"Hoćemo da Ukrajinci pobede, ali da ne pobede previše": Pojavljuju li se pukotine u podršci Zapada Ukrajini?

Sa ruskim snagama koje sporo napreduju u istočnom regionu Donbasa i vojnim ekspertima koji govore o "dugom ratu iscrpljivanja", postavlja se pitanje da li su počele da se pojavljuju pukotine u podršci Zapada Ukrajini?

Dok "režira borbe iz blistavih belih sala Kremlja", kako to opisuje BBC, šta ruski predsednik Vladimir Putin misli o "uskovitlanim zapadnim debatama" o tome kako najbolje podržati Ukrajinu i u kojoj meri Rusiju treba kazniti?

U jednom uglu, vidi vlade u Britaniji, Poljskoj i Baltiku, kako pozivaju na njegov nedvosmislen poraz.

- Moramo da se uverimo da Ukrajinci proteraju Rusiju iz Ukrajine - rekla je prošle nedelje ministarka spoljnih poslova Liz Trus.

- Ne može biti kompromitovanja oko ukrajinske teritorije - navela je.

Međutim, u drugom uglu, Putin vidi lidere u Francuskoj, Nemačkoj i Italiji koji pozivaju na drugačiji pristup.

Govoreći početkom maja, francuski predsednik Emanuel Makron pozvao je na prekid vatre između Rusije i Ukrajine i pozvao Zapad da se "ne predaje iskušenju poniženja, niti duhu osvete".

Sledećeg dana, italijanski premijer Mario Dragi, govoreći u Beloj kući, rekao je da ljudi u Evropi žele "da razmisle o mogućnosti uvođenja primirja i ponovnog pokretanja nekih kredibilnih pregovora".

Nakon što su Makron i nemački kancelar Olaf Šolc u subotu održali 80-minutni telefonski razgovor sa Putinom, sa ciljem da istraže načine da se Ukrajini omogući izvoz žitarica preko Crnog mora, zamenik letonskog premijera se obrušio na društvene mreže.

- Izgleda da postoji veliki broj takozvanih zapadnih lidera koji poseduju eksplicitnu potrebu za samoponižavanjem, u kombinaciji sa potpunom odvojenošću od političke realnosti - napisao je Artis Pabriks na Tviteru.

It seems that there are number of so called Western leaders who possess explicit need for self humiliation in combination with total detachement from political reality.— Artis Pabriks (@Pabriks) May 29, 2022

Pomešani signali

Naravno, ipak je američki predsednik taj koji zaista zanima Kremlj.

Džo Bajden je s druge strane davao različite signale u različito vreme. U martu je nazvao Putina "ratnim zločincem", i izgledalo je kao da daje nagoveštaje o potrebi za promenom režima u Moskvi, ali je takođe bio neodlučan ove nedelje da li da Ukrajini pošalje ili ne raketne sisteme "koji mogu da pogode Rusiju".

Bivši premijer i predsednik Dmitrij Medvedev nazvao je tu izjavu racionalnom, ali je odluku Amerike u sredu da pošalje napredniji raketni sistem Ukrajini, Kremlj opisao kao "dolivanje ulja na vatru".

S obzirom na to da je američki predsednik sklon da govori nepripremljen, generalno je na njegovom državnom sekretaru, Entoniju Blinkenu, da iznese promišljen stav administracije.

Na nedavnom sastanku ministara inostranih poslova NATO-a u Berlinu, Blinken je rekao da su SAD i njihovi partneri "fokusirani na to da Ukrajini pruže što je moguće čvršću ruku na bojnom polju i za bilo kojim pregovaračkim stolom, kako bi mogla da odbije rusku agresiju i u potpunosti brani svoju nezavisnost i suverenitet".

Jake reči, ali kako se tačno definiše "što jača ruka, a šta zapravo znači "potpuna" odbrana nezavisnosti i suvereniteta Ukrajine, postavlja pitanje BBC.

Dakle, da li pukotine počinju da "lome furnir zapadnog konsenzusa o Ukrajini"?

- Morate samo da pogledate borbu za dobijanje naftnog embarga - kaže Ijan Bond, direktor spoljne politike u Centru za evropske reforme, misleći na nedelje pregovora koji su rezultirali ovonedeljnim delimičnim embargom EU na rusku naftu.

Svaka ideja da će EU brzo preći na ruski gas je već raspršena. Baltičke države i Poljska želele bi da se to dogodi brzo, ali je premijerka Estonije Kaja Kalas priznala ove nedelje da će "sve sledeće sankcije biti teže".

Austrijski kancelar Karl Nehamer rekao je da embargo na gas "neće biti tema u sledećem paketu sankcija".

Potrebno je više oružja

Zapad je obećao mnogo, tvrdi Kijev, ali je manje isporučio.

Ovonedeljno američko i nemačko obećanje da će isporučiti naprednu višecevnu artiljeriju i protivvazdušnu odbranu i radarske sisteme sigurno će donekle doprineti hitnim zahtevima ukrajinskih komandanata pod teškim pritiskom.

Ali optužbe o nemačkom odugovlačenju oko prethodnih obaveza i insistiranje Džoa Bajdena da se američko oružje koristi samo za gađanje ruskih ciljeva unutar Ukrajine izazivaju neke da se zapitaju zašto Zapad nastoji da ograniči ukrajinske ratne napore dok Rusija uopšte ne poštuje ograničenja.

- U toku je neka vrsta kalibracije - kaže Ijan Bond.

- Kao da kažemo "hoćemo da Ukrajinci pobede, ali da ne pobede previše" - objašnjava on.

Rašireno je verovanje da je Putin pokrenuo ovaj sukob uveren da će Zapadu nedostajati stomak za borbu, da će članice NATO-a, tek nakon svog ponižavajućeg izlaska iz Avganistana, izbegavati novu međunarodnu neslogu.

Neki nedavni izveštaji iz Moskve upućuju na "samopouzdanje izazvano postepenim uspehom na bojnom polju" i uverenjem, prema rečima jednog izvora koji citira veb-sajt Meduza, da će se "pre ili kasnije Evropa umoriti da pomaže".

Kremlj je možda ohrabrio ovonedeljno upozorenje britanske vlade da bi se čak šest miliona britanskih domaćinstava moglo suočiti sa nestankom struje ako Rusija prekine snabdevanje gasom ove zime.

Da li bi gnev javnosti na Zapadu mogao da potkopa podršku Ukrajini?

To je opasnost koju je američki direktor Nacionalne obaveštajne službe Avril Hejns iznela članovima Kongresa prošlog meseca.

- On (Putin) verovatno računa da će rešenost SAD i EU oslabiti kako se nestašica hrane, inflacija i cene energije pogoršavaju - rekla je ona članovima Senatskog komiteta za oružane snage.

I pored svih zabrinutosti oko samonanošenja rana i oklevanja oko snabdevanja oružjem, zapadni konsenzus oko Ukrajine ostaje izuzetno netaknut.

Međutim, pukotine koje postoje mogle bi se dalje proširiti.

- Ako bilo koja strana počne da ostvaruje odlučujuće dobitke, onda oni postaju veći problem - kaže Ijan Bond.

- Ako Rusi potpuno probiju ukrajinske linije na istoku i počnu da se kreću ka reci Dnjepar, pitanje koliko teritorije bi Ukrajina trebalo da bude spremna da žrtvuje da bi postigla prekid vatre pomeriće se sa dnevnog reda - objašnjava.

Po istom principu, ako ukrajinske snage počnu da teraju Ruse nazad, kaže Ijan Bond, "na Zapadu će se čuti glasovi: ne pokušavajte da povratite delove Donbasa koje Rusi kontrolišu od 2014. godine".

To još nije debata koja se čini relevantnom, ali kada je američki diplomata Henri Kisindžer sugerisao u Davosu da Ukrajina treba da razmotri ustupanje teritorije kako bi sklopila mir sa Rusijom, naišao je na žestok odgovor u Ukrajini i šire.

Znak mučnih debata koje tek predstoje.

(Telegraf.rs)