Amerika zna više o stanju ruske vojske nego ukrajinske: Zašto?

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski više od stotinu dana izveštava o toku rata gotovo svakodnevno, kao i njegovi saradnici. Američki Pentagon takođe redovno održava brifinge o situaciji u Ukrajini, baš kao što to radi i rusko ministarstvo odbrane. Britansko ministarstvo odbrane takođe svakodnevno objavljuje izveštaje.

Informacija sa fronta ne manjka, iako su često teško proverljive i međusobno protivrečne, kad se uporede one s jedne i s druge strane. Naravno, tu su i snimci koje objavljuju ne samo ruska i ukrajinska vojska, reportaže stranih novinara i niz vojnih blogera i analitičara koji redovno prate i komentarišu ratna zbivanja.

Ipak, uprkos protoku svih ovih vesti, američke obaveštajne agencije imaju manje informacija nego što bi želele o ukrajinskim operacijama. Zapravo, imaju daleko bolju sliku o ruskoj vojsci, njenim planiranim operacijama, uspesima i neuspesima nego o ukrajinskim. Tako barem tvrde aktualni i bivši američki zvaničnici za New York Times.

I druge vlade, svakako, često kriju informacije od javnosti zbog nacionalne i operativne sigurnosti. Ali ovaj nedostatak informacija mogao bi da oteža administraciji Džoa Bajdena odlučivanje kako da usmeri vojnu pomoć Ukrajini vrednu milijarde dolara.

Amerika ne zna za ukrajinske gubitke?

Američki zvaničnici rekli su novinarima New York Times-a da im ukrajinska vlada nije dala puno poverljivih brifinga ili pojedinosti o svojim operativnim planovima, a ukrajinski zvaničnici i sami su priznali da Amerikancima ne govore sve.

Naravno, američka obaveštajna zajednica prikuplja informacije o gotovo svakoj zemlji na svetu, pa tako i o Ukrajini. Ali američke špijunske agencije se, logično, u prikupljanju podataka koncentrišu na neprijateljske države poput Rusije, koja im je u fokusu još iz vremena Sovjetskog Saveza, a ne na prijateljske, poput Ukrajine. Sad imaju određene "slepe tačke" kad je Ukrajina u pitanju.

- Koliko mi zapravo znamo o tome kako je u Ukrajini? Možete li pronaći osobu koja će vam sa sigurnošću reći koliko je Ukrajina izgubila vojnika, koliko je Ukrajina izgubila opreme? - iznela je glavni problem Bet Saner, bivša visoka obaveštajna zvaničnica.

Uprkos tome, Bajdenova administracija je nakon dužeg oklevanja pristala da pošalje Ukrajini moderno teško naoružanje, poput haubica M777 koje su poslate u zemlju još prošlog meseca ili visoko mobilnih višecevnih raketnih sistema HIMARS, čije je slanje Vašington najavio početkom juna, ali za koje ukrajinski vojnici prvo treba da završe obuku.

Ukrajina i dalje čeka i moli da joj se pošalje još teškog naoružanja većeg dometa koje bi joj pomoglo da parira ruskim snagama koje još imaju dramatičnu prednost po pitanju raketnih sistema, o vazdušnim snagama da ne govorimo.

- Imamo dovoljno ostalog oružja. Ali nemamo dovoljno onog koje stvarno može da pogodi udaljene ruske mete, koje nam je potrebno kako bismo parirali ruskoj vojnoj opremi - rekao je Zelenski.

Njegov savetnik Mihajl Podoljak izneo je juče pozamašan popis oružja, daleko veći od onoga što je Zapad dosad poslao, uz komentar: "Biću jasan: kako bismo okončali rat i izbacili ruske snage iz Ukrajine, treba nam sledeće teško oružje..."

Na spisku se našlo 300 raketnih bacača, 500 tenkova, 2000 oklopnih vozila i 1000 haubica, što bi predstavljalo značajan deo arsenala SAD-a i drugih najvećih NATO saveznica, zbog čega neki analitičari smatraju da je ovaj popis više sredstvo pregovaranja.

Zamenik načelnika ukrajinske vojne obavještajne službe Vadim Skibickij upozorio je takođe da "Ukrajina ima jedan komad artiljerije na 10 do 15 ruskih" i da su "gotovo potrošili" svu artiljerijsku municiju koju su imali pre rata, pa sad zavise od NATO granata.

Za to vreme obe strane trpe ogromne gubitke u istočnoj regiji Donbasu, ali ruska strana tamo ipak napreduje već nedeljama na određenim pravcima i vrlo brzo bi mogla do kraja da osvoji Severodonjeck.

Nakon njega će moći da nastavi do susednog Lisičanska, iako će tu operaciju poprilično otežati činjenica da su sami uništili sva tri mosta koja povezuju ova dva grada blizanca.

Zvaničnici Pentagona kažu da imaju robustan proces za slanje oružja koji počinje zahtevom Ukrajinaca i uključuje procenu SAD-a o tome kakva je oprema Ukrajini zaista potrebna i koliko brzo njeni vojnici mogu da savladaju njeno korišćenje.

Neke zapadne agencije smatraju da će Ukrajini biti teško, ako ne i nemoguće, da vrati teritorije koje je Rusija zauzela otkako je pokrenula operaciju 24. februara, ali američke obaveštajne agencije su optimističnije oko toga, kažu američki zvaničnici za NY Times.

Ipak, pukotine u odbrani Ukrajine sve su očitije, a određena pitanja o stanju ukrajinskih snaga i strategiji u bici za Donbas i dalje su nepoznanica za SAD.

"Imamo više uvida s ruske strane nego s ukrajinske strane"

Avril Hejns, direktorka nacionalne obaveštajne zajednice, izjavila je na saslušanju u Senatu prošlog meseca da je "vrlo teško reći" koliko dodatne pomoći Ukrajina može da primi.

- Imamo, zapravo, više uvida, verovatno, s ruske nego sa ukrajinske strane - rekla je ona.

Trenutno je verovatno ključno pitanje ukrajinske strategije u Donbasu jer se, pogotovo u ostatku Luganske oblasti, suočava s kritičnim izborom - povući svoje snage ili reskirati da ih Rusija opkoli u takozvanom "kotlu".

Poslednjih dana Ukrajina je ipak dala više informacija, pre svega o gubicima - do 100 na dan, prema Zelenskom, a potom i do 200, prema Podoljaku. S druge strane, prošli sedmice je izneo i procenu ruskih gubitaka od "300 života dnevno".

Međutim, kako je u ponedeljak priznao, ljudska cena bitke za Donbas "jednostavno je zastrašujuća".

- I svakodnevno skrećemo pažnju našim partnerima na činjenicu da će samo dovoljan broj modernog oružja za Ukrajinu osigurati našu prednost i konačno kraj ruske torture nad ukrajinskim Donbasom - dodao je.

Ovakva veća otvorenost Kijeva o težini situacije u Donbasu mogla bi biti priprema za težak razgovor o navedenom strateškom izboru koji treba doneti, misle neki analitičari, prenosi Index.

- Verovatno se raspravlja o tome treba li povući sve odbrambene snage koje bi mogle biti zarobljene ako ostanu. Ako dođe do namernog povlačenja, Zelenski će to morati da objasni na neki način koji neće uvrediti ukrajinske borce. Moraće da ispričaju nekakvu priču ukrajinskom narodu ako ipak odluči da povuče te trupe, a objašnjenje kolike bi gubitke mogli da pretrpe ako ostanu je logičan način za to - komentarisao je Stiven Bidl, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kolumbija.

Zašto Kijev ćuti?

SAD redovno dostavlja Ukrajini obaveštajne izveštaju, gotovo u realnom vremenu, o lokaciji ruskih snaga, što Ukrajinci koriste za planiranje operacija i napada, kao i na jačenje svoje odbrane. Upravo je NY Times objavio da su ti podaci pomogli i pri ubijanju niza ruskih generala, ali Pentagon je to demantovao, tvrdeći da "ne pružaju obaveštajne podatke s namerom ubijanja ruskih generala".

S druge strane, čak ni američki načelnik združenog štaba Mark Majli ni ministar odbrane Lojd Ostin u razgovorima sa ukrajinskim kolegama ne dobijaju detalje o njihovim operativnim planovima, samo strateške ciljeve.

Ukrajina želi da održi dojam snage i u javnosti i među svojim bliskim partnerima, objašnjavaju američki zvaničnici.

Kijev zato ne želi da deli informacije koje bi mogle da upućuju ​​da odlučnost Ukrajine slabi ili da možda neće pobediti, a pogotovo ne one koje bi mogle da odvrate zapadne zemlje od slanja dodatnog oružja.

Osim toga, informisanje drugih zemalja o njihovim planovima i operativnoj situaciji moglo bi da otkrije slabosti koje bi Moskva mogla da iskoristi ako sazna za njih.

- Nisam siguran da je u interesu američke ili ukrajinske javnosti da Ukrajinci budu otvoreni o svojim gubicima ako rezultat bude jačanje ruskih ratnih napora. Ali to znači da zapravo ne znamo obe strane priče - zaključuje Bidl.

Američka Odbrambena obaveštajna agencija, na primer, procenjuje da je broj ukrajinskih vojnika poginulih u akciji ustvari sličan onom u Rusiji, ali pritom ima daleko niži nivo poverenja  u svoju procenu ukrajinskih gubitaka nego u procenu ruskih.

Drugim rečima, puno je nesigurnija oko ukrajinskih gubitaka.

Slika koju su američki zvaničnici predstavili o ratu u kojem nijedna strana ne postiže odlučujući napredak čini se tačnom, dodao je Bidl, ali informacije o ukrajinskim žrtvama, gubicima opreme i moralu i dalje su nepotpune. A to bi moglo da dovede do krivih obaveštajnih procena o ishodu rata.

(Telegraf.rs)