Makronov pogrešan potez: Mislio da će u EU najlakše da reši ovaj problem, sad mu prete restrikcije?

Francuska bi ove godine zbog problema u radu njenih nuklearnih elektrana mogla da proizvede 25 odsto manje električne energije nego u 2021. godini, tvrdi New York Times upozoravajući kako bi se problemi francuskih nuklearki mogli odraziti i na ukupna energetska kretanja u Evropi.

- Dok Evropska unija pokušava da prekine veze sa ruskom naftom i gasom nakon moskovskog rata protiv Ukrajine, Francuska se kladila na svoje nuklearne elektrane kako bi prebrodila nadolazeću energetsku krizu. Ali ta industrija je pala u neviđenu energetsku krizu - navodi NYT, podsećajući da Francuska oko 70 odsto svojih godišnjih potreba za strujom ostvaruje u nuklearnim elektranama kojima upravlja kompanija EDF pod većinskom vlasničkom kontrolom francuske vlade.

Preporučujemo

Prema službenim podacima EDF-a, u sastavu te kompanije je 56 nuklearnih reaktora u 18 elektrana, što je daleko najveći potencijal nuklearki u EU i drugi, odmah iza SAD-a, na svetu.

Međutim, NYT tvrdi da od 56 raspoloživih reaktora EDF-a, koji je najveći izvoznik električne energije u Evropi, gotovo polovina reaktora trenutno nije u radu zbog kvarova, remonta ili nedostatka rezervnih delova.

Kao primer spomenute tvrdnje, ugledni američki dnevnik navodi reaktor u nuklearci Šinon koji je "zamrznut nakon zabrinjavajućeg otkrića pukotina u rashladnom sistemu". Ta elektrana raspolaže sa još dva reaktora koji su, navodi isti izvor, u radu.

Ostareli reaktori

U daljoj analizi poteškoća u radu francuskih nuklearki NYT ne navodi druge primere osim Šinona, već podseća na upozorenje EDF-a s kraja prošle godine "da više ne može da jamči stabilnu opskrbu nuklearnom energijom, jer se borila da nadoknadi dvogodišnji zaostatak u potrebnom održavanju destina ostarelih reaktora koji je odgođen tokom zatvaranja zbog koronavirusa", prenosi Jutarnji pisanje NYT.

- Inspekcije su otkrile alarmantne sigurnosne probleme, posebno koroziju i neispravne zaptivke za zavarivanje na ključnim sistemima koji se koriste za hlađenje radioaktivnog jezgra reaktora EDF-a. Takva je bila situacija u atomskoj elektrani Šinon, jednoj od najstarijih u Francuskoj, koja proizvodi 6 posto nuklearne energije EDF-a - ističe američki dnevnik.

U prilog svojoj tvrdnji o pozamašnim poteškoćama EDF-a kad je u pitanju rad njenih nuklearki, NYT navodi i pomeranja početka rada EDF-ovih nuklearki u Finskoj i Velikoj Britaniji.

- Nekoliko novih nuklearnih reaktora koje je EDF izgradio opterećeno je velikim prekoračenjem troškova i kašnjenjima. Reaktor s vodom pod pritiskom izrađen od EDF-a u Hinkli Pointu, u jugozapadnoj Engleskoj, neće početi da radi do 2027. godine, što je četiri godine zakašnjenja i prekasno da bi se pomoglo britanskom brzom prelasku sa ruske nafte i gasa. Najnovija finska nuklearna elektrana EDF, koja je počela s radom prošlog meseca, trebalo je da bude dovršena 2009. godine - navodi isti izvor.

Prelazeći na analizu posledica EDF-ovih poteškoća u nuklearkama na francusku i energetiku EU, NYT tvrdi da proizvodnja nuklearne energije u Francuskoj ove godine beleži najniži nivo u gotovo 30 godina, gurajući, dodaje list, francuske račune za električnu energiju na rekordno visoke nivoe, baš u trenutku kada sukobu u Ukrajini podstiče širu inflaciju. Dodaje se kako je i sam EDF u finansijskim poteškoćama opterećen dugovima i nemogućnošću da, ističe NYT, zbog socijalnih mera francuske vlade, naplaćuje tržišne cene struje, kao i da isfinansira oko 51 milijardu evra potrebnih ulaganja u obnovu postojećih i izgradnju 14 novih reaktora u nuklearkama.

Redukcije i uvoz

- Umesto da pumpa goleme količine električne energije u Britaniju, Italiju i druge evropske zemlje koje se okreću od ruske nafte, Francuska se suočava s uznemirujućom perspektivom pokretanja stalnih isključenja struje ove zime i uvoza struje - zaključuje list.

Komentarišući za NYT trenutno stanje u francuskim nuklearkama Tiri Bros, energetski stručnjak i profesor na Pariškom institutu političkih studija, polazi od ocene da za situaciju kada elektrane rade znatno ispod kapaciteta postoje dva rešenja.

- Moraćemo ili da pređemo na isključenje struje ili da se vratimo na energiju koja ispušta CO2 u atmosferu, a to su ugljen ili prirodni gas - kaže Bros.

Podsećajući da je godišnji kapacitet proizvodnje u francuskim nuklearkama 61,4 gigavata električne energije, NYT tvrdi da će, čak i ako se neki reaktori EDF-a koji sada nisu u radu uključe, francuska nuklearna proizvodnja bit 25 odsto manja nego inače ove zime sa, ističe list, alarmantnim posledicama.

Poseban deo analize trenutne situacije u EDF-u ugledni američki dnevnik posvetio je poslovnoj saradnji te kompanije s Rosatomom, ruskom državnom kompanijom za nuklearnu energiju koja, napominje NYT, nije obuhvaćena paketom sankcija koje su EU, SAD, Velika Britanija i njihovi saveznici zaveli Rusiji.

List podseća da je Rosatom dugogodišnji kupac komponenti EDF-a i najveći kupac parnih turbina francuske proizvodnje Arabelle, koje se nalaze u nuklearnim elektranama Rosatoma i EDF.

- Uprkos ratu, Francuska je poslovala kao i obično s Rusijom u nuklearnoj energiji, koja je ostala izuzeta od sankcija Evropske unije. Predsednik Francuske Emanuel Makron je u februaru podržao dogovor za EDF o preuzimanju poslovanja s turbinama Arabelle, u vrednosti od 1,1 milijardu evra, od General Electrica, vraćajući proizvodnu kompaniju u francusko vlasništvo nakon što je GE kupio biznis Arabellea od Alstoma 2015. godine - ističe NYT.

(Telegraf.rs)