Zašto Rusija nije mogla da se zadrži na Zmijskom ostrvu?

Sićušna kamena izbočina zvana Zmijsko ostrvo na severozapadu Crnog mora od početka sukoba u Ukrajini igra veliku ulogu zbog svog strateškog značaja. 

Ruska vojska je u prvim danima sukoba zauzela ovo ostrvo, ali su posle četiri meseca odlučili da ga napuste. I dok Suija tvrdi da je vojsku povukla u znak dobre volje da bi dokazali da ne ometaju izvoz žitarica, ali Ukrajina ove navode odlučno poriče.

Ovo ostrvo izloženo je napadima sa svih strana, iz vazduha, mora, kopna, a ovo malo ostrvo prvo su branili Ukrajinci, a zatim i mali garnizon ruskih vojnika.

Ostrvo koje se nalazi na svega 35 kilometara od ukrajinske obale,  su 24. februara zauzeli Rusi. Oni su tada izvršili niz artiljerijskih napada sa kopna, a ukrajinci sada tvrde da su isto sada učinili i oni.

Teško za odbranu

U aprilu su ruske protivvazdušne snage u severozapadnom delu Crnog mora značajno oslabljene potapanjem čuvene krstarice "Moskva", vodećeg broda u njenoj Crnomorskoj floti.

To objašnjava zašto je Kremlj bio toliko očajan u želji da unese protivvazdušne sisteme na Zmijsko ostrvo. Ali to je postalo logistička noćna mora za odbranu Rusije jer je bila tako daleko od svojih glavnih pomorskih baza u Crnom moru.

Uprkos svim svojim napadima, Ukrajina ima veoma ograničene pomorske kapacitete, tako da nije mogla da iskrca svoje snage na ostrvo.

Ukrajinski vojni analitičar Oleh Ždanov tvrdi da stacioniranje trupa na Zmijskom ostrvu nema smisla ni za jednu stranu, jer bi oni postali laka meta. Umesto toga, Ždanov se zalaže za stvaranje "kontrole vatre" koja podrazumeva sposobnost da se sa ostrva pogodi bilo koji cilj koji se približava.

To bi takođe dalo veću sigurnost najvećoj ukrajinskoj crnomorskoj luci Odesi i celom severozapadnom delu Crnog mora, piše BBC.

Rusija već kontroliše veliki deo ukrajinske obale Crnog mora, plus poluostrvo Krim i celo Azovsko more. Zauzimanje Zmijskog ostrva dovršilo je blokadu Odese, što je značilo da je izvoz većine ukrajinskog žita bio nemoguć.

To je takođe značilo da je i obala Crnog mora postala podložna napadima, a vojni stručnjaci u Kijevu izrazili su zabrinutost da bi Rusija mogla da instalira protivvazdušnu odbranu dugog dometa, poput vazdušnog raketnog sistema S-400.

Pogled na mapu takođe pokazuje da je ruska kontrola ostrva predstavljala pretnju za Rumuniju, koja je članica NATO-a i njenu ključnu luku Konstancu, kao i saobraćaj na ušću reke Dunav.

Ovo područje nema samo strateški značaj jer je bogato i rezervama nafte i gasa.

Potencijalni menjač igre

Fokus Rusije trenutno je na osvajanju celog istočnog Donbasa i zadržavanju na drugim delovima juga koje je zauzela na početku rata. Zmijsko ostrvo je možda u veoma bitnom strateškom delu Crnog mora i na idealnom mestu za instaliranje sofisticiranih raketnih sistema, ali je na kraju ipak veoma mala stena.

Ključno pitanje je da li bi, isterivanjem Rusa, Ukrajinci mogli da razmotre obnavljanje izvoza žitarica kako bi ponovo pokrenuli svoju ratom razorenu ekonomiju. Bez efikasne mornarice, još su manhje šanse za to, a ruski ratni brodovi održavaju svoju dominaciju nad Crnim morem.

- Praktično, potrebno je da se desi deset stvari pre nego što možete bezbedno da izvozite žito, a ovo je samo jedna - kaže Endrju Vilson, profesor ukrajinskih studija na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

Ukrajina je odbila ruske ponude da prati konvoje žita iz Odese jer bi to zahtevalo uklanjanje mina izvan luke.

Turska je aktivno uključena u pokušaje da pregovara o sporazumu i sa Rusijom i sa Ukrajinom, ali izgledi da se to dogodi u ovoj fazi izgleda da su daleko.

Sledećih nekoliko nedelja smatraju se ključnim za ukrajinski izvoz, jer sledeća žetva počinje u julu.

(Telegraf.rs)