Zatvorenik iz Teksasa osuđen na smrt pre skoro 3 decenije: "Optimista sam. Ukinuću smrtnu kaznu širom sveta"

Henk Skiner je osuđen na smrt u Teksasu pre skoro tri decenije, ali kaže da je i dalje pun nade.

- Optimista sam da neću završiti ovde. Nikada nije trebalo da budem ovde za početak. I bilo je to dugo putovanje - rekao je on za AFP tokom intervjua.

Preporučujemo

Zatvoren u Livingstonu, gradu oko 130 kilometara severno od Hjustona, Skiner je uvek tvrdio da je nevin.

Godine 1995. Skiner je osuđen na smrt zbog ubistva svoje devojke i njena dva odrasla sina u Pampi, malom gradu u Teksasu.

On nije negirao da je bio u kući u kojoj su njih troje umrli, ali je rekao da se onesvestio od kombinacije droge i alkohola. Skiner je pronađen u obližnjoj kući sa krvlju na odeći, ali insistira da bi DNK testiranje dokazalo njegovu nevinost.

Otac troje dece, koji je nedavno napunio 60 godina, Skiner sada čeka više od tri godine na odluku najvišeg krivičnog suda u državi.

Apelacioni sud Teksasa će proceniti da li veruje da bi porota koja mu je izrekla kaznu donela drugačiji izbor da je imala pristup DNK testovima koji su danas dostupni.

Teksas ima 197 osuđenika na smrt. Tokom 2020. i 2021. godine šestoro je pogubljeno, ali je 11 skinuto sa liste nakon što su im kazne preispitane.

Neki od njih su i dalje iza rešetaka. Jedan od njih je Rejmond Rajls, kome je smrtna kazna preinačena u doživotni zatvor zbog istorije mentalne bolesti.

Drugi su oslobođeni - Cezar Fiero vraćen je u Meksiko nakon što je 40 godina bio osuđen na smrtnu kaznu.

Ako se sud složi sa Skinerom, on će ostati u zatvoru, ali će moći da uloži žalbu u pokušaju da dokaže svoju nevinost.

Pet datuma pogubljenja 

U pet različitih navrata određen je datum pogubljenja Skinera.

U martu 2010. godine, Vrhovni sud SAD ga je poštedeo 23 minuta pre nego što je trebalo da dobije smrtonosnu injekciju, neposredno posle onoga što je trebalo da bude njegov poslednji obrok.

Njegov advokat mu je saopštio dobre vesti.

- Ispustio sam telefon i samo sam skliznuo niz zid. I nisam to shvatio, ali su mi potekle suze na oba oka - rekao je on.

- Osećao sam se kao da je neko podigao ogromnu težinu sa mojih grudi. Osećao sam se tako lagano. Mislio sam da ću odlebdeti - dodao je.

Kada su euforija i šok nestali, pretrpeo je užasan pad jer se pomirio sa činjenicom da će morati da se vrati na čekanje smrtne kazne i "svu patnju ovde".

Videti druge zatvorenike kako umiru, rekao je, teže je nego biti zatvoren u maloj ćeliji 22 do 23 sata dnevno, bez televizije ili fizičkog kontakta sa drugima, osim kada mu čuvari stave ili skinu lisice.

Ukupno 127 zatvorenika je ubijeno od 2010. godine u Teksasu, državi u kojoj se pogubljuje najviše ljudi.

Život u pritvorskom centru znači da su Skinerovi dani ispunjeni bukom, od jutra do večeri.

- Ovde imate ljude koji su mentalno poremećeni. Udaraju po zidovima, šutiraju vrata, vrište i urlaju do iznemoglosti - rekao je on.

Zbog toga što nema dnevnog svetla, a takođe i zbog toga što se doručak služi oko 3 sata ujutru, kaže da je teško održati bilo kakav životni ritam.

Spava kada se sruši od umora i koristi mirnije periode noći za čitanje, često pregledavajući dosijee drugih osuđenika.

Pošto je radio u advokatskoj kancelariji pre osude, rado je podelio svoje iskustvo sa njima.

"Francuska supruga"

- Pomažem svima u njihovim apelima osim silovateljima beba, ljudima koji ubijaju i sakate decu. To ne mogu da radim - rekao je.

- Imam reputaciju, ispratio sam 11 ljudi odavde. To je bolje nego što praktično bilo koji advokat za smrtnu kaznu može da kaže, osim mog advokata - dodao je.

Skiner se 2008. oženio francuskom aktivistkinjom protiv smrtne kazne, koja je takođe ubeđena da je bio žrtva neostvarene pravde.

Ako bude pušten, "naći ćemo kućicu u šumi gde ćemo oboje moći da provodimo vreme zajedno", rekla je njegova supruga Sandrin Ažorž-Skiner na francuskom.

Što se tiče njegovih preostalih godina života, "želeo bih da provedem svaki minut sa svojom ženom", rekao je Skiner.

Takođe ima na umu još jedan projekat: "Ukinuću smrtnu kaznu širom sveta".

- Mislim da kada bi ljudi znali kako je to zaista, ne bi glasali za smrtnu kaznu. Uvek sam verovao u to - rekao je on.

(Telegraf.rs)