Merkelova posrednik u rešavanju sukoba Ukrajine i Rusije? "Trebalo bi Putinove reči ozbiljno shvatiti"

Bivša nemački kancelarka Angela Merkel izjavila je da postoji mogućnost da bude posrednik u rešavanju konflikta između Rusije i Ukrajine.

Merkelova nije isključila mogućnost da bude posrednik, ali ne sada, već u kasnijoj fazi, dodavši da od nje "nije ni traženo da se umeša".

Ona je istakla da sukob u Ukrajini predstavlja "prekretnicu u evropskoj istoriji" i da se ruski predsednik Vladimir Putin mora shvatiti ozbiljno.

Merkelova ocenjuje da su njene odluke dok je bila na funkciji nemačke kancelarke i njen odlazak sa tog položaja možda imali uticaj na Putina da donese odluku o pokretanju specijalne vojne operacije u Ukrajini.

Merkelova je priznala i sopstvenu nemoć na kraju mandata.

- Bilo je jasno da neću dugo biti na funkciji i zato jednostavno moram da konstatujem da razni pokušaji u protekloj godini nisu imali efekta.

S obzirom na to da Putina poznaje dugo, upitana je kakav je on čovek.

- Trebalo bi ozbiljno shvatiti njegove reči - kratko je rekla Merkel, piše RND.

Merkelova je u velikom intervjuu za nemačku medijsku mrežu "RND", jednom od retkih nakon političkog penzionisanja, navela da je prošle godine pokušala da razgovara sa Putinom o evropskom bezbednosnom poretku, ali da ruski lider nije bio zainteresovan.

- Sa jedne strane, Putin nije više bio spreman za novi samit u stilu Normandijske četvorke, a sa druge strane nisam uspela da uz ovaj, pokrenem dodatni rusko-evropski format za diskusiju o poretku evropske bezbednosti - rekla je Merkelova misleći pritom na sastanke Nemačke, Francuske, Rusije i Ukrajine koji su rezultirali sporazumima iz Minske 2014. i 2015. godine.

Ona je ponovila da stoji iza svoje odluke da blokira zahtev Ukrajine za ulazak u NATO 2008. godine, jer bi sličan postupak izazvao sukob sa Rusijom.

Ona je podržala je kurs svog naslednika Olafa Šolca (SPD).

- Smatram da je ispravno da Zapad radi na opstanku Ukrajine, a da ne postane deo direktnog vojnog sukoba.

Na pitanje da li je znala da će početi sukob, rekla je da joj je američki predsednik Džo Bajden dao prve naznake o tome na samitu G20 u Rimu krajem oktobra prošle godine.

Rekla je i da Putin ne želi uspešnu Ukrajinu, koja je na kraju postala talac suprotnosti između Rusije i Zapada, zbog čega su NATO i EU deo ove borbe.

"Gas kao oružje"

Angela Merkel ukazala je na to da je Putin 24. februara napao Ukrajinu, u trenutku dok Severni tok 2 još uvek nije proradio, te da Putin u tom smislu gas nije mogao da koristi kao oružje.

- Postala sam kancelarka 2005. godine. Moj prethodnik Gerhard Šreder je na samom kraju mandata doneo odluku za gasovod Severni tok 1. Odluka u korist Severnog toka 2 doneta je 2015. Opravdano je pitanje zašto smo to nastavili da radimo nakon aneksije Krima. To nije bila laka odluka. Pre svega: čak i tokom Hladnog rata postojao je pouzdan izvoz gasa iz bivšeg Sovjetskog Saveza u Zapadnu Evropu. Nisam verovala u promene kroz trgovinu, već u vezu kroz trgovinu sa drugom po veličini nuklearnom silom na svetu. U tom kontekstu, nakon pregovora o Minskom sporazumu, smatrala sam da je Severni tok 2 opravdan, a ne prepreka podnošljivom razvoju Ukrajine.

U trenutku kada se pregovaralo o Severnom toku 2, postojala je teza da kada on bude operativan da će Putin prestati da isporučuje gas preko Ukrajine ili je čak napasti. Međutim, pobrinuli smo se da se gas i dalje isporučuje preko Ukrajine i obezbedili da Ukrajina nastavi da prima naknade za isporuke ruskog gasa Zapadu. Putin je potom 24. februara napao Ukrajinu, iako kroz Severni tok 2 još nije protekao ni jedan kubni metar gasa. U tom smislu, gas nije bio oružje - navela je ona.

Zašto se Zapad nikada nije zapitao da li bi bilo bolje da se ne kupuje gas?

- Hajde da pogledamo situaciju u to vreme: Obim isporuke, na primer kroz cevovode iz Velike Britanije, padao je iz godine u godinu. I tada smo imali veoma visoke cene energije zbog promocije obnovljivih izvora energije, postepenog gašenja nuklearne energije i početka postupnog izbacivanja uglja. Nemačka privreda se opredelila za cevovodni transport gasa iz Rusije jer je bio ekonomski jeftiniji od tečnog gasa iz Saudijske Arabije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata, a kasnije i iz SAD. Dakle, trebalo je politički odlučiti da li da, umesto kupovine gasa od Rusije, da kupujemo znatno skuplji i, štaviše, ekološki kontroverzni tečni gas protiv želja privrede Nemačke. Bili smo voljni da novcem od poreza podržimo izgradnju dva LNG terminala u Nemačkoj, kazala je Merkel.

Nova savezna vlada sada gura LNG terminale.

- Tačno, jer se sada situacija iz temelja promenila, jer bez ruskog gasa nema dovoljno jeftinijeg gasa iz gasovoda - rekla je Merkel.

(Telegraf.rs)