Analiza novinara CNN: Najupečatljiviji aspekt prijave Švedske i Finske u NATO

Ulazak dve nordijske nacije u NATO alijansu bio bi najinteresantniji geopolitički ishod sukoba u Ukrajini, koji transformiše stratešku bezbednosnu sliku u severoistočnoj Evropi i dodaje stotine kilometara direktnih granica NATO sa Rusijom.

Decenijama, čak i tokom najnapetijih trenutaka Hladnog rata, činilo se da nijedna zemlja nije osećala potrebu da se pridruži zapadnom vojnom savezu uprkos njihovoj blizini ruskom gigantu na njihovom istoku. Ali to se promenilo ove godine.

Preporučujemo

Švedska premijerka Magdalena Anderson u nedelju je nazvala sukob u Ukrajini „nezakonitim i neodbranjivim“ i zabrinuta je da bi Moskva mogla da učini nešto slično u njihovoj "neposrednoj blizini“. Finski predsednik Sauli Niniste rekao je istog dana za CNN da je sukob u Ukrajini pokazao da je Rusija ipak spremna da napadne „nezavisnu, susednu zemlju“.

- Mnogi analitičari veruju da je jedan od glavnih ciljeva ruske invazije bio da se oslabi NATO uklanjanjem mogućeg budućeg članstva Kijeva sa njihovog odbora. Ako je tako, to bi imalo spektakularne rezultate. Alijansa je sada jača i ujedinjenija nego što je bila godinama, a uskoro bi mogla da bude i mnogo veća - navodi CNN.

Ali širenje NATO-a bi takođe moglo da izazove i ozbiljne posledice. Udvostručenje direktne granice bezbednosnog saveza sa Rusijom predstavljalo bi lični udarac za Putina, koji se fokusirao na podrivanje zapadne alijanse otkako je prvi put postao predsednik Rusije, pre više od 20 godina. I ako je Putin osećao da je Rusija već opkoljena na njenom zapadnom krilu, da li bi dodavanje još dve članice NATO-a tokom najgore tenzije između Zapada i Moskve poslednjih decenija moglo da pogorša situaciju?

Foto: Tanjug/AP

Tokom 1990-ih, američki diplomata Džordž Kenan — osnivač hladnoratovske politike obuzdavanja Rusije — je poštovao da bi širenje NATO otuđilo Rusiju i izazvalo negativnu reakciju. Savremeni kontraargument bi bio da strašni gubici Moskve u Ukrajini, narušena vojna snaga i neuspeh u opsadi Kijeva pokazuju da je suviše slab da bi bilo šta uradio u vezi sa širenjem NATO.

Odgovor Kremlja Finskoj i Švedskoj do sada nije bio baš gromoglasan. Ali to je i dalje ogromna nuklearna sila i svaka odluka da se rakete ili taktičko nuklearno oružje približe granicama NATO mogla bi pokrenuti novu igru na ivici Evrope.

Postoji i domaći politički ugao SAD. Dok se predsednik Džo Bajden priprema da dočeka lidere Švedske i Finske u Beloj kući u četvrtak, niko nije objasnio američkom narodu zašto sada moraju da brane ogromne delove nove teritorije NATO-a u Evropi. To je značajan propust s obzirom na neprijateljstvo prema NATO među pristalicama bivšeg predsednika Donalda Trampa — koji bi jednog dana ipak možda teoretski gledano mogao da se vrati u Belu kuću.

Najverovatniji ishod je da će korist od proširenja NATO na nordijske zemlje ipak nadmašiti rizike.

(Telegraf.rs)