Koji su sledeći koraci ako Finska i Švedska zatraže članstvo u NATO? Jedno "ne" može da blokira ceo proces

 
  • 18

Očekuje se da će Finska početkom sledeće nedelje uputiti zvaničan zahtev za članstvo u NATO, a taj korak će verovatno slediti i Švedska, nakon što je specijalna operacije ruske vojske u Ukrajini dovela do široke podrške njihovom pridruživanju alijansi.

Od svog osnivanja 1949, alijansa se zasniva na "politici otvorenih vrata", koja je sadržana u članu 10 Vašingtonskog ugovora, osnivačkom tekstu.

Međutim, samo evropskim državama je dozvoljeno da apliciraju za članstvo.

Među kriterijumima, država kandidat mora da ima konsolidovan demokratski sistem, ekonomiju otvorenog tržišta i sposobnost da doprinese vojnim operacijama NATO-a.

Kada država izrazi želju da se pridruži alijansi, države članice procenjuju zahtev i odlučuju da li žele da pozovu kandidata da započne pregovore o pristupanju.

Ukoliko upute poziv, proces zvanično počinje i u Briselu se pokreću tehnički razgovori između specijalizovanih timova.

Ovi razgovori su podeljeni u dve sesije: prva je fokusirana na politička, vojna i pitanja odbrane, dok se druga odnosi na izvore i zajednički budžet.

Od kandidata bi se moglo zahtevati da se podvrgnu određenim reformama kako bi odgovorili na vojne i bezbednosne standarde alijanse.

Finska, NATO Foto: Tanjug/AP

Finska i Švedska godinama sarađuju sa NATO, zbog čega se očekuje da ovi tehnički razgovori budu nesmetani i direktni.

Nakon što se pregovori uspešno završe, NATO sastavlja nacrt pristupnog protokola, koji služi kao amandman na Vašingtonski ugovor i omogućava kandidatu da postane legalna strana u tekstu.

Protokol nakon toga odlazi državama članicama - svaka od njih mora da glasa za ratifikaciju.

Jednoglasni zahtev znači da bi jedno "ne" moglo da blokira ceo proces pridruživanja, što je uslov koji podseća na daleko duži i mnogo složeniji metod proširenja EU.

Ukoliko protokol bude jednoglasno podržan, generalni sekretar NATO-a, u ovom slučaju Jens Stoltenberg, zvanično poziva kandidata da se pridruži NATO.

Kada uđe u odabranu grupu, novi član odmah uživa zaštitu koju daje član 5, princip kolektivne odbrane: "Svi za jednog, jedan za sve".

Finski predsednik, premijer i visoki ministri kabineta sastaće se u nedelju kako bi doneli zvaničnu odluku o podnošenju prijave. Pozitivna odluka bi potom bila predstavljena parlamentu na usvajanje početkom sledeće nedelje.

Švedske vladajuće socijaldemokrate su podeljene po tom pitanju i održavaju interne konsultacije, a odluka takođe treba da bude doneta u nedelju. Očekuje se da će stranka podržati članstvo.

Švedski mediji prenose da će konačna odluka biti doneta u ponedeljak, a zvanična prijava za članstvo biće podneta ubrzo nakon toga.

Mnogi analitičari veruju da će se dve zemlje prijaviti istovremeno.

Video: Putin doneo odluku: Snage za nuklearno odvraćanje u posebnom režimu pripravnosti

(Telegraf.rs)

Video: Osuđenici u Okružnom zatvoru okitili jelku!

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • 534

    13. maj 2022 | 11:53

    Da vidimo sad Milanovića. Obećao je NE.

  • Pakistanac

    13. maj 2022 | 12:12

    Prava prilika da ih Ameri uvuku u rat.Izvolite!

  • As

    13. maj 2022 | 12:14

    Po meni je ovo greskai Finske i Svedske. Rusija im nine bila opasnost dok nisu bili u Nato. Sa Finskom cak Rusija ima ugovor vise od pola veka i uvek ga se pridrzavala. Na kraju ce i Finci i Svedjani dobiti nuklearke nanisanjene na njihovu drzavu. A od njih ih Nato ne moze sacuvati zbog blizine a i Ameri rakete rasporedjuju da cuvaju od napada na SAD a ne na Evropu. A do nuklearnog rata ce bez sumnje doci,ako ne skoro a ono u buducnosti sigurno. Zapad nece odustati od Ruskih resursa.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA