Žurka je gotova za Borisa Džonsona: Kako se Britanija "odljubila" od svog premijera?

Trenutak kada je Boris Džonson shvatio da je njegovo mesto premijera u opasnosti nije bio u ponedeljak u 9 uveče u Donjem domu - kada je ser Grejam Brejdi, predsednik Komiteta konzervativnih članova parlamenta, najavio bolno tesnu pobedu u glasanju o nepoverenju. Taj trenutak bio je tri dana ranije - na stepeništu katedrale Svetog Pavla.

Džonson je izašao iz svog automobila koji je vozio šofer, zajedno sa suprugom Keri, da prisustvuje službi zahvalnosti za 70 godina na prestolu kraljice Elizabete II.  Žamor se podigao iz gomile koja je čekala, tiho gunđanje koje je brzo preraslo u različite zvižduke. Nije neuobičajeno da visoki političari u Velikoj Britaniji budu ismevani u javnosti, ali zviždanje sa ovog skupa monarhista i tradicionalista koji su se pojavili na proslavi vladavine odsutnog monarha i velika verovatnoća da su glasali za konzervativce na poslednjim izborima, mora da su potresli Džonsona do srži.

U prošlosti njegova vesela bezbrižnost i veličanstvena erudicija doneli su mu nešto poput političke propusnice, dozvolu da slegne ramenima na bezbroj prestupa - kako ličnih, tako i političkih, od kojih bi svaki verovatno kao torpedom pogodio manje blagoslovene političare.

Ali, sa onim "ljubaznim" dobacivanjem u katedrali Svetog Pavla, njemu i svima koji su to čuli nešto je postalo očigledno: To je bio trenutak kada je postalo jasno da se britanska javnost konačno "odljubila" od svog premijera.

Razočaravajuća margina pobede na glasanju članova parlamenta njegove stranke u ponedeljak uveče samo je učvrstila istinu koju je već uvideo danima ranije.

Tokom nedelje koju je proveo "daleko od Vestminstera", na parlamentarnoj pauzi koja je uključivala proslavu kraljičinog platinastog jubileja, konzervativci su potvrdili svoje sumnje - Džonson je izgubio svoj "Midin dodir", piše CNN.

Zviždanje je potvrdilo njihove najgore strahove, a glasanje koje je usledilo kada su proslave jubileja bile završene i kada su se vratili u Vestminster postalo je odbijanje kolega koje su videle malo smisla u zadržavanju Džonsona na vlasti ako je izgubio svoj "magični trik" udvaranja glasačima koji drugi konzervativci nisu mogli da dostignu. Zato što je problem biti populista u tome što kada izneveriš svoje ljude, izdaja je veoma lična.

Više od bilo kog političara pre njega, Džonson -"Boris", kako su ga, što je zanimljivo, birači uvek spominjali, bez obzira na njihov pogled na njega - on se održao na vlasti zahvaljujući njegovoj ličnosti, a ne politici. Bilo je teško zaboraviti da je kao ministar spoljnih poslova napisao dva mišljenja, za i protiv izlaska iz Evropske unije, pre nego što se odlučio za izlazak, naizgled, insistiraju njegovi kritičari, iz hira.

On je osvojio vlast kao, više ili manje, socijalni libertarijanac. Kada je bio na funkciji, dogodilo se najveće povećanje ličnih oporezivanja u decenijama, desetine miliona ljudi bile su zatvorene u svojim domovima na više meseci i uneo je predlog da se ilegalni migranti deportuju u Ruandu, opet ne zato što je posebno verovao u ispravnost takvih šema već zato što se činilo da su to pravci u kojima su "vetrovi duvali".

Ali nije preokret u politici doveo Britance da oteraju Džonsona iz svojih srca: to je bilo nešto mnogo ličnije.

Na površini, skandal u vezi sa zabavama u Dauning Stritu tokom izolacije za koje je utvrđeno da su prekršile propise o korona virusu, izgleda beznačajno u poređenju sa ozbiljnim pitanjima sa kojima se Velika Britanija suočava - troškovi života, rat u Ukrajini, izazov okončanja nejednakosti.

Međutim, kada se svaki birač seti svojih žrtava tokom tog čudnog, intenzivnog i strašnog perioda, saga je postala intimna, lična...

Mnogi su bili krajnje zgroženi što u centru moći, daleko od toga da su "u tome zajedno", kako su glasači uveravani, oni koji donose pravila flagrantno krše ista. Dok su se u Dauning strit zabavljali, sećaju se "obični" Britanci, oni su propuštali sahrane, borili se da školuju decu kod kuće, gubili poslove.

To ih je učinilo ljutima na Džonsona na daleko emotivniji način od razočaranja koje su možda osetili kada je odbacio politiku ili doneo preokret u odluci. Razmišljajući o njemu kao o prijatelju, čak i članu porodice, osećali su se iznevereno od njega, na način na koji bi neko mogao biti prijatelj ili ljubavnik koji nas izneveri.

Kada je Margaret Tačer preživela glasanje o nepoverenju 1989, godinu dana pre nego što je na kraju svrgnuta, njeni poslanici su je savetovali da će biti bezbedna ako odbaci svoj mrski glasački porez i zauzme kolegijalniji pristup timu oko sebe.

Generaciju kasnije, a 2018. godine, nakon što je prošla sopstveno glasanje, Tereza ​​Mej je bila savetovana da će biti bezbedna ako zaustavi haos oko procesa Bregzita i bezbedno izvede Britaniju iz EU. Nijedna žena nije bila voljna, ili, tačnije, u stanju da posluša savet, i obe su bile van funkcije u roku od 12 meseci.

I kakvu su poruku poslanici Torijevaca poslali Džonsonu ovim poslednjim glasanjem: Šta može da uradi da oživi svoju premijersku funkciju? Koju politiku treba da promeni? Koja prilagođavanja bi mogao da izvrši?

Nijedan! Jer kada problem nisu vaše ideje već vaš karakter, a karakter je taj kome javnost više ne veruje, onda ne možete ništa da uradite.

Džonson je preživeo glasanje - za sada. Ali poruka koju je dobio od gomile ispred katedrale Svetog Pavla je stigla glasno i jasno - zabava je završena i oni su spremni da nastave dalje.

(Telegraf.rs)