Sukobi u Ukrajini od Putina napravili vazala Si Đinpinga: Kina Rusiju drži u šaci?

Kineski predsednik Si Đinping sada ima bolje karte za upravljanje odnosima između Moskve i Pekinga, pa Kina može da uživa u preokretu.

Kada je Mao Cedung, vođa Narodne Republike Kine od njenog osnivanja 1949. pa sve do njegove smrti 1976. godine, posetio sovjetskog diktatora Josifa Staljina u zimu 1949. godine, on je bio u povlašćenom položaju. Staljin ga je ostavio da čeka nedeljama u svojoj dači broj 2 zavejanoj snegom, 27 kilometara od Moskve, gde je poniženi kineski lider gunđao o svemu, od kvaliteta ribe do svog neudobnog dušeka.

Kada su dvojica komunističkih lidera prionula na posao, Staljin je "naterao" Cedunga da kupi rusko oružje i tešku mašineriju uz zajam na koji bi Peking morao da plati kamatu.

Sedam decenija kasnije, dinamika moći otkriva radikalno resetovanje. Neposredno pre "specijalne operacije" u Ukrajini, ruski predsednik Vladimir Putin otputovao je na Zimske olimpijske igre u Peking kako bi proglasio prijateljstvo "bez granica" sa Si Đinpingom, ali nema sumnje ko je prava supersila u tom dvojcu ovih dana. Kineska ekonomija od 18 biliona dolara sada je 10 puta moćnija od ruske. Peking će imati skoro sve dobre karte u određivanju uslova bilo kakve finansijske "slamke spasa" od "starijeg brata", piše Politico.

Dok se Rusija suočava sa naglim padom ekonomije pod sankcijama i predstojećim embargom na naftu iz Evrope, Kina je očigledan potencijalni dobročinitelj kome se Putin može okrenuti.

Si deli Putinovo neprijateljstvo prema Zapadu i NATO-u, ali to ne znači da će nuditi nepomućeno dobročinstvo. Sijeva glavna strateška briga je prosperitet i bezbednost Kine, a ne spasavanje Rusije. Peking će verovatno kupiti barem nešto nafte koja je preusmerena iz Evrope, ali samo uz veliki popust u odnosu na svetska merila. Kina će pomoći Rusiji samo u onoj meri u kojoj ne privuče sankcije i ne ugrozi sopstvenu sposobnost da prodaje robu bogatim zemljama Severne Amerike i EU.

"Veoma javno partnerstvo"

Javno, Kina pokazuje veliku političku solidarnost sa Moskvom. Povećala je ukupnu trgovinu sa Rusijom, u suštini napustila Ukrajinu, proširila finansijske transakcije bez upotrebe dolara ili evra, i udvostručila buduću saradnju na razvoju vojne tehnologije tokom izvođenja zajedničkih vežbi u pacifičkom regionu.

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov obznanio je da je budućnost njegove zemlje uz Kinu, rekavši: "Sada kada je Zapad zauzeo diktatorsku poziciju, naše ekonomske veze sa Kinom će rasti još brže".

Sam Si Đinping takođe odaje utisak da se veoma divi Putinu, na ličnom nivou. Jun Sun, direktor Kineskog programa u Stimson centru, nazvao je to "kompleksom Rusije" - otkako je rat izbio, Si je razgovarao telefonom samo sa Putinom, dok sa svojim ukrajinskim kolegom Volodimirom Zelenskim nije.

Međutim, postoje veoma ozbiljna ograničenja za ove veze "bez ograničenja". Bar za sada Kina naglašava zapadnim zemljama da ne prodaje oružje ili delove aviona Rusiji. Peking ne želi sam da postane žrtva sankcija, tako da postavlja granice u odnosu. Što je još više zabrinjavajuće za Putina, Kina takođe namerava da postavi visoku cenu za podršku. Peking, na primer, želi da ograniči rusku veoma unosnu prodaju oružja Indiji, najvećem neprijatelju Kine preko Himalaja.

- Za razliku od obrasca Hladnog rata, Rusija će biti mlađi partner snažnijoj Kini. To će iritirati Putina - rekao je Metju Kronig, zamenik direktora Scowcroft centra za strategiju i bezbednost Atlantskog saveta.

Ta uloga "druge violine" nije scenario koji bi Putin zamislio kada je ruski predsednik odlučio da otpočne "specijalnu operaciju" u Ukrajini u februaru, vođen željom da obnovi nekadašnju slavu svoje nacije.

Sve u svemu, trebalo je da vidi šta dolazi. Kina je zemlja opsednuta ispravljanjem istorijskih poniženja i zadržavanjem svoje pozicije globalnog lidera. Vreme kada je Sovjetski Savez bio ideološki i ekonomski superiorniji od komunističke Kine, davno je prošlo. Huawei Technologies gradi ruske 5G mreže, dok Rusija zahteva saradnju Kine u svemu, od delova za avione do razmene valuta. Ono što je važno, takođe ne uvode sankcije Moskvi samo SAD i Evropa, već i tri druge velike azijske ekonomije: Japan, Južna Koreja i Singapur.

Andrej Kortunov, generalni direktor Ruskog saveta za međunarodne poslove koji podržava Kremlj, sumnja da ruske elite imaju mnogo apetita da bi služile kao mlađi partner Kine. Ali on vidi malo alternativa za Moskvu.

- Od početka sukoba, Rusiji je Kina postala potrebna više nego ranije, jer Kina na mnogo načina ostaje jedina "opcija", sa smanjenim ekonomskim vezama između Rusije i Zapada i sa sankcijama Rusiji.

Grube kalkulacije

Možda najveća kalkulacija Kine jeste koliko daleko će ići da pomogne Putinu da pobedi predstojeći embargo EU na rusku naftu. Ova evropska zabrana napraviće značajnu rupu u ruskom budžetu, osim ako ne uskoče drugi veliki kupci.

U odlučivanju o tome koliko će kupiti, Peking ima veliku moć uticaja na Moskvu.

Rusija i Saudijska Arabija već su dva vodeća snabdevača Kine naftom. U maju je morski uvoz ruske sirove nafte u Kinu dostigao dvogodišnji maksimum sa 1,14 miliona barela dnevno, u odnosu na 800.000 barela dnevno 2021. godine, prema podacima Vortexa Analytics koje su podelili sa Politico-m.

Međutim, veći deo objašnjenja za ovo je čista tvrdoglava ekonomija Kineza, više nego pokazivanje političke solidarnosti. Međunarodne sankcije znače da su trgovci bili oprezni kada je u pitanju rukovanje ruskom sirovom naftom, stvarajući malu prenatrpanost zbog koje se ruska nafta trguje 20 do 30 dolara jeftinije od međunarodnih referentnih cena.

S obzirom na to da Kina uvozi više od 10 miliona barela dnevno, sigurno ima prostora da kupi više, posebno kada se ekonomija ponovo pokrene i mere zaključavanja budu postepeno ukinute u ključnim gradovima poput Šangaja. Ali ruska prodaja u EU iznosila je oko 2,4 miliona barela dnevno. S obzirom na zabrinutost Kine o bezbednosti zbog prevelike zavisnosti od pojedinačnih dobavljača, malo je verovatno da će Kina odjednom početi da kupuje svu rusku naftu koja je sada višak.

Slično, Kina drži karte i kada je u pitanju gas. Neposredno pre nego što je pokrenuo "specijalnu operaciju" u Ukrajini, Putin je potpisao sporazum sa Si Đinpingom kojim se složio da poveća izvoz prirodnog gasa na 48 milijardi kubnih metara godišnje u budućnosti, sa skromne 4,1 milijarde kubnih metara u 2020. godini. Rusija takođe planira novi gasovod, "Snaga Sibira 2", kojim bi se izvoz ruskog gasa u Evropu lakše prebacio na Kinu.

- Problem je, međutim, što Kina drži sve karte u pregovorima - napisao je Nikos Cafos, glavni energetski savetnik grčkog premijera, u izveštaju u maju.

- Kao i prva linija, "Snaga Sibira", Kina će postići tešku pogodbu. Ono što se u ovom trenutku ne može znati jeste da li je Kina spremna da sklopi dogovor. Rusija će verovatno ponuditi veoma atraktivne uslove, ako ništa drugo, zbog svog očaja. Ali da li će ih Kina prihvatiti? Hoće li ih cena dovesti u iskušenje ili će dvaput razmisliti o proširenju zavisnosti od Rusije u ovom trenutku? - dodaje.

Oružje

Potreba Rusije za saveznikom podudara se sa porastom asertivnosti Kine. Što izolovanija Moskva postaje, više će možda morati da pomogne Kini da unapredi svoje geopolitičke ambicije.

Godinama, kineski zvaničnici tiho su lobirali kod svojih ruskih kolega da smanje prodaju oružja Indiji, koja je povremeno imala "krvavi granični spor" sa Pekingom.

Između 2017. i 2022. godine, Indija je bila najveće tržište za izvoz ruskog oružja, koju sledi Kina, prema statističkim podacima Stokholmskog međunarodnog instituta mirovnih istraživanja. Borba protiv indijskih vojnika naoružanih ruskom opremom možda nije zabavna za Kinu, ali je sasvim sigurno unosan posao za Rusiju.

- Pre sukoba u Ukrajini, Rusija je bila veoma tvrdoglava i govorila je Kini: "Niste u poziciji da nam diktirate kome ćemo prodavati oružje". Ali mislim da će Kina biti u toj poziciji verovatno pet godina - rekao je Aleksander Gabujev, ekspert za rusko-kineske odnose iz Karnegijeve fondacije za međunarodni mir.

Indija, sa svoje strane, pokušava da održi otvoren odnos sa Putinom. Nju Delhi, kao Peking, kupuje jeftinu naftu, iako je takođe željan da održi jake veze sa SAD.

- Rusija oslabljena ratom i sankcijama, ali ne haotična i nestabilna, odgovara dugoročnim interesima Kine - rekao je Bobo Lo, bivši zamenik šefa australijske misije u Moskvi, koji sada radi na Institutu Lowy.

- Izolacija Rusije će je dodatno gurnuti u poziciju mlađeg partnera u odnosima, dok će povećati njenu ekonomsku i stratešku zavisnost od Kine - dodao je.

Komandujuća pozicija

Današnji preokret moći izgledao bi veoma neobično za one koji pevaju Internacionalu (himna međunarodnog proletarijata) u Moskvi u posleratnoj eri.

Na kraju krajeva, SSSR i Narodna Republika Kina su decenijama bili u teškim odnosima, uprkos njihovoj navodnoj ideološkoj blizini.

- Kada su bili Staljin i Mao, Staljin je bio učitelj, bio je titan komunističkog pokreta. Kada je Staljin umro, Mao je sa visine gledao na Hruščova, kao na nekoga ko nije razumeo ideologiju. Kada je Deng Sjaoping sreo Gorbačova, Deng je po svemu sudeći mislio da je Gorbačov idiot - rekao je Džozef Torigijan, autor nove knjige o Staljinu i Mau, "Prestiž, manipulacija i prinuda".

Iako Si i Putin dele bolji lični odnos od svojih prethodnika, oni takođe imaju veoma različita razmatranja o budućnosti uloge svojih zemalja u svetu.

Sijev puni fokus je na obezbeđivanju predsedništva po treći put, naoružan pozivom da Kina – tržište duboko ukorenjeno sa Zapadom – bude prosperitetnija, da bi na kraju prestigla SAD i postala ekonomija broj 1 u svetu. Sankcije bi uništile tu zamisao.

Putin je, u međuvremenu, u težem problemu. On bi bio srećan da uzme sve što može od Kine s obzirom na trenutnu nevolju njegove zemlje - čak i ako to znači da se Rusija smatra mlađim partnerom Kini.

- Problem je u tome što on vidi sukob u Ukrajini kao zaista centralni deo njegove borbe da zadrži svoj režim - rekao je Gabujev.

- Biti u "džepu Kine" manje je strašno, jer je fokus zapravo na borbi protiv SAD - rekao je on.

- Ako Kina obezbedi neophodne resurse, a da se u isto vreme ne meša u unutrašnje poslove Rusije, to je cena koju on prihvata da plati kako bi nastavio svoju borbu protiv SAD - zaključio je.

(Telegraf.rs)