Populizam, ankete i jedna ptica: Zašto je Turska sada Türkiye?

Nacija Turske je zbog svog naziva (Turkey) često bila asocijacija na pticu koja je poznata i kao simbol severnoameričkog praznika Dana zahvalnosti (eng. turkey - ćurka).

Ujedinjene nacije su u četvrtak, 2. juna, priznale preimenovanje zemlje u Turkiye, što se izgovara Turkije, što je potez za koji je ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao da će "povećati vrednost brenda naše zemlje".

Preporučujemo

- Glavni razlog zašto Turska menja ime je da se eliminiše povezanost sa pticom - rekao je Sinan Ulgen, predsednik istanbulskog istraživačkog centra EDAM.

- Ali, takođe, termin se koristi u kolokvijalnom jeziku da označi neuspeh - dodao je.

Za predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji se kandiduje za reizbor sledeće godine, novo ime na najbolji način izražava "kulturu, civilizaciju i vrednosti turskog naroda".

Međunarodne organizacije sada imaju obavezu da koriste novi naziv, ali to se neće dogoditi preko noći za širu javnost, rekao je Ulgen za CNN.

- Verovatno će biti potrebno mnogo godina da šira međunarodna javnost pređe sa "Turske na Turkije" - objasnio je Ulgen.

Ovo nije prvi put da nacija pokušava da promeni ime, rekao je on. Sličan pokušaj učinjen je sredinom 1980-ih pod premijerom Turgutom Ozalom, ali nikada nije dobio toliku pažnju, rekao je on.

Možda postoje političke motivacije iza ovog poteza dok se Turci vraćaju na birališta sledećeg juna usred velike ekonomske krize.

Ovo je "još jedna strategija koju je primenila turska vlada kako bi doprela do nacionalističkih glasača u ključnoj godini za tursku politiku", rekao je Frančesko Sikardi, viši programski menadžer u istraživačkom centru Karnegi Evropa.

Tajming promene imena je "ključan" za izbore sledeće godine, rekao je on.

- Odluka o promeni imena objavljena je prošlog decembra, kada je predsednik Erdogan zaostajao u svim istraživanjima javnog mnjenja i kada je zemlja bila u jednoj od najgorih ekonomskih kriza u poslednjih 20 godina - dodao je.

Foto: Tanjug/AP

Erdoganova pozicija u anketama je značajno opala tokom godina. Ankete krajem prošle godine pokazuju podršku vladajućoj Partiji pravde i razvoja (AKP) na oko 31-33 odsto prema Rojtersu, što je pad sa 42,6 odsto tokom parlamentarnih izbora 2018.

Ulgen je, međutim, rekao da je promena imena više bila strategija rebrendiranja kako bi se poboljšao međunarodni ugled zemlje, a ne predizborni trik.

Spoljnotrgovinski deficit Turske porastao je u aprilu za 98,5 odsto na godišnjem nivou na 6,11 milijardi dolara, preneo je Rojters, pozivajući se na Turski statistički institut. Godišnja inflacija je prošlog meseca skočila na 73,5 odsto, što je maksimum u 22 godine.

Analitičari kažu da u vreme krize predsednik ima tendenciju da pribegne populističkim potezima da bi skrenuo pažnju sa problema kod kuće. Ekonomska previranja, koja su već izvela ljude na ulice, bila su glavobolja za vladu.

- Novo ime će odvratiti domaću publiku od konkretnijih, hitnih problema i ponuditi predsedniku Erdoganu još jedan argument za jaču, tradicionalniju Tursku - rekao je Sikardi.

Kao još jedan populistički potez 2020. godine, Erdogan je izdao dekret o pretvaranju istorijskog vizantijskog muzeja Aja Sofija u Istanbulu u džamiju.

- U nedostatku konkretne politike za rešavanje ekonomskih i političkih problema zemlje, Erdogan traži spas u populističkoj politici identiteta“- napisao je politički analitičar Seren Korkmaz o tom potezu tada.

- On podstiče turski nacionalizam i islamizam i cilja na opozicione ličnosti - dodao je.

Novo ime takođe ima simboličku vrednost, pošto je usvojeno 1923. nakon što je nova nacija izašla iz pepela Prvog svetskog rata. Njegovo usvajanje na globalnom nivou bi "zacementiralo Erdoganovo mesto u turskoj istoriji pored oca osnivača republike Mustafe Kemala Ataturka", rekao je Sikardi.

(Telegraf.rs)