Koji su sledeći koraci ako Finska i Švedska zatraže članstvo u NATO? Jedno "ne" može da blokira ceo proces
Očekuje se da će Finska početkom sledeće nedelje uputiti zvaničan zahtev za članstvo u NATO, a taj korak će verovatno slediti i Švedska, nakon što je specijalna operacije ruske vojske u Ukrajini dovela do široke podrške njihovom pridruživanju alijansi.
Od svog osnivanja 1949, alijansa se zasniva na "politici otvorenih vrata", koja je sadržana u članu 10 Vašingtonskog ugovora, osnivačkom tekstu.
Međutim, samo evropskim državama je dozvoljeno da apliciraju za članstvo.
Među kriterijumima, država kandidat mora da ima konsolidovan demokratski sistem, ekonomiju otvorenog tržišta i sposobnost da doprinese vojnim operacijama NATO-a.
Kada država izrazi želju da se pridruži alijansi, države članice procenjuju zahtev i odlučuju da li žele da pozovu kandidata da započne pregovore o pristupanju.
Ukoliko upute poziv, proces zvanično počinje i u Briselu se pokreću tehnički razgovori između specijalizovanih timova.
Ovi razgovori su podeljeni u dve sesije: prva je fokusirana na politička, vojna i pitanja odbrane, dok se druga odnosi na izvore i zajednički budžet.
Od kandidata bi se moglo zahtevati da se podvrgnu određenim reformama kako bi odgovorili na vojne i bezbednosne standarde alijanse.
Finska i Švedska godinama sarađuju sa NATO, zbog čega se očekuje da ovi tehnički razgovori budu nesmetani i direktni.
Nakon što se pregovori uspešno završe, NATO sastavlja nacrt pristupnog protokola, koji služi kao amandman na Vašingtonski ugovor i omogućava kandidatu da postane legalna strana u tekstu.
Protokol nakon toga odlazi državama članicama - svaka od njih mora da glasa za ratifikaciju.
Jednoglasni zahtev znači da bi jedno "ne" moglo da blokira ceo proces pridruživanja, što je uslov koji podseća na daleko duži i mnogo složeniji metod proširenja EU.
Ukoliko protokol bude jednoglasno podržan, generalni sekretar NATO-a, u ovom slučaju Jens Stoltenberg, zvanično poziva kandidata da se pridruži NATO.
Kada uđe u odabranu grupu, novi član odmah uživa zaštitu koju daje član 5, princip kolektivne odbrane: "Svi za jednog, jedan za sve".
Finski predsednik, premijer i visoki ministri kabineta sastaće se u nedelju kako bi doneli zvaničnu odluku o podnošenju prijave. Pozitivna odluka bi potom bila predstavljena parlamentu na usvajanje početkom sledeće nedelje.
Švedske vladajuće socijaldemokrate su podeljene po tom pitanju i održavaju interne konsultacije, a odluka takođe treba da bude doneta u nedelju. Očekuje se da će stranka podržati članstvo.
Švedski mediji prenose da će konačna odluka biti doneta u ponedeljak, a zvanična prijava za članstvo biće podneta ubrzo nakon toga.
Mnogi analitičari veruju da će se dve zemlje prijaviti istovremeno.
Video: Putin doneo odluku: Snage za nuklearno odvraćanje u posebnom režimu pripravnosti
(Telegraf.rs)
Video: Osuđenici u Okružnom zatvoru okitili jelku!
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
534
Da vidimo sad Milanovića. Obećao je NE.
Podelite komentar
Pakistanac
Prava prilika da ih Ameri uvuku u rat.Izvolite!
Podelite komentar
As
Po meni je ovo greskai Finske i Svedske. Rusija im nine bila opasnost dok nisu bili u Nato. Sa Finskom cak Rusija ima ugovor vise od pola veka i uvek ga se pridrzavala. Na kraju ce i Finci i Svedjani dobiti nuklearke nanisanjene na njihovu drzavu. A od njih ih Nato ne moze sacuvati zbog blizine a i Ameri rakete rasporedjuju da cuvaju od napada na SAD a ne na Evropu. A do nuklearnog rata ce bez sumnje doci,ako ne skoro a ono u buducnosti sigurno. Zapad nece odustati od Ruskih resursa.
Podelite komentar