Avganistan pod talibanima rapidno siromaši jer zabranjuju ženama da rade: "Nama je sve gore"

Jednog jutra prošlog leta, Nasira je stigla na posao u zgradu vlade u Kabulu gde je bila zaposlena na rukovodećoj poziciji da pronađe talibane koji su zauzeli njenu kancelariju.

- Nije mi bilo dozvoljeno da uđem. Kada sam se raspitala zašto, rečeno mi je da sačekam saopštenje vlade, koje nikada nije stiglo - izjavila je ova 32-godišnjakinja.

To je bilo ubrzo nakon što su talibani došli na vlast i zauzeli Kabul, glavni grad Avganistana, 15. avgusta 2021. To je bio poslednji dan kada su Nasira i hiljade žena poput nje mogle da idu na posao.

Iako je mula Mohamed Hasan Akhund, vršilac dužnosti talibanskog premijera, tvrdio da će ženama biti dozvoljeno da nastave da rade po šerijatskom zakonu, zaposlenima u vladi u Kabulu je rečeno da ostanu kod kuće, a samo ženama čije poslove ne mogu da rade muškarci dozvoljen je rad.

Nasira je tehnički i dalje zaposlena i prima znatno smanjenu platu.

- Kažu mi: "Plaćamo te, šta ti još treba?" Ali novac mi nije prioritet. Bila sam odgovorna za usluge našeg odeljenja za žene. Želim da služim svom narodu, posebno ženama moje zemlje, koje ne dobijaju usluge koje su im potrebne jer nema žena zvaničnika koje bi im pomogle - kaže Nasira.

Žene nisu prinuđene da napuste samo državne pozicije. Prema Reporterima bez granica, samo 100 od 700 novinarki u Kabulu je i dalje radilo do kraja 2021.

Samo dve godine ranije, 2019, 36 odsto nastavnika u zemlji bile su žene, prema podacima Svetske banke - najveći broj u poslednjih 20 godina - ali talibanska martovska zabrana obrazovanja za devojčice primorala je mnoge vaspitačice da ostanu bez posla.

Procenjuje se da će trenutna ograničenja u zapošljavanju žena dovesti do trenutnog ekonomskog gubitka do milijardu dolara – ili do 5 odsto BDP-a Avganistana. U zemlji vlada gotovo opšte siromaštvo -  objasnila je Sima Bahous, izvršni direktor UN Women.

- Teško je prikupiti podatke pod talibanima, a pristup informacijama je ograničen, ali pod prethodnom vladom 27 odsto državnih službenika i skoro 40 odsto nastavnika su bile žene. Ali samo nekolicini žena ovih dana je dozvoljeno da radi - izjavio je avganistanski akademik i bivši ministar rudarstva, Nargis Nehan.

Najnovija u nizu uredbi koje je izdalo nedavno obnovljeno Ministarstvo za propagiranje vrlina zahteva da "sve ugledne avganistanske žene nose hidžab" i identifikaciju čadora (plave avganistanske burke) kao "najboljeg hidžaba" po izboru, što će imati značajan uticaj na preostale žene u javnom životu. Naredba je takođe kriminalizovala žensku odeću i kaže da će službenice u vladi, koje su prekršile pravila oblačenja, biti otpuštene.

- Prema podacima avganistanske ženske privredne komore, imali smo preko 3.500 vlasnica malih i srednjih preduzeća, od kojih je većina sada zatvorena jer nisu mogle da prežive. Zašto očekujete da žene rade ili vode posao pod čadorom ili da se suočavaju sa strahom od kazne zbog pokazivanja lica? - pita se Nehan.

Ginekolog iz Herata, koji želi da bude identifikovan samo kao dr Merjam, kaže da su čak i pre ove uredbe, hidžab nametnuli obaveznim za žene lekare, a od hirurga su zahtevali da nose duge rukave i dugačak šal, čak i tokom operacije.

- To utiče na način na koji rade i nije bezbedno - prenosi doktor.

Naoružani talibanski zvaničnici često dolaze u bolnice, dodaje on, posebno tokom noćnih smena, kako bi "pratili rad" žena lekara i medicinskih sestara.

- Takođe su nakratko insistirali na tome da doktorke imaju svog mahrema (muškog staratelja) sa sobom sve vreme, što nije praktično, posebno na ženskom odeljenju - dodaje doktor.

Nema podataka o broju žena koje su napustile poslove u zdravstvu, ali prema dostupnim izveštajima, žene čine skoro polovinu avganistanskog programa zdravstvenih radnika u zajednici.

Jedna bolnica u Kabulu izvestila je da je već zatražena segregacija muškaraca i žena, kako za osoblje tako i za pacijente. Žene su posebno ograničene u slobodi kretanja i često zahtevaju od muških staratelja da jednostavno napuste svoje domove. Čak i babice moraju da budu u pratnji prilikom kućnih poseta. Zbog nedostatka informacija, neki su potpuno zaglavljeni kod kuće, čekajući nova uputstva.

- Iako ova ograničenja nisu nova – sećam se da sam radio pod talibanskim režimom kada su poslednji put bili na vlasti i nametnuli slična ograničenja – ona su nova za ovu generaciju i obeshrabruju mlađe žene da se pridruže profesijama pod mrskim pogledom talibana. Da li zaista želimo da se vratimo u te dane? Kako će to koristiti Avganistanu? Imao sam sedam žena u svom timu i, otkako su talibani preuzeli vlast, nijednoj od njih nije dozvoljeno da se vrati na posao. One su bile okosnica odeljenja - prenosi Merjam.

Talibansko preuzimanje je navelo mnoge avganistanske doktorke, posebno one koje su se bavile reproduktivnim i seksualnim zdravljem, da pobegnu iz zemlje. One koji su ostale sada se suočavaju sa pretnjama lokalnih talibanskih vođa jer se ne pridržavaju njihovih pravila.

Avganistanske žene su napravile značajan prodor u različite sektore u poslednjih 20 godina, nakon pada talibana 2001. Prema podacima Svetske banke, žene su činile skoro 22 odsto avganistanske radne snage i njihov broj je stalno rastao. Međutim, izveštaj Međunarodne organizacije rada (ILO) iz januara pokazuje da je nivo zaposlenosti avganistanskih žena pao za oko 16 odsto u trećem kvartalu 2021, u poređenju sa 6 odsto muškaraca.

ILO očekuje se da će zaposlenost žena biti 21 odsto niža nego pre talibanskog preuzimanja do sredine 2022. ako se trenutni uslovi nastave, iako ovde nisu uzeti u obzir zaposleni kao što je Nasira, koja je i dalje plaćena ali joj se ne dozvoljava da radi.

Ograničavanje žena da učestvuju u ekonomskim i javnim aktivnostima imaće strašan uticaj na ekonomiju, upozorava se u izveštaju UN prošlog decembra. To bi, na primer, moglo da skine pola milijarde dolara samo od potrošnje domaćinstava.

Nasirin nadzornik, koji je želeo da bude identifikovan samo kao Abdul, potvrđuje da su službe pogođene otkako su koleginice poslate kući.

- Imao sam sedam žena u svom timu i, otkako su talibani preuzeli vlast, nijednoj od njih nije dozvoljeno da se vrati na posao. Oni su bili okosnica odeljenja, i da budem iskren, bile su vrednije od muškaraca. Ne samo da se povećao naš obim posla, već nismo u mogućnosti da pružimo adekvatne tehničke usluge avganistanskim ženama, kojima je bilo mnogo ugodnije da priđu našem ženskom osoblju sa svojim problemima. Gore nam je bez naših koleginica - zaključuje Nasirin šef.

(Telegraf.rs)