10 država sa nuklearnim naoružanjem: Koliko je bojevih glava momentalno spremno za upotrebu?

Nakon što su ruski, ali i zapadni lideri u više navrata od početka rata u Ukrajini upozoravali na mogućnost od izbijanja nuklearnog rata, čini se da se interesovanje javnosti za države koje važe za nuklearne sile, ali i njihov arsenal oružja dodatno poraslo.

Među visokim zvaničnicima koji su u više navrata upozoravali na mogućnost od izbijanja nuklearnog rata, za sada prednjači ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Sličnog stava bio je i Zapad, koji je upozoravao da će u slučaju da ih Rusija napadne nuklearnim oružjem, reagovati momentalno.

Kao stalna pretnja po bezbednost sveta je i Severna Koreja, koja je nedavno posle višegodišnje pauze počela sa testiranjima.

- Nuklearne snage naše Republike moraju biti spremne da izvrše svoju odgovornu misiju i odvraćanje u bilo kom trenutku - naglasio je nedavno lider te zemlje Kim Džong Un.

Iako su poslednjih dana češće izjave u kojima lideri kažu da sumnjaju da će Rusija biti u stanju da upotrebi nuklearno oružje, nije loše da se još jednom posetimo koje sve države važe za nuklearne sile i kakvim to oružjem raspolažu.

Države za koje se zna da imaju nuklearno oružje su Rusija, SAD, Kina, Francuska, Velika Britanija, Pakistan, Indija, Izrael i Severna Koreja. 

Prema poslednjim procenama, koje datiraju iz oktobra prošle godine procenjuje se da na svetu postoji oko 13.000 nuklearnih bojevih glava koje su u rukama deset zemalja. 

Na vrhu liste koji je objavila Federacija američkih naučnika, svakako su i dve najveće vojne sile Rusija i SAD koje zajedno poseduju oko 90 odsto ukupnog nuklearnog oružja, ili u brojkama oko 12.000 bojevih glava, dok su preostalih 1.000 podeljene između preostalih osam država. 

Rusija, prema ovim podacima, poseduje 6.257 nuklearnih bojevih glava, dok SAD ima nesto manje, tačnije njih 5.600. Na trećem mestu je očekivano Kina sa 350, a odmah iza nje je Francuska sa 290 bojevih glava. 

Zatim sledi Velika Britanija sa 225, Pakistan sa 165, Indija sa 160, Izrael sa 90, dok je na poslednjem mestu Severna Koreja sa 45 nuklearnih bojevih glava.

Od 12.700 nuklearnih glava u svetu, više od 9.400 se nalazi u vojnim zalihama i većina je prikačena na projektile, avione, brodove i podmornice. Preostale glave su "penzionisane", ali su još uvek relativno netaknute i čekaju da budu demontirane.

Od 9.440 nuklearnih glava u vojnim zalihama, oko 3.730 je raspoređeno u operativnim snagama (na raketnim ili bombarderskim bazama). Od toga, oko 2.000 američkih, ruskih, britanskih i francuskih bojevih glava je u stanju pripravnosti, spremnih za upotrebu u vrlo kratkom roku.

Tačan broj nuklearnog oružja u posedu svake zemlje je strogo čuvana državna tajna, tako da procene koje su iznete u ovom istraživanju treba uzeti sa rezervom. Većina država koja poseduje ovu vrstu naoružanja   u suštini ne daje informacije o količini svojih zaliha. Ipak, stepen tajnosti značajno varira od zemlje do zemlje.

Primera radi, između 2010. i 2018. godine, SAD su objavile svoju ukupnu veličinu zaliha, ali je Trampova administracija 2019. godine prekinula tu praksu. Na sreću, Bajdenova administracija je 2020. godine vratila nuklearnu transparentnost. Međutim, uprkos ograničenjima, javno dostupne informacije, pažljiva analiza istorijskih zapisa i povremeno curenje podataka omogućavaju da se naprave najbolje moguće procene o veličini i sastavu zaliha nuklearnog oružja među ovim državama.

Istorijski gledano, od Hladnog rata, do danas broj nuklearnih bojevih glava je drastično opao. Tokom 1986. godine u svetu je bilo 70.300 glava, dok je danas taj broj oko 13.000. 

Stručnjaci i zvaničnici su u više navrata isticali da su "glavni krivac" za takvu praksu različiti međunarodni sporazumi koje su potpisale sile. Najveći broj smanjenja oružja dogodio se 1990-ih godina.

I dok, kako se navodi u istraživanju, SAD smanjuju svoj arsenal nuklearnog oružja, stručnjaci upozoravaju da Kina, Indija, Severna Koreja, Pakistan, Rusija i Velika Britanija povećavaju. 

Iako su svi mislili da će ove nuklearne sile polako ići ka uzajamnom razoružavanju ovim opasnim oružjem, čini se da one u budućnosti, ipak planiraju da ga zadrže.

Istraživanje pokazuje da sve države nastavljaju da modernizuju i usavršavaju svoj arsenal nuklearnih bojevih glava.

(Telegraf.rs)