Posadi broda koja je spasila hiljade izbeglica hoće da sude za trgovinu ljudima

 ≫ 
  • 0

Posada spasilačkog broda "Iuventa" zaslužna za spasavanje više od 14.000 života izbeglica u Sredozemnom moru suočena je sa optužbom za trgovinu ljudima i mogućom kaznom od 20 godina zatvora.

Optužnica je podignuta protiv 21 osobe - 17 radnika nevladinih organizacija i četiri člana posade broda. Oni su u subotu bili na preliminarnom ročištu u Trapaniju, gde se odlučivalo da li će biti pokrenut sudski postupak.

- Osećam se kao da sam u beskrajnoj noćnoj mori. Svi znaju slike i video-zapise ovih nesposobnih za plovidbu i prenatrpanih gumenih čamaca... Izjava da nije bilo potrebe za spasavanjem ovih ljudi je samo po sebi zločin - izjavila je aktivistkinja Katrin Šmit, prenosi Guadian, uoči preliminarnog saslušanja.

Više od 24.000 ljudi koji su pokušali da pređu Sredozemno more u Evropu od 2014. mrtvi su ili su nestali, navodi Međunarodna organizacija za migracije. Većina njih se udavila, neki su umrli od nedostatka vode i/ili skloništa pod užarenim suncem, dok je sudbina preostalih nepoznata, uz najgore pretpostavke.

- Ako ovo nije bilo neophodno, šta biste drugo uradili? - upitala je Šmit.

Šmit je bila radni terapeut, ali je promenila profesiju 2015. godine, kada je više od milion ljudi došlo u Evropu tražeći azil. Nije planirala da vodi čamac za traganje i spasavanje, ali je 2016. postala vođa tima na Iuventi. Posada je bila obučena da se brzo i efikasno nosi sa muškarcima, ženama i decom, koji bi mogli biti u panici, bolesni ili povređeni na prepunim čamcima.

- Pogledala bih čamac. Koliko će još biti stabilan? Sa koje strane treba da priđemo? Šta rade vetar i voda? Koliko prsluka za spasavanje imamo? Ima toliko pitanja na koja moraš da odgovoriš u svojoj glavi - objasnila je Šmit.

Posada je 2. avgusta 2017. spasila dvoje ljudi na zahtev italijanskih vlasti. Od aktivista je zatraženo da odu u luku Lampeduza gde su, kako se navodi, doživeli šok kada su stigli - četiri čamca obalske straže sa trepćućim plavim svetlima ispratila su ih do pristaništa gde su ih čekali mediji.

- To niko od nas nije očekivao. Bilo je veoma nadrealno - priseća se Šmit.

Lezbos ostrvo, Grčka, Grčko - Turska, granica, migranti, Greece Turkey Migrants Foto: Tanjug/AP

Posada je saznala da su pod istragom tek godinu dana kasnije. Danas, skoro pet godina otkako je "Iuventa" zaplenjena, počela je njihova odiseja u italijanskom sudskom sistemu. S obzirom na broj optuženih i različite jezike, odluka o početku sudskog procesa se ne očekuje još mnogo meseci.

Aktivisti su optuženi da su u dosluhu sa krijumčarima ljudi prevezli migrante u Evropu. Ipak, nezavisni tim digitalnih i okeanografskih stručnjaka, koji je pregledao fotografije i video zapise, vremenske prilike i okeanske struje, utvrdio je da su slike koje je tužilaštvo objavilo u italijanskim medijima izvučene iz konteksta.

Na jednoj fotografiji je prikazano da se čvrsti čamac na naduvavanje "Iuventa", za koji se tvrdi da vuče brod u Libiju kako bi ga krijumčari ponovo koristili, kretao na sever, ka Evropi. Kako se zaključuje u istrazi londonske Forensic Architecture, koja je dostavljena italijanskim sudovima, predmet tužilaštva se ne oslanja "na činjenice da bi utvrdio istinit prikaz događaja, već da se konstruišu činjenične laži“.

Frančeska Kančelaro, advokat koji zastupa četvoricu optuženih sa Iuvente, opisala je slučaj kao jedinstven, ne samo zbog dužine istrage, već i zbog upotrebe prikrivenih agenata, "neverovatnih" aktivnosti prisluškivanja i suđenja koje uključuje više od 20 optuženih.

- Sasvim sam uverena da ćemo pokazati njihovu punu nevinost. Reč je o ljudima koji su uključeni u spasilačke akcije. Oni poštuju obavezu koja proizilazi iz prava mora, dužnost spasavanja ljudi u nevolji - izjavila je ona.

Zamoljen da prokomentariše, zastupnik tužilaštva Trapanija, Gabrijele Paci, rekao je da "posao koje ove organizacije obavljaju na spasavanju ljudi nije sporan, ali... ".

- U nekim slučajevima postoje hipoteze, koje treba da proceni sudija, da su postojali dogovori sa trgovcima ljudima, što je značilo da spasioci tada znaju kada i u kom delu mora da pronađu migrante. Ovo je nešto što ne možete da uradite.

Humanitarne organizacije nisu u nedoumici, ali postoji određena ponašanja koja Italija zabranjuje i koja predstavljaju zločin.

- Ne dovodimo u sumnju organizacije koje se bave humanitarnim radom, ali postoji određeno ponašanje koje Italija zabranjuje i koje predstavlja zločin - tvrdi tužilac.

Tunis migranti čamac Foto-ilustracija: Profimedia/Mohamed Krit/ddp USA

Za posmatrače, slučaj označava alarmantnu tendenciju da se okrive spasioci i kriminalizuju ljudi koji traže azil ili jednostavno bolji život u prosperitetnom delu sveta, manje pogođenom siromaštvom, korupcijom i posledicama klimatskog sloma.

Kornelija Ernst, nemačka evroposlanica u levičarskoj stranci Die Linke, rekla je da je veoma zabrinuta što se kriminalizacija ljudi u pokretu i onih koji ih podržavaju intenzivira širom Evrope.

- Slučaj posade broda Iuventa, kojoj se sudi zbog ispunjavanja dužnosti spasavanja života, na moru je nečuven. Organizacije civilnog traganja i spasavanja, nevladine organizacije i volonteri stupaju u akciju jer Evropska unija sramotno ne reaguje iznova i iznova - izjavila je.

Mnogi misle da se plima preokrenula 2014. godine kada je Italija završila svoju pomorsku spasilačku misiju Mare Nostrum, ostavljajući na njenom mestu užu operaciju nadzora granice koju finansira EU. Od tada je EU ovo pitanje prenela na spoljne saradnike.

Više od 84 odsto spasavanja u centralnom Mediteranu sada sprovodi libijska obalska straža koju podržava EU, koja vraća ljude u libijske pritvorske centre, gde humanitarne agencije kažu da trpe batine, seksualno zlostavljanje i prinudni rad.

U međuvremenu, broj mrtvih raste. Prošle godine je 1.100 ljudi umrlo ili nestalo nakon što su napustili Libiju. A Iuventa ostaje vezana u luci Trapani.

Video: Desetine nestale kad se prevrnuo čamac: Najmanje 6 žrtava brodoloma migranata u Grčkoj

(Telegraf.rs)

Video: Gužve na hrvatsko-srpskoj granici: Kilometarske kolone

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA