crnaca su važni) i kako je rekao "nemilosrdnu kampanju za brisanje naše istorije, klevetanje naših heroja, brisanje vrednosti i indoktrinaciju naše dece".

Njegov tada mogući naslednik, Džo Bajden, objavio je kratki video snimak u kojem je rekao da zemlja još nije ispunila svoje obećanje o jednakosti, napominjući da je čak i Džeferson bio robovlasnik.

(Telergaf.rs)