Tela poginulih iz čeličane Azovstal prebačena u Buču: Mrtvačnice prepune, leševi danima leže na suncu

Smrt je već mesecima deo svakodnevice u Buči, gradu koji se nalazi nedaleko od prestonice Ukrajine. Ovaj grad postao je poznat širom sveta, na žalost ne srećnim povodom, već zbog masovnih grobnica civila koje su pronađene kada su se iz ovog mesta povukli Rusi.

Dopisnica Sky news-a, posetila je nedavno ovaj grad i posvedočila o svom užasu koji je tamo zatekla.

- Mogli smo da namirišemo smrad tela i pre nego što smo ih videli. Kako smo se približavali, smrad je postajao nepodnošljiv, ubrzo smo shvatili i zašto - kaže novinarka Sali Lokvud.

Na popodnevnom suncu, u crnim kesama položena su tela preminulih. Očigledno su morali tu da ih odlože, jer drugde nije bilo mesta, a po smradu je bilo jasno da su već neko vreme mrtvi. Da je za meštane ova scena svakodnevica, pokazuje i činjenica da ko god da je od njih prošao tuda nije ni pogledao u tom pravcu.

Ovo i ne treba da čudi jer su ove scene njihova svakodnevica mesecima. Kada su se ruske snage povukle iz Buče u aprilu, u javnosti su počele da kruže priče o navodnim ubistvima, silovanjima i zlostavljanjima civila od strane ruskih snaga.

U ovom gradu se ponovo čuje cvrkut ptica, deca se igraju u parkovima i voze bicikle ulicama koje su sada, na žalost pune rupa od gelera. Ovaj prizor novinari Sky news-a ugledali su samo nekoliko metara od mesta gde je pronažena masovna grobnica.

Ekipa novinara je ubrzo saznala da tela koja su videli nekoliko minuta ranije, zapravo nisu iz Buče, već da su donesena iz drugog grada koji je takođe postao sinonim za stradanja. Radnik u mrtvačnici kaže da su u pitanju tela koja su izvučena iz čeličane Azovstal.

- Izgleda da su ovo borci, izgledaju kao vojnici - kaže radnik mrtvačnice.

S obzirom na to da je čeličana Azovstal u ruke Rusa u maju, trebalo je više od mesec dana da ova tela stignu do Buče.

Nemoguće je prepoznati lica žrtava

Novinari Sky news-a prisustvovali su obdukciji koju su u zajedničkoj prostoriji obavljala šestorica patologa.

- Dva tela su bila rasporena od glave do pete, bilo je nemoguće prepoznati njihova lica. Jedino što smo videli je da se radi o mlađim muškarcima. Osećala sam krivicu jer nisam znala ništa o tome ko su ti ljudi, kako su izgledali, ko ih je voleo, da li su se plašili - kaže novinarka.

Ispred mrtvačnice nalazi se žena koja je znala sve o nekome ko je umro, ali nije mogla da pronađe njegovo telo.

Nadija Danilenko pokušavala je da razgovara sa svakim radnikom mrtvačnice, držeći sve vreme fotografiju u rukama.

- Tražim brata, molim vas pomozite mi - kaže ona jednom od lekara, koji joj odgovara da se on time ne bavi i da je za te slučajeve nadležna policija.

Ona ipak ne odustaje i objašnjava da je njen brat ubijen na balkonu u Buči i da je tamo ležao nekoliko dana, pre nego što je ukrajinska vojska odnela telo.

Nadija ga od tada traži, a pošto nije uspela da ga pronađe, mesto je napustila sa suzama u očima i fotografijom u rukama.

(Telegraf.rs)