Ubistvo, silovanje i zlostavljanje u fabrikama u Indiji: Prava cena brze mode?

Džejasre Katiravel je oduvek sanjala o životu izvan fabrika odeće u Dindigulu, udaljenom delu južne indijske države Tamil Nadu. Uprkos oskudnoj plati od 95 evra mesečno, znala je da je srećna što ima posao u Natchi Apparels, lokalnoj fabrici odeće za poznate međunarodne brendove.

Kao i mnoge žene Dalit (pojam koji se uglavnom koristi za etničke grupe u Indiji i Nepalu koje su bile potlačene i često zvane nazadnim kastama, prim. aut.) u njenoj zajednici, posao u fabrici obezbedio je njenoj porodici stabilnu platu. Kako je želela više, pre svega da pobegne od kastinske diskriminacije koja je pratila njenu porodicu generacijama, 20-godišnjakinja je noću učila za ispite za državnu službu pre nego što je svakog jutra napustila svoj dom da radi u dugim smenama šijući odeću.

Katiravel, međutim, nikada nije pobegla iz fabrike. Ona se 1. januara 2021. nije vratila kući sa posla, a četiri dana kasnije njeno telo su otkrili farmeri samo nekoliko kilometara od njenog sela.

Kada je njen nadzornik, izvesni V. Thangadurai, kako navode indijski mediji, uhapšen i optužen za njeno ubistvo, malo ko je iz radnicinog okruženja bio iznenađen. Mesecima pre Katiraveline smrti, njena porodica i saradnici kažu da je Thangadurai sprovodio nemilosrdnu kampanju seksualnog uznemiravanja prema njoj.

- Rekla je da je ovaj čovek muči, ali nije znala šta da radi jer se toliko plašila da će izgubiti posao. Bila je tako dobra devojka, bila je najbolja od svih nas. Uvek mi je pomagala i podržavala porodicu, ali je želela da radi različite stvari u svom životu - priča njena majka Mutuakšmi Katiravel.

Isto su potvrdili i radnici u Načiju u nedeljama nakon njenog ubistva, koji kažu da je Tangadurai bio poznat kao seksualni predator koji je nekažnjeno radio u fabrici.

- Svi smo znali šta radi Džejzari, ali niko nije mario za menadžment - kaže jedna žena koja je radila zajedno sa Kathiravel.

Godinu dana kasnije, Katiravelina porodica veruje da njena smrt nije bila uzaludna jer su se od tada desetine drugih žena u fabrici javile da prijave maltretiranje i napade u Načiju. Njihova hrabrost pokrenula je lanac događaja koji bi mogli da transformišu živote 3.000 žena koje rade u fabrici i zaustave epidemiju seksualnog nasilja koja je zavladala u lancima za proizvodnju i snabdevanja brze mode.

- Seksualno uznemiravanje sa kojim se žene suočavaju u industriji odeće direktno je povezano sa njihovim očajem da zadrže posao po svaku cenu. Njihovi otisci prstiju su svuda po odeći koju ljudi u bogatim zemljama nose, ali se njihova patnja prećutkuje - kaže Thivia Rakini, predsednica sindikata tekstila i zajedničkog rada Tamil Nadu.

Uprkos demantima fabrike nakon što su optužbe objavljene u javnosti, Konzorcijum za prava radnika (VRC), globalna organizacija koja istražuje zloupotrebe u radu, pokrenula je nezavisnu istragu o Načiju.

Ovi nalazi su sumorni za čitanje. U detaljnom izveštaju, istražitelji kažu da su višestruki intervjui i prikupljanje dokaza sa više od 60 radnika doveli do zaključka da Kathiravel nije bila prva radnica koja je ubijena u Načiju. Istražitelji kažu da su uvereni da su najmanje još dve radnice ubijene dok su radile u Načiju između 2019. i 2021. godine.

VRC kaže da je „praktično sigurno“ da je vozač autobusa sa ugovorom u kompaniji i regrutator radnika ubio radnicu nakon seksualne veze koja je započela dok su oboje radili u fabrici.

U izveštaju se tvrdi da postoji „velika verovatnoća“ da je radnicu migranta takođe ubio nepoznati počinilac u krugu fabrike i da je njeno telo bačeno u transportni kontejner. Navodi se i da je više zaposlenih u Načiju, uključujući i očevica, svedočilo da se ubistvo dogodilo na imanju fabrike i da su nakon toga menadžeri rekli radnicima da ne govore o incidentu.

Istražitelji su zaključili da su tokom protekle decenije, žene koje rade u Načiju bile podvrgnute "prožimajućem" fizičkom seksualnom uznemiravanju, verbalnom seksualnom uznemiravanju, neverbalnom seksualnom uznemiravanju i seksualnoj prinudi, pri čemu su muški nadzornici predlagali radnice na radnom mestu za seksualne odnose putem prinude.

Radnice su rekle istražiteljima da su ih njihovi muški nadzornici rutinski maltretirali i javno ponižavali zbog propuštanja proizvodnih ciljeva i da su bile izložene stalnom verbalnom zlostavljanju i seksualnim uvredama.

Istražitelji su takođe otkrili da je rukovodstvo fabrike tolerisalo okruženje kastinske diskriminacije, gde su radnici iz najnižih dalitskih kasti izbegavali zaposleni iz viših kasti. TTCU istražuje 29 drugih slučajeva u kojima su žene umrle prirodnom smrću dok su radile u fabrikama odeće. Eastman Exports, koji poseduje Natchi Apparels, kaže da „osporava tačnost brojnih izjava u izveštaju VRC-a“ i negira da se ubistvo radnika dogodilo u prostorijama Načija. Međutim, kompanija kaže da je sve optužbe shvatila ozbiljno i da je "stvorila sisteme, procese i procedure za zaštitu i unapređenje prava radnica".

- Veoma smo pažljivo slušali naše radnice i postaraćemo se da se nijedna žena više nikada ne oseća nesigurno na nekom od naših radnih mesta - izjavio je Subaš Tivari, izvršni direktor Eastman Exports-a, koji kaže da je šokiran ubistvom Kathiravel.

Ipak, grupe za radnička prava uključene u slučaj kažu da otkriveno zlostavljanje ne bi trebalo posmatrati kao izolovani incident. Umesto toga, to je pokazatelj kako je seksualno nasilje procvetalo i postalo duboko usađeno u proizvodni model brze mode. Ono sa čime se suočavaju je epidemija rodno zasnovanog nasilja u globalnoj modnoj industriji.

- Radila sam u ovoj industriji više od 20 godina i videla sam da se u tim fabrikama dešavaju strašne stvari – silovanja, samoubistva, pa čak i ubistva.  Radnice nemaju moć da se suprotstave muškarcima na vlasti – bilo da se radi o supervizorima ili menadžerima. Oni mogu bilo kojoj ženi sve – svi smo mi u njihovoj milosti i nemamo ko da nas podrži ili zauzme - rekla je istraživačima jedna žena koja radi u fabrici u Indiji koja proizvodi odeću za strane brendove.

(Telegraf.rs)