"Uništene su tri generacije": Anastasija je pomogla majci da pobegne iz Mariupolja, ali je izgubila baku

Pravi obim užasa u Mariupolju je teško shvatiti, a Julija Zolotarjova koja je pobegla pre samo dve nedelje ispričala je sa suzama u očima kako izgleda život u tom ukrajinskom gradu.

- Mrtva tela svuda. Ljudi su ležali u blizini svake kuće. Niko ih nije odneo - rekla je Julija (51) za BBC.

Preporučujemo

Sada, u relativnoj bezbednosti glavnog grada, Kijeva, ona daje mučan prikaz života u svom rodnom gradu gde postoji bojazan da bi izbijanje velike kolere moglo biti neizbežno.

Julija je pobegla pre samo dve nedelje.

- Sve je izgubljeno za svakoga. Beznađe, strah, bol - priča Julija dok suze počinju da joj teku niz lice.

- Skoro svaka porodica je izgubila nekog bliskog - dodaje.

Ukrajinski zvaničnici i međunarodne humanitarne agencije veruju da su uslovi izuzetno pogodni za brzo širenje bolesti u Mariupolju.

- Smeće niko nije iznosio od početka rata - kaže ona.

Julija objašnjava da je bilo nemoguće pronaći čistu vodu za piće za mnoge od oko 100.000 ljudi koji još uvek žive u njenom gradu.

- Ispuštali smo i pili vodu iz kotla. Iz sistema grejanja. Kasnije su naši ljudi otišli ​​do uništenog bazena i odatle uzimali hlorisanu vodu. To je sve što smo imali - rekla je.

Za to što je Julija uspela da pobegne, zaslužna je njena ćerka Anastasija koja joj je izdaleka pružila informacije o mogućem putu bekstva.

New BBC article w/ 51 yo Ukrainian Yuliya Zolotariova, stresses the cholera threat- feared a major cholera outbreak could be imminent.- conditions are perfect for the rapid spread of disease in Mariupol.https://t.co/4bPj7kt8n5— Emily Artisan (@EmilyArtisan) June 15, 2022

Ova 26-godišnjakinja se preselila u prestonicu pre godinu dana da bi izgradila karijeru radeći u ukrajinskoj nacionalnoj železnici.

Od početka sukoba je pokušavala da ujedini svoju porodicu, ali to će biti nemoguće jer ne samo da su Rusi uništili njenu porodičnu kuću, već su ubili i njenu baku Valentinu.

- U stvari, uništili su tri generacije - sa gnevom i tugom govori Anastasija.- Sve ovo, jer misle da mi Ukrajinci ne treba da postojimo. Dvadeset ljudi je ubijeno koje sam lično poznavala - kaže i dodaje da je ipak smrt njene voljene bake najteže podneti.

Valentina Polišuk (80) umrla je 21. marta. Skoro tri meseca kasnije, njeno telo nije pronađeno. I verovatno nikada neće biti.

Valentina ćerka Julija, Anastasijina mama, priseća se zastrašujućeg trenutka kada su Rusi udarili u njihov blok usred noći.

- Mislila sam da je zemljotres jer je sve drhtalo. Podovi, zidovi. Sve je palo. Mislila sam da ćemo svi samo da umremo - rekla je.

Ona kaže da je projektil potpuno uništio gornja tri sprata, a zatim se vatra proširila na ostatak zgrade.

- Bilo je bezumno strašno. Sišli smo u podrum, ali je strašno gorelo i bio je veoma jak dim - opisala je.

Kaže da je ubrzo postalo nemoguće disati.

- Rekla sam majci: "Mama, hajde da dišemo pet minuta. Hajdemo iz podruma. Ona je odbila jer je bila jako umorna. Imala je 80 godina i bilo joj je preteško" - priseća se.

Julija je majci ostavila telefone i porodične lične dokumente i rekla joj da će otići po pomoć.

- Podrum se, međutim, srušio. Nije bilo načina da ih spasim. Bio je to pakao - kazala je.

U podrumu je stradalo 11 stanara bloka, među kojima i deca.

Sada, u drugom podrumu u drugom gradu, preživeli iz Mariupolja pokušavaju da se izbore sa smrću i razaranjima koja su im se dogodila.

(Telegraf.rs)