Rusko krivično gonjenje ukrajinskih boraca iz Azova moglo bi da prekrši Ženevsku konvenciju?

Bilo kakav potez Rusije da krivično goni i potencijalno pogubi neke od stotina ukrajinskih boraca koji su se predali u Mariupolju mogao bi da predstavlja kršenje Ženevske konvencije, u kojima se navodi da ratni zarobljenici ne treba da budu kažnjavani zbog učešća u neprijateljstvima.

- Mislim da je već bilo dovoljno zverstava u ovom ratu, a da se nije videlo pogubljenje ili bilo šta od ratnih zarobljenika, za šta se bojim da je ovo uvod. Samo mislim da moramo da budemo vrlo jasni, takva vrsta zločina koju bi Zapad potpuno osudio. Ratni zarobljenici imaju status sadržan u Ženevskoj konvenciji - izdrazio je svoju zabrinutost ministar oružanih snaga Ujedinjenog Kraljevstva Džejms Hepi, prenosi Gardijan.

Preporučujemo

Među onima koji su pozvali na krivično gonjenje boraca koji su napuštali čeličanu Azovstal u Mariupolju je i proruski lider separatista iz Donjecka Denis Pušilin, koji je u sredu rekao da će sud odlučiti o njihovoj sudbini.

Ženevska konvencija se sastoji od četiri ugovora i tri protokola kojima se uspostavljaju međunarodni pravni standardi za humanitarni tretman tokom ratova. Jedinstveni izraz Ženevska konvencija obično se odnosi na sporazume postignute 1949. nakon Drugog svetskog rata.

Konvencija iz 1949. kaže da ratni zarobljenici ne smeju biti krivično gonjeni zbog njihovog direktnog učešća u neprijateljstvima, i jasno se navodi da pritvor nakon zarobljavanja ne treba da se posmatra kao oblik kazne, već kao sredstvo za sprečavanje daljeg učešća u sukobu. Jedini dozvoljeni izuzetak je da organ pritvora može krivično da goni zatvorenike za moguće ratne zločine.

Jedno od ruskih razloga za sukob u Ukrajini bio je upravo to što smatraju pripadnike puka Azov u ​​Mariupolju odgovorne za ratne zločine.

- Upravo ovi nacisti bataljona Azov su osam godina namerno i sa izuzetnom okrutnošću istrebljivali civilno stanovništvo u republikama Donjeck i Lugansk - rekao je na početku bitke za lučki grad, portparol ruske odbrane general-major Igor Konašenkov, što je sada izazvalo zabrinutost oko potencijalne sudbine ukrajinskih vojnika usled nagoveštaja ruskih zvaničnika da će ih tretirati kao „teroriste“, a ne kao borce.

Iako je portparol Vladimira Putina Dmitrij Peskov obećao da će se prema borcima koji se predaju postupati „u skladu sa međunarodnim standardima“, to je odmah potkoljeno izjavama drugih ruskih zvaničnika.

- Nacistički zločinci ne treba da se razmenjuju. U našoj zemlji se ljudski odnosi prema onima koji su se predali ili zarobljeni. Ali što se tiče nacista, naš stav treba da ostane nepromenjen: to su ratni zločinci i mi moramo učiniti sve da im se sudi - rekao je Vjačeslav Volodin, predsednik Državne dume, u govoru u utorak, misleći na ukrajinske ponude za razmenu zatvorenika.

Rusko ministarstvo pravde apelovalo je u utorak na Vrhovni sud da puk Azov proglasi terorističkom organizacijom, što bi verovatno predstavljalo još jednu prepreku potencijalnoj razmeni.

Azov je bio ključni deo ruskog propagandnog narativa o Ukrajini, koji je prvobitno pokrenut sa navodnim ciljem „denacifikacije“. Jedinica je formirana 2014. kao dobrovoljačka milicija za borbu protiv snaga koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini, a mnogi njeni prvobitni članovi imali su ekstremno desničarske stavove.  Od tada je jedinica integrisana u Ukrajinsku nacionalnu gardu i njeni komandanti kažu da se udaljila od svog krajnje desničarskog porekla.

Obe strane u sukobu optužene su za kršenje Ženevskih konvencija u postupanju prema zatvorenicima.

Matilda Bogner, šef misije Ujedinjenih nacija za praćenje ljudskih prava u Ukrajini, rekla je da postoje „verodostojne informacije“ o maltretiranju zatvorenika.

(Telegraf.rs)