Ruski oficir otkriva kako je uspeo da napusti borbu u Ukrajini: "Bili smo prljavi i umorni, ljudi su umirali"

Bilo je potrebno nekoliko nedelja spavanja na sanducima od granata umesto na krevetu, i skrivanja lica od Ukrajinaca usred sve većeg osećaja krivice, da bi ruski mlađi oficir došao do svog zaključka - da ovo nije njegova bitka.

- Bili smo prljavi i umorni. Ljudi oko nas su umirali. Nisam želeo da se osećam kao da sam deo toga, ali sam bio deo toga - rekao je za CNN bivši ruski oficir čije ime i podaci nisu navedeni, zbog, kako se ističe, njegove bezbednosti.

Ovaj oficir je svom komandantu u ruskoj vosci podneo ostavku na licu mesta.

Njegova priča je izuzetna, ali bi takođe mogla da bude jedna od mnogih, usled glasina da dosta ruskih vojnika odbijaju da se bore. Prema procenama zapadnih zvaničnika, uključujući i Pentagon, ruske trupe se bore sa niskim moralom i velikim gubicima u Ukrajini. Britanska obaveštajna, sajber i bezbednosna agencija kaže da su neki čak odbili da izvrše naređenja. Rusko Ministarstvo odbrane nije odgovorilo na zahtev CNN-a za komentar.

Nepoznata misija

Oficir koji je razgovarao sa CNN-om kaže da je bio deo masovnog gomilanja trupa na zapadu Rusije, koje je izazvalo globalne strahove za Ukrajinu. Ali, kako kaže, nije mnogo razmišljao o tome, čak ni 22. februara, kada je od njega i ostatka bataljona, bez ikakvog objašnjenja, zatraženo da predaju mobilne telefone dok su bili stacionirani u Krasnodaru, na jugu Rusije.

Te noći su proveli sate farbajući bele pruge na svojim vojnim vozilima. Onda im je rečeno da ih operu.

- Promenio se redosled, nacrtajte slovo Z, kao u Zorou. Sledećeg dana smo odvedeni na Krim. Da budem iskren, mislio sam da nećemo ići u Ukrajinu. Nisam mislio da će uopšte doći do ovoga - priseća se.

Pošto se njegova jedinica okupila na Krimu, 24. februara počeo je sukob u Ukrajini. Oficir tvrdi da on i njegovi drugovi nisu bili ni svesni, jer im nisu prenete vesti, i da su bili van kontakta sa spoljnim svetom bez svojih telefona. Dva dana kasnije i njima je naređeno da uđu u Ukrajinu.

- Neki momci su to direktno odbili. Napisali su izveštaj i otišli. Ne znam šta im se desilo. Ostao sam. Ne znam zašto. Sledećeg dana smo otišli - ispričao je uz napomenu da se nije znao cilj misije i da izjave ruskog predsednika Vladimira Putina da je Ukrajina deo Rusije i da treba da bude „denacifikovana“ nisu stigle do ljudi od kojih je zatraženo da se bore.

- Nismo bili "zakucani" nekom vrstom retorike "ukrajinskih nacista". Mnogi nisu razumeli čemu ovo sve i šta radimo ovde - svedoči i prenosi da se nadao diplomatskom rešenju i da se "oseća krivim što je Rusija napala Ukrajinu", dodajući da "nije dobro upućen u politiku".

Put u sukob

Prvo čega se vojnik seća nakon što je njegova jedinica prešla granicu u dugoj koloni vozila bilo je da je video kutije ruskih sledovanja razbacanih svuda i gomile uništene opreme.

- Sedeo sam u KAMAZ-u (kamion), držeći pištolj čvrsto uz mene. Sa sobom sam imao pištolj i dve granate - rekao je on.

Snage su se vozile na severozapad, u pravcu Hersona. Kada su se približili jednom selu, iskočio je čovek sa bičem i počeo da bičuje konvoj i da viče: „Svi ste je***i!“ prisetio se oficir.

- Umalo se popeo u kabinu u kojoj smo bili. Oči su mu bile suzne od plača. To je ostavilo snažan utisak na mene. Generalno, kada smo videli meštane, postali smo napeti. Neki od njih su sakrili oružje ispod odeće, a kada su se približili, pucali su - rekao je da je sakrio lice zbog sramote i sigurnosti.

Rekao je da su i Rusi bili pod snažnim napadom ukrajinskih minobacača već drugog ili trećeg dana kako su ušli u Ukrajinu i da je prve nedelje uglavnom bio u stanju šoka. 

- Samo sam otišao u krevet misleći: Danas je 1. mart. Sutra ću se probuditi, biće 2. mart, glavno je da živim još jedan dan. Nekoliko puta su granate padale veoma blizu. Pravo je čudo da niko od nas nije poginuo - prisećao se.

Reakcije u redovima

Oficir dalje priča da nije jedini vojnik koji je bio zabrinut ili zbunjen zbog čega su poslati u Ukrajinu. Posle nekoliko nedelja, oficir je raspoređen bliže pozadini, sa pratećom opremom kojoj je bila potrebna popravka. Tamo je, kaže, postao svesniji šta se dešava i imao više vremena i energije da razmisli.

- Imao sam radio prijemnik i mogli smo da slušamo vesti. Tako sam saznao da se u Rusiji zatvaraju radnje i da je privreda u kolapsu. Osećao sam se krivim zbog ovoga. Ali sam se osećao još više krivim jer smo došli u Ukrajinu - izjavio je za CNN.

Njegova odlučnost da napusti ratište očvrsnula je do te mere da je postojala samo jedna stvar koju je mogao da uradi.

- Na kraju sam skupio snagu i otišao kod komandanta da napišem pismo ostavke. U početku je komandant odbio pristup i rekao da je nemoguće da se odbije služba. Rekao mi je da bi mogao krivično da odgovaram i da je to izdaja. Ali sam stajao pri svom. Dao mi je list papira i olovku - priča oficir, dodajući da je tu, odmah, napisao ostavku.

Nije redak slučaj

Bilo je i drugih izveštaja unutar strogo kontrolisanog ruskog medijskog okruženja o vojnicima koji odbijaju da se bore. Valentina Melnikova, izvršni sekretar Saveza komiteta vojničkih majki Rusije, rekla je da je bilo mnogo pritužbi i zabrinutosti kada su se prve jedinice rotirale iz Ukrajine na odmor.

- Glavni razlozi su, prvo, moralno i psihološko stanje. A drugi razlog su moralna uverenja - objasnila je Melnikova, koja prenosi da trupe imaju pravo da podnose izveštaje uz priznavanje da bi ih neki od komandanata mogli odbiti ili pokušati da zastraše vojnike. Njena organizacija često savetuje vojnike kako da pišu te izveštaje i daje im pravni savet, a kako tvrdi, bilo je "mnogo" slučajeva vojnika koji su odbijali da se bore u Ukrajini, ali da su odbili da daju detalje, navodeći pravne i bezbednosne brige.

Ukrajinska obaveštajna uprava izvestila je da je u nekoliko ruskih jedinica, konkretno u 150. motorizovanoj diviziji 8. armije Južnog vojnog okruga, čak 60 do 70 odsto vojnika odbijalo da služi.

Aleksej Tabalov, aktivista za ljudska prava i direktor organizacije koja pomaže ruskim regrutima, rekao je da je lično konsultovao dvojicu vojnika koji su dali ostavke u vojsci.

- Isti momci koji su odbili da se bore i okrenuli su se nama, bilo ih je dvoje, ali iz brigade koju su otišli, još 30 ljudi je odbilo da se bori - rekao je Tabalov za CNN objasniviši da su ti vojnici prilikom podnošenja ostavke naveli da prilikom potpisivanja ugovora nisu pristali da učestvuju u specijalnoj operaciji protiv Ukrajine.

Odsustvo bez dozvole iz ruske vojske je krivično delo za koje je zaprećena kazna zatvorom. Međutim, oni koji služe po ugovoru imaju zakonsko pravo da podnesu ostavku u roku od 10 dana od napuštanja službe uz obrazloženje motiva odlaska.

- Ne mogu da kažem da je ovo masovna pojava, ali ova pojava je prilično jaka. Procena je da broj prelazi 1.000 - tvrdi Tabalov i dodaje da  je regrutacija još u toku u zemlji i da su novi vojnici često iz siromašnijih regiona sa manje perspektiva.

Hiljade ruskih vojnika je ubijeno u Ukrajini od početka sukoba. Ukrajinske oružane snage procenjuju ruske gubitke na više od 22.000, dok rusko Ministarstvo odbrane poslednji izveštahj napravilo 25. marta, izveštavajući o smrti 1.351 vojnika.

(Telegraf.rs)