Da li pridruživanje Finska i Švedske NATO Alijansi zaista i garantuje bezbednost ovim zemljama?

Dugo su Švedska i Finska videle sebe kao uglađene humanitarne sile koje održavaju mir. U prepoznatljivom maniru, nacionalni identiteti ovih nordijskih zemalja povezani su sa njihovom spoljnom politikom. Šveđani se identifikuju sa vekovnom tradicijom neutralnosti, dok Finci ukazuju na svoj talenat za realpolitiku, koristeći najbolje od svoje nestabilne geografije, koja uključuje i 1.335 kilometara granice sa Rusijom.

Pošto su obe zemlje sada formalno podnele svoje prijave za pridruživanje Severnoatlantskom savezu, svaka od njih će se odreći svoje specifične spoljne politike i ovog odstupanja od evropskih normi. Ali po koju cenu? Posebno Finska.

Preporučujemo

Od kraja Drugog svetskog rata, finska politička elita se okretno snalazila između ruske i zapadne sile. U tesnoj poziciji, Finci su se, smatraju stručnjaci, pokazali veoma vešti. U posleratnim decenijama, Finska je od najsiromašnije države u Evropi 1945. godine prešla na ekonomski nivo ostatka zapadne Evrope – i zadržala mnogo ravnopravnije društvo. Sada, jurišajući u NATO savez, Finska napušta ovu pažljivu strategiju balansiranja između dve zone moći, radi sveobuhvatnog zagrljaja zapada.

Finska desnica smatra da je zemlja svojim ulaskom u NATO konačno stekla svoj identitet "zapadne" nacije, dok finski liberali govore o poboljšanju i reformisanju saveza iznutra, uz pomoć Švedske. Sve ukupno, stiče se utisak da je zemlja čiji su lideri dugo opipavali puls Kremlja - izgubila računicu.

- Nekada je postojao stav "mi poznajemo ove ljude, oni poznaju nas“. Ali ne možete pregovarati sa silom koja više ne zna gde su njeni interesi. A ako je "sila" moćnija od vas – i postane na neki način luda – onda članstvo u NATO-u postaje razumno. Drugo je pitanje da li će Finska i Švedska biti sigurnije u NATO-u? Njihove izjave su izazvale samo blagi ukor Kremlja, koji je upozorio na povećanje vojne snage u obe zemlje. Sa druge strane, Vladimir Putin, do sad, nikada nije ni sugerisao mogućnost neprijateljstava protiv ove dve zemlje, sa kojima je dosledno imao srdačne odnose. Sećanja na prošle rusko-finske vojne konfrontacije sugerišu da bi svako ko razmišlja o upadu u Finsku trebalo da razmisli o lečenju - rekao je finski mislilac i pravni teoretičar Marti Koskenijemi, misleći na to da je Finska istorijski bila u stanju da mobiliše ogromne delove svog stanovništva, da proizvodi sopstvenu verziju AK-47, i ima razrađen sistem bunkera.

Ipak, jedna od osetljivijih tačaka po pitanju Finska-NATO je ta da da Rusi čine najveću manjinu u ovoj zemlji. Njihova glavna predstavnička organizacija je jasno stavila do znanja da može da reši bilo koje svoje političko pitanje kroz procedure finske politike, ali uprkos tome, neki finski zvaničnici strahuju da bi Putin i dalje mogao da iskoristi ruske nezadovoljstva unutar Finske kao izgovor za neprijateljstva.

Foto: Tanjug/AP

Ali ni izgovora za neprijateljstvo ne manjka jer je Finska već praktično članica NATO-a. Od 1996. godine ova zemlja učestvuje u zajedničkim vežbama NATO u baltičkim državama i NATO misijama u Iraku, tzv. Kosovu i Avganistanu.

Neki finski političari sada veruju da bi, ako su već de facto članovi, trebali i da uđu u sam NATO pre nego što bude prekasno. Putin bi, tvrde oni, mogao da iskoristi ovaj kvazi-nato status Finske kao razlog da zaustavi pravo članstvo. Opet, ulaskom u NATO, izgleda da Finska odustaje i od neobičnog poverenja u sopstvenu sposobnost da vodi realpolitiku.

Posebno delikatna spoljna politika Finske – balansiranje između Rusije i zapadne Evrope – nazvana je „finlandizacija“. To je zapadnonemački izum, iskovan od strane hladnoratovskih liberala koji su plašili da previše pregovora sa istokom rizikuje da se tadašnja Zapadna Nemačka pretvori u zonu polusovjetskog uticaja. Finlandizacija je, u ovom smislu, skoro uvek bila pejorativna i podrazumevala potčinjavanje većoj sili.

Ali to je pejorativ koji većina Finaca ne prepoznaje u svojoj istoriji. U praksi, zemlja je imala koristi od dobrih odnosa sa Kremljom i Evropom.

- Moskva je otišla toliko daleko da je od Finske napravila primer šta mogu doneti prijateljski odnosi sa Sovjetskim Savezom.  Tokom 1950-ih, Moskva je odlučila da pošalje naftu u finsku rafineriju nafte i da otkupi gotov proizvod - izjavio je finski sociolog Juho Korhonen.

S obzirom na to da je Finska sada na ivici pridruživanja NATO-u, sećanje na filandizaciju rizikuje da bude naknadno ugrađeno u njenu istoriju kao neka vrsta zaobilaznice pred unapred određenim ulaskom zemlje na zapad.

- Hladnoratovska spoljna politika zemlje može se korisno posmatrati kao tango. Bilo je to dva koraka napred, jedan korak nazad. U međuvremenu, topli odnosi Helsinkija sa zapadnom Evropom učinili su ga sve privlačnijim za ulaganja - kaže Koskenijemi koji ističe da kada finski tip povučenog stava postane neodrživ, kada više ne postoje zone dvosmislenosti u Evropi, kada kontinent postane preplavljen simboličnom politikom gde su potrebne ekstremnije mere da bi se dokazala dobra volja, tada je mir uvek ugroženiji.

Čini se da malo finske političke elite veruje da će biti očigledno bezbednije u NATO-u, i niko se ne zavarava o svetosti NATO-ovog člana 5.

- Odbrana članica NATO-a je otvoreni pregovarački proces. Nije da smo juče bili veoma nesigurni, a da ćemo sutra biti veoma sigurni u NATO. Radi se o tome da su ovo pregovori sa zemljom koja više ne može da pregovara, pa članstvo u NATO-u pomaže da se razjasni naš stav o njima slobodno - ističe Koskenijemi.

(Telegraf.rs)