Ukrajinski dečak u podrumu proveo 87 dana, konačno je evakuisan: Društvo mu je pravila igračka Spajdermena

Timofij Seidov (8), ukrajinski dečak koji je od početka rata u Ukrajini bio jedino dete u selu, konačno je sa porodicom napustio podrum u kom se krio 87 dana i sada je na sigurnom. 

Iako dečak nije želeo da napusti podrum u kom se skoro tri meseca krio u rodnom selu Kutuzovki, njegova majka i jedna komšinica uspele su da ga nagovore da konačno izađe na svetslost dana i pobegne na sigurno.

Preporučujemo

On je zajedno sa majkom Ritom, tetkom Janom, bakom Ljudmilom i dedom Mikolom evakuisan na zapad zemlje, a krajnja destinacija će im biti Cirih gde već imaju rođake. U ovaj švajcarski grad do sada je izbeglo oko 40.000 Ukrajinaca.

Njihova budućnost je, međutim, još uvek neizvesna. Žele da se presele u stranu zemlju, ali kod sebe nemaju novca, ne poznaju jezik, ali kako Rita kaže - oni sada nemaju izbora osim da odu.

- U početku Timofij nije želeo da napusti naše selo, bio je jako uznemiren kada smo mu rekli da odlazimo. Mislim da se sada plaši da putuje. Plakao je - rekla je njegova majka za Guardian.

Ona dodaje da su svi razgovarali sa dečakom i objasnili mu zašto mora da ode i da tamo gde budu otišli više neće biti pucnjave i da će konačno biti mirno.

Tymofiy Seidov is the only child left in his village near the city of Kharkiv, in north east Ukraine. He spends his days drawing in the basement that has been in his home since 24 February, as the shells rain down above.https://t.co/EYDGRGzoak— Daniel Boffey (@danielboffey) May 18, 2022

Rita kaže i da je dečakovo zdravlje počelo da se narušava, budući da 87 dana nije izlazio iz podruma u kom je boravio sa još 23 osobe.

- Lekar je dijagnostifikovao da Timofij ima alergiju na prašinu iz podruma. Sva prašina koju je danima udisao izazvala je alergijsku reakciju kod njega - kaže majka.

Odlazak iz Kutuzpovke je za njih bio težak, iako su sve vreme znali da je to jedino ispravno. Tek kada su izašli na svetslost dana uvideli su koliko je njihovo selo razoreno tokom borbi.

- Moja majka je stalno plakala. Svaki dan dok smo se pakovali ona je samo plakala. Nije prestajala ni dok smo putovali od Kutuzovke do železničke stanice u Harkovu. Iza nas je ostalo naše selo u ruševinama - kaže Rita.

Njima je to bio prvi put da su videli selo jer su dane provosili u podrumu. Kada su videli sav užas oko njih zastala im je knedla u grlu.

- Moji roditelji nisu želeli da odu, nisu želeli da napuste svoj dom, jedva sam uspela da ih ubedim. Ne znamo šta će biti sutra. Nismo znali da li će se rat vratiti u naše selo, jednostavno smo morali da odemo na sigurno - kaže ona.

Rita se nada da će u budućnosti ona i njena porodica biti u mogućnosti da pomognu drugima i nikada neće zaboraviti pomoć koja im je pružena.

(Telegraf.rs)