Kako nastaje grad i zašto će s klimatskim promenama biti sve opasniji

Naučna istraživanja pokazala su da će pojava grada s klimatskim promenama postati nešto ređa, ali će veličina zrna postati veća. Drugim rečima, grad s manjim zrnima postaće ređi, a s velikim češći.

Da bi ovo moglo da se razume, potrebno je znati kako nastaje grad. Ledena zrna formiraju se kada struja toplog vlažnog vazduha u kumulonimbusima, velikim, gustim oblacima koji se protežu vertikalno u velike visine, podiže kapljice vode u visoke hladne predele, gde se zamrzavaju.

Preporučujemo

Vlaga iz vazduha skuplja se na spoljašnjoj strani zrnaca leda dok se ona kreću kroz vazduh, zbog čega led raste u slojevima nalik na slojeve luka. Zrna sadrže mehuriće vazduha čija će količina pozitivno zavisiti od brzine smrzavanja (u veoma hladnom vazduhu smrzavanje je brže, ali se više vazduha meša s ledom), a negativno s količinom vlage u vazduhu (smrzavanje većih količina vlage je sporije, pa mehurići imaju više vremena da se oslobode). Naravno, velika zrna s malo vazduha teža su i opasnija nego mala zrna s mnogo vazduha.

Koliko brzo grad raste i do kojih veličina, zavisiće od količine vlage u vazduhu i vazdušnih struja koje se kreću u vis. Zrna će nastaviti da rastu sve dok je uzlazna struja dovoljno jaka da ih drži u vazduhu. Za razvoj manjih zrna dovoljna je sporija struja, a za razvoj većih brža. Mala zrna predstavljaju manji problem, jer se većina njih otopi tokom pada prema tlu, a i kada padnu, uzrokuju manju štetu. Veća zrna brže padaju, pa imaju manje vremena za otapanje, a osim toga treba im više vremena da se u potpunosti otope.

Prema američkoj Nacionalnoj upravi za okeane i atmosferu (NOAA) uzlazna struja koja se kreće brzinom od oko 103 km/h omogućuje nastajanje ledenih zrna veličine loptice za golf, dok struja brzine oko 130 km/h može stvoriti grad veličine bejzbol lopte. Dakle, vlažniji vazduh i snažnije uzlazne struje stvaraju veću grad. Zapravo, da bi se formirala velika zrna potrebna je odgovarajuća kombinacija sporijih uzlaznih struja koje će omogućiti nastajanje manjih zrna i jačih koje svojim strujanjem mogu dovoljno dugo u vazduhu da održavaju veća zrna koja rastu.

S porastom globalnih temperatura rašće i vlažnost u atmosferi, jer će topliji vazduh apsorbovati veće količine vlage. To se lepo može videti kada se tokom hladnog vremena otvore vrata zagrejane kuhinje ispunjene vlagom - odmah počinje kondenzacija. Takođe, za očekivati je da će s globalnim otopljenjem jačati i uzlazne struje toplog vazduha.

Najugroženije su srednje geografske širine - na visokim se retko javlja velika nestabilnost, dok su tropski oblaci na malim geografskim širinama previše topli za smrzavanje vode.

Jedan od najpoznatijih vidova borbe protiv grada uz pomoć sile, odnosno buke, bili su protivgradni topovi i rakete s eksplozivom. Topovi su usmeravali zvuk eksplozije acetilena, jačine veće od 120 dB, prema gore kroz konusnu trubu. Zasnivali su se na ideji da bi snažan zvučni udar mogao da deluje na mehuriće u ledenim zrnima i da ih pretvori u kašastu masu koja bi se potom brže otapala i postala bezopasnija.

Ovaj eksperiment pokazao se neuspešnim, ali neki vinogradari, posebno u Francuskoj, 1970-ih ponovno su nabavili topove. Da su topovi beskorisni pokazala su i laboratorijska testiranja.

Drugi najpoznatiji model borbe protiv grada je zasejavanje oblaka česticama koje bi trebalo da posluže kao jezgra za sakupljanje vode iz zraka. Ideja je da zrna grada budu manja, jer će jezgara biti više.

U teoriji to zvuči dobro. Ali brojna istraživanja koja su sprovedena na tu temu nisu potvrdila da ona funkcioniše u praksi.

Danas u Evropi obranu od grada protivgradnim raketama u sklopu nacionalne meteorološke službe imaju samo Rusija i Srbija. U zemljama EU samo u Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji obranu na delu teritorija sprovode agencije pri ministarstvu poljoprivrede, a drugde, na primer u Austriji i Španiji na privatnu inicijativu brane se samo mala područja i to većinom prizemnim generatorima ili avionima, bez državnog finansiranja.

(Telegraf.rs)