Koje ambicije ima Kina na Pacifiku? Procurio nacrt sporazuma koji brine Zapad

Kina pokušava da progura sveobuhvatan sporazum o regionalnoj ekonomskoj bezbednosti sa pacifičkim državama, koji bi dramatično proširio njen uticaj. Sporazum je veoma zabrinuo Zapad, ali i neke pacifičke lidere.

Procurio je dokument koji pokazuje da Peking ima ambiciozan plan prema Pacifiku, i navodno pokazuje da Kina želi da oblikuje regionalni poredak.

Preporučujemo

Sporazum, koji je predložila Kina, dramatično bi proširio bezbednosni uticaj u Pacifiku, a otkrivena kopija nacrta pokazuje da Peking želi više da bude uključen u obuku policije, sajber bezbednost, mapiranje mora, kao i da dobije veći pristup prirodnim resursima.

Nacrt sporazuma, napisan u sličnom stilu kao kontroverzni bilateralni sporazum o bezbednosti između Solomonskih Ostrva i Kine, i petogodišnji akcioni plan, koje je objavio Guardian, pokriva široki spektar - uključujući trgovinu, finansiranje i investicije, turizam, javno zdravlje i podršku u borbi protiv kovida-19, uspostavljanje kineskog jezika i kulturne razmene, obuke i stipendija, kao i prevenciju i pomoć u katastrofama.

O sporazumu je planirano da razgovaraju lideri Pacifika i kineski ministar spoljnih poslova Vang Ji, koji je krenuo na maratonsku turneju, posetivši osam zemalja pacifičke oblasti za svega deset dana.

Kina se nada da će sporazum potpisati deset pacifičkih zemalja na Fidžiju sledeće nedelje kada Vang bude domaćin drugog sastanka ministara spoljnih poslova Kine i država Pacifika.

Sporazum ponavlja posvećenost Kine da udvostruči obim bilateralne trgovine do 2025. u poređenju sa 2018, a takođe obećava da će dati dodatnih 2 miliona evra pacifičkim ostrvskim zemljama za pomoć u borbi protiv kovida, kao i slanje 200 članova kineskog medicinskog osoblja u zemlje Pacifika u narednih pet godina.

Kina takođe nudi 2.500 vladinih stipendija regionu i poslaće pet do deset umetničkih trupa na ostrva.

Ipak, ključni fokus predloženog sporazuma je uključenost Kine u bezbednost Pacifika.

Ministar spoljnih poslova Kine, Vang JI / Foto: Tanjug/AP

U sporazumu se predlaže unapređenje trgovine između zemalja, uključujući istraživanje mogućnosti uspostavljanja "zone slobodne trgovine" sa zemljama Pacifika.

Osim što želi da proširi saradnju u oblastima infrastrukture, energetike, rudarstva, IT-a, e-trgovine, poljoprivrede, šumarstva i ribarstva, Kina se nada da će "renomirana kineska preduzeća" imati više direktnih investicija u pacifičke zemlje.

U predlogu sporazuma, koji izazva zabrinutost, Kina takođe predlaže zajedničku izradu „pomorskog prostornog plana“ i uključenje u osetljivo morsko mapiranje. Plan je i da Kina dobije veći pristup prirodnim resursima.

Naime, Kina već dominira u industriji vađenja resursa u Pacifiku. Velika istraga Guardian-a prošle godine otkrila je da je Kina uzela više od polovine izlovljenih morskih plodova, drveta i minerala izvezenih iz regiona u 2019. godni... U pitanju je "ulov" vredan 3,3 milijarde dolara, koji su stručnjaci opisali kao "neverovatan".

Istraživanje na Pacifiku 2016. pokazalo je da je Kina imala 290 industrijskih plovila licenciranih za rad u regionu u to vreme - što je više od četvrtine od ukupnog broja. Pacifičke zemlje imale su 240 plovila sve zajedno.

Neki pacifički lideri oštro su reagovali na sporazum.

U pismu upućenom 21 pacifičkom lideru koje je video Guardian, David Panuelo, predsednik Federativnih Država Mikronezije (FSM), rekao je da će se njegova zemlja zalagati za "unapred određeno zajedničko saopštenje" treba odbaciti, jer se plašio da bi to moglo da izazove novi "hladni rat" između Kine i Zapada.

Nacrt saopštenja sadrži nekoliko suštinskih predloga, neki su novi, a drugi su zasnovani na najavama datim na prvom sastanku ministara spoljnih poslova Kine i Pacifika u oktobru 2021. godine.

Prvo, sporazum sveobuhvatno usklađuje ekonomsku saradnju sa saradnjom u oblasti bezbednosti. Ovo stvara dilemu za pacifičke zemlje koje traže ekonomske sporazume sa Kinom – ili za one koje su već dužne Kini – dok nastoje da se oporave od ekonomskih posledica pandemije. Predlažu se značajne trgovinske i investicione inicijative, uključujući zonu slobodne trgovine Kine i pacifičkih ostrva, koja bi potencijalno mogla da stvori trenja sa postojećim regionalnim sporazumom o slobodnoj trgovini.

Što se tiče bezbednosti, to daje težinu nedavnoj tvrdnji Kine da je „bezbednosna strana“ na Pacifiku. U njemu se navodi pružanje policijske obuke srednjeg i visokog nivoa za pacifičke policijske snage i nastoji da se saradnja u sprovođenju zakona podigne na ministarske nivoe kroz održavanje inauguracionog ministarskog dijaloga o ovoj temi kasnije ove godine. Kina finansira razvoj Nacionalne policijske akademije na Samoi, koja će postati regionalna ustanova za obuku.

Značajna briga za nacionalnu bezbednost jesu predloženi sporazumi o saradnji na bazama podataka, sajber bezbednosti, pametnim carinskim sistemima. S obzirom na kinesku stručnost u masovnom nadzoru, ovo izaziva strahove u vezi sa prikupljanjem bioloških podataka i nadzorom onih koji žive i putuju u Pacifiku.

Takođe, uključuje poziv zemljama Pacifika da učestvuju u meteorološkom satelitskom sistemu Fengjun. Sateliti Fengjun prikupljaju i obezbeđuju strateške podatke za vremensko izviđanje za civilne i vojne svrhe – uključujući pomorski nadzor. Ovo bi potencijalno moglo potkopati postojeće mehanizme pomorskog nadzora, kao i novonajavljenu inicijativu Indo-Pacifičkog partnerstva za podizanje svesti o pomorskom domenu koju je pokrenuo Kvadrirateralni bezbednosni dijalog (Kuad).

Dogovor takođe pokazuje da Kina nastoji da stvori konkurentnu bezbednosnu arhitekturu i mehanizme u Pacifiku, koji bi potencijalno mogli da preseku i potkopaju postojeću regionalnu bezbednosnu arhitekturu.

Foto: Tanjug/AP

Drugo, sporazum pokazuje evoluciju u načinu na koji Kina sarađuje sa Pacifikom, prelazeći sa preferiranog bilateralnog načina angažovanja Pekinga na multilateralizam. Ovo odražava povećano poverenje Pekinga u njegove odnose sa zemljama Pacifika.

U akcionom planu saopštenja navodi se da će Kina imenovati specijalnog izaslanika za pitanja pacifičkih ostrvskih zemalja kako bi unapredila sveobuhvatno strateško partnerstvo između Kine i Pacifika, kao i usklađivanje Inicijative Pojas i put sa strategijom Foruma pacifičkih ostrva za 2050. za Plavi pacifički kontinent.

Štaviše, obavezuje Kinu da uspostavi tripartitne aranžmane saradnje u zemljama Pacifika sa trećim zemljama i međunarodnim organizacijama kako bi se olakšala razvojna saradnja. Ovo bi takođe omogućilo Kini da oblikuje pregovore o razvoju, pristupu i finansiranju.

Treće je da Kina želi da se bavi humanitarnom pomoći i pomoći u slučaju katastrofa, a ovaj sporazum učvršćuje ambicije Kine da postane ključni akter u odgovorima na katastrofe u Pacifiku. Saopštenje se odnosi na prošlogodišnju odluku o uspostavljanju Centra za humanitarnu pomoć i Pacifičke rezerve hitnih zaliha (u Guangdongu) i značajno se odnosi na uspostavljanje podrezerva humanitarnih zaliha u zemljama Pacifika.

Ovo postavlja pitanja o tome kakav bi oblik i obim imalo pozicioniranje zaliha?

Pod četiri, Kina traži veći pristup pomorskom domenu. Sporazum nastoji da pruži veći pristup kineskim strateškim interesima i pacifičkom pomorskom domenu, uključujući povećanje pristupa Kine komercijalnom ribolovu.

Na primer, Kina ima većinsko pravo na ribolov u Kiribatiju i kada ministar spoljnih poslova Vang Ji poseti Kiribati ove nedelje, očekuje se da će biti potpisan niz sporazuma o ribarstvu. Pričalo se 2021. da je Kina uticala na ukidanje zaštićenog područja ostrva Feniks, otvarajući ga za komercijalni ribolov. Prednosti su takođe strateške i odražavaju kako su kineska ulaganja u ribarstvo deo šire strategije za izgradnju strateškog prisustva u Pacifiku.

Foto: Tanjug AP/Matias Delacroix

I peto bi bio strateški tajming ovog predloga - koji nije slučajan. To je čista kontra nedavno objavljenom Indo-pacifičkom ekonomskom okviru za prosperitet i širim obavezama koje SAD, Australija i Novi Zeland imaju prema Pacifiku. Takođe je duboko štetno po pacifički regionalizam nakon veoma kontroverznog nacrta sporazuma o bezbednosnoj saradnji između Kine i Solomonovih ostrva.

(Telegraf.rs)