Ispovest dečaka koji je preživeo pakao Buče: Pravio se mrtav da preživi, tata kraj njega pao kao pokošen

Dok je slušao oca kako umire, dečak je mirno ležao na asfaltu. Boleo ga je lakat na mestu gde ga je okrznuo metak. Na ulicama Buče, gradiću nedaleko od Kijeva gde su otkrivena tela civila nakon što su se ruske trupe povukle, dogodilo se još jedno ubistvo u nizu.

Mnoge žrtve bile su upucane u glavu, a 14-godišnji Jura Nečiporenko zamalo je bio jedna od njih.

Preporučujemo

Oni koji su preživeli strahote Buče opisali su kako su vojnici pucali ljudima u noge, kako su im pretili granatama. Nekad bi razbesnelog vojnika odvukao "smireniji kolega". Međutim, nije bilo nikog smirenog tog kobnog martovskog dana kada su Jura (14) i njegov otac Ruslan (47) biciklima išli niz ulicu.

Krenuli su da posete komšije koje su se krile u podrumima i kućama u kojima nije bilo ni struje ni vode. Za bicikle su privezali belu tkaninu, znak da "putuju u miru".

Kada je sa poprečnog zemljanog puta pred njih istrčao vojnik i Jura i njegov otac su ukočili i digli ruke. Jura se seća da ih je vojnik pitao: "Šta to radite?" međutim njegov otac nije imao ni vremena da odgovori. Dečak je čuo dva pucnja. Njegov otac je samo pao, otvorenih usta, i počeo da krvari. Pao je i Jura, kojeg je metak pogodio u ruku. Zatvorio je oči i čuo još jedan pucanj. Srećom, pogodio je kapuljaču Jurinog duksa.

Ova priča je deo tekuće istrage koju su sproveli The Associated Press i Frontline, koja uključuje interaktivno iskustvo ratnih zločina u Ukrajini, u pripremi dokumentarca.

Jurin izveštaj o pokušaju ubistva od strane ruskih vojnika ističe se kada se međunarodni stručnjaci za pravdu dolaze u Buču, centar užasa i mogućih ratnih zločina u Ukrajini. Više od 1.000 tela je do sada pronađeno u Buči i drugim zajednicama u okolini Kijeva. Samo u Buči je, prema lokalnim vlastima, ubijeno 31 dete mlađe od 18 godina, a ranjeno 19.

- Sva deca su namerno ubijena ili povređena, pošto su ruski vojnici namerno pucali na automobile za evakuaciju na kojima su bile zalepljene oznake „DECA“ i koja su imala vezanu belu tkaninu. Namerno su pucali na domove civila - rekao je glavni tužilac Bučanske oblasti Ruslan Kravčenko.

Šta je bilo sa Jurom?

Nakon pucnja Jura je ostao dugo da leži na zemlji, čekajući da vojnici odu. Potom je ustao i počeo da trči. Stigao je do vrtića gde je radila njegova majka Ala, i u čijem podrumu su se krili neki meštani.

U šoku su gledali dečaka, pružajući mu prvu pomoć. Tada je shvatio da mora da ode kući. Izašao je na ulicu, ne znajući kuda da krene jer ne zna kuda su vojnici. Kada je stigao do kuće njegova porodica je pozvala policiju, koja je rekla da ništa ne mogu da urade jer više ne kontrolišu to područje. I Hitna pomoć im je rekla isto to.

Dečakov ujak Andrej tvrdi da je policija rekla da ne znaju šta da rade povodom njihovog slučaja. U izveštaju tužioca slučaj je opisan kao ubistvo i pokušaj samoubistva u nekoliko rečenica, kao i podatak da nije pronađen telefon koji je pripadao Jurinom ocu.

Kravčenko kaže za AP da se i dalje radi na Jurinom slučaju i uveren je da će zločini koji su počinjeni u Buči biti uspešno ispitani. Ispituju se na desetine snimaka sa sigurnosnih kamera u Buči, i prikupljaju se snimci lica ruskih vojnika koji su bili na ulicama.

U martu je tužilac Međunarodnog krivičnog suda najavio da će istrage o zločinima nad decom posebno imati koristi od novog fonda. Deca čine polovinu ili više onih koji su pogođeni sukobom, ali su često označena kao suviše ranjiva kategorija da bi svedočili ili kao grupa koja ima netačna sećanja, kaže Veronik Ober, specijalni savetnik tužioca MKS za zločine koji uključuju decu.

Jurin slučaj je neobičan.

- Tužioci bi možda želeli da se pozabave ovim slučajem jer je žrtva još uvek živa i potencijalno može da svedoči. Možda će biti teško, ako ne i nemoguće za optuženog da tvrdi da je na neki način bio opravdan u pokušaju da ubije dete - rekao je Rajan Gudman, profesor prava na Univerzitetu u Njujorku i bivši specijalni savetnik Ministarstva odbrane SAD.

Telo u građevinskim kolicima vratili kući, tatu je zakopao u dvorištu

Jurina porodica je morala da spasi telo. To su uradili narednog dana. Jurina baka, koja ima 70 i više godina, molila je ruske vojnike da joj dozvole da priđe telo. Sa repetiranim pištoljima, pustili su je da ide ispred njih. Jedan vojnik je u daljini urlao: "Nemoj ovde da dolaziš, ubiću te!". Srećom, nije pucao.

Telo Jurinog oca kući su vratili u građevinskim kolicima. Telo su umotali u tepih i stavili na stara drvena vrata. Dok su oko njih odjekivali pucnji, sahranili su ga u dvorištu iza šupe. I ova raka je, kao i mnoge druge u Buči, kopana u strahu i na brzinu.

Sledećeg dana Jura je sa porodicom napustio Buču, u jednom od retkih koridora za evakuaciju. Jura je pešačio sa štapom na kojem je bio vezan beli peški, dok mu je ruka bila umotana u zavoje. Porodica je morala da prođe kraj mesta ubistva.

Kako su se približavali ugovorenoj lokaciji za evakuaciju, ruski vojnici su počeli da ih zapitkuju kuda su pošli. Pitali su šta se dogodilo dečaku. Jura im je rekao da ga je ranio ruski vojnik, na šta se njegova majka prestravila.

- Mislila sam da će sve oko mene da se sruši. Mislila sam da će nas sve pobiti - priseća se ona.

Zamolila je vojnike da ih puste da prođu, što su i učinili. Potom su napustili grad.

Siva dukserica sa kapuljačom i flekom od krvi na rukavuje ključni dokaz u pokušaju porodice da dobije pravdu. Porodica se vratila u Buču polovinom aprila, kada su se Rusi povukli.

Telo Jurinog oca su iskopali i potom ga sahranili na lokalnom groblju.

Porodica nesrećnog dečaka i dalje glumi inspektora. Obilaze mesto gde se dogodilo ubistvo tragajući za dokazima i tragovima od metaka. Pitaju komšije i mere rupe od metaka na njihovim kapijama. Jura je uveren da će uspeti da identifikuje vojnika koji mu je ubio oca, iako je ovaj nosio povez preko lica.

Jura kaže da on nije jedini koji traži pravdu.

- Ljude u Ukrajini možda i sada muče i ubijaju - priča dečak koji je u aprilu napunio 15 godina.

Ove godine slavili su tiho. Obično je otac bio taj koji bi pekao roštilj da proslavi rođendan sina. Na Uskrs, 25. aprila, okupili su se na groblju da Ruslanu daju 40 dana.

Na grob su spustili malo hleba, ofarbana jaja, krastavčiće, nešto čokolade i vino. Jura je u tišini zapalio sveću...

Njegov ujak Andrej veoma je zabrinut. Jura, koji je nekad bio miran dečak, sada je nervozan i nemiran. Strahuje da će trauma zbog svega jednom stići Jurija i uništiti ga.

- Njegove suze kidaju mi dušu - kaže Andrej.

(Telegraf.rs)