Koliko bi mogao da potraje ulazak Finske u NATO i kako bi Putin mogao da reaguje?

Čini se da je rat u Ukrajini primorao mnoge države da preispitaju svoje naoružanje, bezbednost, ali i savezništvo. Među njima se izdvojila i Finska, čiji su predsednik i premijerka zajednički podržali članstvo te države u NATO.

I šta ćemo sad? Upravo to pitanje postavili su mnogi, posebno jer je ova nordijska zemlja od Drugog svetskog rata bila vojno neutralna. Nakon poraza u ratu Finska je morala tadašnjem Sovjetskom savezu da ustupi deset odsto svoje teritorije i potpiše Sporazum u kom sama mora da plati obnovu svoje zemlje.

Iako je 1995. godine ušla u EU, Finska je odlučila da ostane vojno neutralna, najviše jer je svesna opasnosti koja joj vreba sa istočne strane.

Međutim, rat u Ukrajini naterao je Finsku da preispita svoj odnos sa Rusijom, nakon čega je rukovodstvo zajednički donelo odluku da neutralnost više nije tako dobra opcija. Ukoliko postane 31. članica NATO-a, Finska se nada da će imati koristi od zlatnog pravila "svi za jednog, jedan za sve". Ovo pravilo obavezuje svaku članicu da pritekne u pomoć ostalim zemljama ukoliko su napadnute.

Zašto žele članstvo?

Odbor za bezbednost finskog Parlamenta saopštio je u utorak da je "članstvo u NATO najbolja opcija koja će Finskoj garantovati bezbednost". Upravo to bi, smatraju iz odbora, u velikoj meri pomoglo Finskoj da ne bude uvučena u sukob koji već postoji između Rusije i Ukrajine.

Današnja zajednička izjava predsednika i premijerke, potvrdile su ovaj stav Odbora za bezbednost.

- Finska mora da aplicira za članstvo u NATO, bez odlaganja - ističe se u zajedničkom saopštenju predsednika i premijerke Finske.

Ova nordijska zemlja sa Rusijom deli granicu dugu 1.300 kilometara i upravo taj deo je najranjiviji jer je granicu teško odbraniti od ruskih komšija.

Pridruživanje NATO-u predstavlja veliki preokret za ovu nordijsku zemlju i njihove građane, koje su vlasti godinama uveravale da je neutralnost najbolji način da se izbegne sukob sa Rusima.

Još jedna nordijska zemlja- Švedska, trebalo bi u narednim danima da odluči da li će podržati članstvo u Alijansu. Ako ove dve zemlje uđu u savez, Rusija će u potpunosti biti okružena članicama u Baltičkom moru i na Arktiku.

Ako uzmemo u obzir da je Rusija bila vrlo uznemirena povodom mogućeg članstva Ukrajine u NATO, mnogi su se zabrinuli kako bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da reaguje na ove velike promene? Jedno je sigurno, Rusi sigurno neće biti srećni.

Da li će biti posledica?

Kremlj je nedavno upozorio "da će biti posledica ukoliko Finska i Švedska postanu članice NATO-a, a i Putin se u svom govoru, kada je najavio početak specijalne vojen operacije u Ukrajini dotakao ove teme.

- Ne smemo da dozvolimo vojno prisustvo NATO-a u državama koje se graniče sa Rusijom. Ako dozvolimo d as eto nastavi, to će biti velika i potpuno neprihvatljiva pretnja Rusiji - govorio je Putin.

Situacija u kojoj se nalaze Švedska i Norveška, nije ni blizu one u kojoj je do nedavno bila Ukrajina. Stručnjaci zato smatraju da su male šanse da će Rusija napasti nordijske zemlje, a još jedan razlog je i taj jer je veliki broj ruskih snaga već raspoređen u Ukrajini.

- Veliki broj ruskih trupa koje su ranije bile stacionirane u blizini granice sa Finskom premeštene su u Ukrajinu i mnogi od njih pretrpeli su velike gubitke - rekao je finski diplomata Heli Hautala.

Ipak spekuliše se o tri moguće Putinove reakcije.

Vojni potezi

Za sada, predsednik Putin ima pune ruke posla u Ukrajini, tako da je malo verovatno da će napraviti bilo kakve iznenadne poteze u pravcu Finske. Ruske trupe blizu zajedničke granice od 800 milja (1300 km) prebačene su na jug. Međutim, vremenom će verovatno pomeriti i trupe i projektile bliže finskoj granici i pokrenuti agresivne vazdušne i pomorske patrole.

Hibridni rat

Sajber napadi i sajber špijunaža traju već neko vreme, usmereni na većinu evropskih država. Sada se može očekivati da će oni biti usmereni posebno na Finsku i Švedsku ako se pridruže NATO-u, uz uobičajeno zvanično poricanje krivice.

Subverzija

Putin voli da igra dugu igru i možda će odlučiti da istorijska neutralnost ove dve nordijske zemlje znači da svaka odluka o pridruživanju NATO-u može biti poništena. Vremenom će možda odlučiti da pokuša da oblikuje finsko javno mnjenje protiv NATO-a uz pomoć onlajn botova i lažnih naloga.

Treba podsetiti ga građani koji su ranije bili strogo protiv članstva u NATO, sada su promenili svoju odluku, barem tako pokazuju najnovija istraživanja javnog mnjenja.

Iako je 1990-ih vojna moć Rusije opala, Finska je zadržala opreznost, ali strah raste posebno nakon situacije u Rusiji.

Čarli Salonijus- Pasternak, istraživač sa Finskoh instituta za međunarodne odnose rekao je da su Finci nakon scena iz Ukrajine zaključili da bi tako nešto vrlo lako moglo da se dogodi i njima.

Šta članstvo Finske znači za NATO?

Finska takođe ima modernu i kompletno naoružanu vojsku koja bi svojom tehnologijom doprinela jačanju NATO-a. Njihove snage često održavaju vojne vežbe sa članicama Alijanse, tako da su dobrim delom obučene i neće biti potrebe za veolikim usaglašavanjem.

S obzirom da pakt članica zahteva da države moraju da brane druge ukoliko budu napadnute, to samim tim znači da će Finska morati da poštuje ovo "zlatno pravilo".

I dok je stav Finske po pitanju članstva jasan, u Švedskoj situaccija nije baš tako povoljna. Svega 50 odsto stanovništva podržava članstvo zemlje u NATO, a i veliki broj političara je takođe još uvek neopredeljen ili protiv pridruživanja.

Koliko bi proces mogao da traje?

Ukoliko obe države odluče da će zatražiti članstvo u NATO, one će to morati da uvedu i u svoj zakonodavni sistem, a moraće da prođe i glasanje u Parlamentu. Obe države odbile su da sprovedu referendum povodom ovog pitanje, jer se plaše da bi Putin mogao da umeša prste u to.

Ukoliko se pridruživanje izglasa, NATO će poslati zvaničan poziv za pridruživanje. To bi, kako neki očekuju, moglo da se dogodi sredinom juna, kada je planirana sledeća konferencija lidera ALijanse u Madridzu.

Očekuje se da će ceo proces pridruživanja potrajati oko godinu dana.

(Telegraf.rs)