Stotine civila je odvedeno ili jednostavno nestalo? Druga strana sukoba u Ukrajini o kojoj se malo priča

To nije bio poziv koji je Oleg Burjak očekivao. Nadao se da će čuti kako je njegov sin Vlad (16) bezbedno pobegao iz ukrajinskog grada Melitopolja, gde su se ruske snage brzo približavale. Umesto njega, sa druge strane žive bio je ruski vojnik.

Vojnik je rekao da su zarobili njegovog sina i da ga drže na lokaciji, koju nije otkrio. Čitave noći Burjak, načelnika Zaporoške regionalne vojne uprave pokušavao je da otkrije gde Rusi drže njegovog sina i kako da ga vrati kući.

Vlad je ubrzo našao čuvara koji mu je dozvoljavao da povremeno pozove porodicu. Prema rečima Olega, njegov sin je bio očajan, a u ćeliji je bio okružen stalnim, užasnim mučenjem zatvorenika.

- Šta radiš da me izvadiš odavde? - pitao je Vlad svog oca.

Skoro četiri meseca svet gleda sukob između Rusije i Ukrajine, egzodus civila, uništene gradove, žestoke borbe i opsade... Međutim, sve vreme se dešavala i manje vidljiva pojava u kućama, na kontrolnim punktovima, tokom uličnih protesta: ruski vojnici su pritvarali i otimali stotine, možda i hiljade, civila, tvrde ukrajinske vlasti.

Širom zemlje ljudi su nestajali. Učiteljica koja je odbila zahtev ruskih vojnika da govori na njihovom jeziku. Bolničar dobrovoljac koji je lečio ranjene u Mariupolju. Otac novinarke, odveden kako bi ucenjivali njegovu ćerku da im obezbedi pristup sajtu medija. Lider sela koji je iz zgrade vlade izveden sa kesom preko glave. I mnoge druge neispričane priče.

Vlasti i zagovornici ljudskih prava kažu da su ovi slučajevi deo šireg obrasca ruskih otmica i nestanaka, vojne taktike koja je imala za cilj da teroriše zajednice i demorališe otpor civila, prenosi The Washington post.

Mnogi među nestalima su žrtve prisilnog nestanka - odvedeni u tišini, otmičari su odbili i da priznaju da su nekoga zarobili. Drugi su zaključani u zatvorima koje kontrolišu Rusi, nekada se koriste za razmenu sa ruskim vojnicima ili kao izvor informacija.

Ukrajinska vlada je zabeležila najmanje 765 slučajeva onoga što nazivaju prisilnim nestankom. Stručnjaci i zvaničnici se slažu da je stvarni broj verovatno mnogo veći. Niko ne zna koliki je tačno broj, ali ukrajinska nacionalna policija je podnela više od 9.000 izveštaja o nestalim osobama od početka specijalne operacije u Ukrajini.

Bilo je krajem marta kada je postalo jasno da će ruske snage osvojiti Melitopolj. Međutim, uprpkos očajnim pozivima oca, Vlad je odbio da ostavi dedu, koji je bio vezan za krevet i borio se sa rakom.

- Ostaću sa dedom do kraja - rekao je Vlad ocu.

Oko nedelju dana kasnije, njegov deda je preminuo, a Vlad je rešio da ode iz grada.

Burjak je našao sinu mesto u kolima sa dve žene i troje dece, svi su pokušavali da pobegnu iz grada. Krenuli su rano i stigli severno od grada Vasiljivka, kada su naišli na ruski kontrolni punkt. Vojnici su išli od vozila do vozila i ispitivali putnike. Vlad je bio na zadnjem sedištu auta i gledao u telefon, kada je jedan od ruskih vojnika uzeo njegov uređaj i ubrzo otkrio da je njegov otac jedan od vladinih zvaničnika. Drugi putnici su propušteni, a Vlad je zadržan.

Njegov otac je odmah počeo da radi na oslobađanju sina, ali do sada bezuspešno.

Nekih 500 kilometara od mesta gde je Vlad zadržan, učiteljica Viktorija Andruša (25) je uspela da pošalje sestri poslednju poruku.

- Upravo su prošli niz ulicu - napisala je, misleći na grupu ruskih vojnika u oklopnim vozilima. Ubrzo su upali u kuću njenih roditelja u selu istočno od Kijeva.

Vojnici su optužili Viktoriju da deli informacije ukrajinskoj vojsci, a dok su ispitivali zahtevali su da odgovara na ruskom. Odbila je, a taj dan u martu je bio poslednji put kada su je videli.

Jurij Belousov, glavni ukrajinski tužilac za kršenje ljudskih prava, rekao je da je njegov tim prenatrpan.

Ukrajinske vlasti otvorile su više od 13.000 istraga o mogućim ratnim zločinima. Oni su registrovali skoro 800 slučajeva prisilnih nestanaka. U samo jednom od slučajeva, ruski vojnici su odveli 70 Ukrajinaca iz njihovih kuća i nedeljama ih držali u podrumu, rekao je Belousov.

Ujedinjene nacije su zabeležile 210 slučajeva prisilnih nestanaka od početka sukoba, saopštila je njihova misija u Ukrajini u prošlomesečnom saopštenju za The Post. Istražitelji su otkrili da su žrtve obično odvođene kod kuće, na radnom mestu ili na kontrolnim punktovima. Mnogi muškarci su nestali nakon što su odvedeni u "filtracione logore".

(Telegraf.rs)