Kisindžer poručio da sukob ne sme više da se odugovlači: Smatra da Ukrajina treba da prihvati uslove

Američki državnik Henri Kisindžer pozvao je Zapad da prestane da pokušava da nanese poraz ruskim snagama u Ukrajini, upozoravajući da će to imati katastrofalne posledice po dugoročnu stabilnost Evrope.

Bivši američki državni sekretar i arhitekta hladnoratovskog zbližavanja između SAD i Kine rekao je na skupu u Davosu da bi bilo pogubno za Zapad da ga "povuče trenutno raspoloženje i zaboravi pravo mesto Rusije u evropskom odnos snaga".

Preporučujemo

Kisindžer je rekao da ne sme da se dozvoli da se rat odugovlači, i praktično je pozvao Zapad da primora Ukrajinu da prihvati pregovore pod uslovima koji su daleko od njenih trenutnih ratnih ciljeva.

- Pregovori treba da počnu u naredna dva meseca pre nego što to izazove potrese i tenzije koje se neće lako prevazići. U idealnom slučaju, linija razdvajanja bi trebalo da bude povratak na status quo ante. Vođenje rata dalje od te tačke ne bi se odnosilo na slobodu Ukrajine, već na novi rat protiv same Rusije - rekao je on.

Kisindžer je u Davosu rekao da je Rusija bila suštinski deo Evrope 400 godina i da je bila garant strukture evropske ravnoteže snaga u kritičnim vremenima. Evropski lideri ne bi trebalo da izgube iz vida dugoročne odnose, niti da rizikuju da gurnu Rusiju u stalni savez sa Kinom.

- Nadam se da će Ukrajinci mudro uporediti herojstvo koje su pokazali - rekao je on, dodajući svojim čuvenim osećajem za realpolitiku da je prava uloga zemlje da bude neutralna tampon država, a ne granica Evrope.

Komentari su usledili usred sve češćih znakova da se zapadna koalicija protiv Vladimira Putina raspada kako se kriza oko hrane i energije produbljuje, odnosno da su sankcije možda dostigle svoje granice.

- Vidimo najgore u Evropi - rekao je nemački vicekancelar Robert Habek u besnom izlivu u Davosu, optužujući Mađarsku i druge neposlušne države da parališu pokušaje ostatka EU da uvede punopravni naftni embargo.

Henri Kisindžer / Foto: Profimedia/CHIP SOMODEVILLA/Getty images

Habek, koji je ujedno i ministar ekonomije, rekao je da je Nemačka manje-više spremna da izdrži šok od potpunog prekida uvoza ruske nafte, ali drugi žele da nastave kao da se ništa nije promenilo.

- Očekujem da svi rade na pronalaženju rešenja, a ne da sede i rade na izgradnji svog partnerstva sa Putinom - rekao je on.

Jurij Vitrenkio, šef ukrajinskog energetskog konzorcijuma Naftogas, rekao da svi koji zahtevaju izuzeće od embarga daju lažne izgovore.

- Ono što oni zaista žele je besplatna vožnja ruskom naftom po sniženoj ceni - rekao je on.

Takođe su i 11 republikanskih senatora i 57 kongresmena u SAD glasali protiv kolosalnog paketa pomoći Ukrajini od 40 milijardi dolara, što je rani znak fragmentacije kohezije u Vašingtonu.

- Putin računa da će Zapad izgubiti fokus i to je naš pravi izazov. Ljudi su podjednako zabrinuti, ili više zabrinuti, zbog rastuće cene gasa i namirnica - rekao je senator Kristofer Kuns.

- Nisam siguran da će jedinstvo potrajati. Možda nećemo dobiti sledeći glas  - rekao je Erik Kantor, nekada ključna figura u politici sankcija prema Iranu. Niko nije siguran da li SAD pokušavaju da kazne Rusiju za njenu agresiju ili je cilj suptilnija upotreba politike koja Kremlju omogućava „izlazak iz sankcija“ ako promeni kurs.

(Telegraf.rs)