Finska se skoro 30 godina temeljno sprema na mogući rat sa Rusijom: Sada su gotovo svi u strahu

U predgrađu Helsinkija nalazi se parking jednog zatvorenog bazena. Niko ne bi ni znao da je on tu, jer je jedino što otkriva njegovo postojanje veliki stakleni krov, sa staklenim vratima koje vode do stepeništa.

Iako ovaj ulaz mnoge podseća na većinu zatvorenih bazena, kakve viđamo u sportskim centrima, ovaj je po mnogo čemu jedinstven. Upravo, on nam govori gotovo sve što bi trebalo da znamo o tome zašto je Finska godinama zabrinuta zbog mogućeg napada Rusije na tu zemlju.

Preporučujemo

Za početak, ovaj bazen se nalazi pod zemljom. Zidovi, iz dobrog razloga, izgledaju kao da su okruženi stenama.

Sakrivena iza mreže na glavnom ulazu, ili dole u ​​podrumu nalaze se blindirana vrata. Postoji poseban sistem za filtriranje vazduha koji može da izdrži čak i jake eksplozije.

Dakle, ovo nije bilo koji stari bazen. Za manje od jednog dana iz njega može da se ispusti sva voda i da za kratko vreme postane sklonište za više od 4.000 ljudi.

Ovo sklonište u kome se nalazi i bazen sagrađeno je 1993. godine.

U Japanu, Islandu ili Kaliforniji, ovakva skloništa postoje zbog moguće prirodne katastrofe. Međutim, u Finskoj tačno znaju šta je pretnja, a to nisu zemljotres ili erupcija vulkana. Njih najviše plaši mogućnost da ruski vojnici pređu granicu ili da na njihovu zemlju ispale projektile.

Njihov strah je u velikoj meri osnovan i vuče korene još iz sukoba u Zimskom ratu (1939-1940), a zatim i u Drugom svetskom ratu. O tome koliko se Finci plaše napada Rusije govori i činjenica da će većina njih u razgovoru o Rusima pomenuti i Zimski rat.

Zato su oni proveli gotovo tri decenije pripremajući se na moguće napade. Helsinki, grad pod 650.000 stanovnika, uspeo je da tokom godina izgradi skloništa koja mogu da prime i do 900.000 ljudi. Većina stambenih blokova, poslovnih zgrada i hotela ima sklonište, piše Sky news.

- Ukoliko se dogodi nešto neočekivano, nećemo biti potpuno paralisani. Uspećemo delimično da organizujemo da društvo funkcioniše, barem na nekom nivou - kaže Tomi Rask, jedan od zaduženih za kontrolu ovih objekata pod zemljom.

On kaže da svoj posao uvek video kao vid pomoći budućim generacijama, ali sada više nije siguran u to. Ovi planovi za evakuaciju mu se čine značajnijim nego ikada u njegovoj 25 godina dugoj karijeri.

Čini se da je sukob u Ukrajini Fincima jasno stavio do znanja da moraju da budu oprezni po pitanju odnosa sa Rusijom. Ovaj strah je u velikoj meri i zaslužan za to što Finska ozbiljno razmišlja da se priključi NATO-u.

Peka Havisto, ministar unutrašnjih poslova Finske, kaže da razume zbog čega su građani toliko uplašeni.

- Finci veoma brinu o svojoj bezbednosti, ako vide potencijalnu pretnju, odmah pomisle na najgori scenario. Nadamo se da se te misli nikada neće obistiniti. Mi ne volimo rat i želimo da se rat između Rusije i  Ukrajine jednom završi, ali smo u isto vreme spremni na moguću opasnost. Mislim da ovakvo raspoloženje vlada u celoj zemlji - kaže ministar.

On kaže da je mogućnost da će se njegova zemlja priključiti Alijansi gotovo izvesna.

- U našem Parlamentu smo uvek imali otvorenu mogućnost da se priključimo NATO-u ukoliko se bezbednosna situacija u Evropi promeni. Mislimo da se upravo sada dogodila ta promena i mi smo spremni da se ponašamo u skladu sa tim - kaže on.

Očekuje se da će porasti broj ljudi koji žele da kupe oružje

U lokalnoj prodavnici koja je specijalizovana za prodaju oružja, potražnja za njihovom robom je drastično porasla. Neki kupuju vreće za spavanje, neki pancire, a neki oružje.

Kada Finska podnese zvaničan zahtev za članstvo u NATO, očekuju da će prodaja drastično da skoči.

- Stvari koje su ljudi mislili da se nikad neće desiti su se dogodile. Mi se graničimo sa Rusijom, a oni su u ratu. Možda građani ne razumeju najbolje šta se dešava, ali žele da urade sve što mogu kako bi sprečili da se dogodi nešto loše - kaže vlasnica jedne od prodavnica Elina Hame.

Kao i Ukrajini, ni Finskoj ne manjka vojno iskustvo. U rezervi je oko milion vojnika, a ako dođe do sukoba biće mobilisani svi muškarci iznad 18 godina.

Na drugom kraju grada traju vojne vežbe. Jedan po jedan učesnik ispaljuje metke iz poluautomatskih pušaka, trčeći pod punom ratnom opremom.

Maks Kar, jedan od organizatora ovih obuka kaže da se broj prijavljenih učesnika u poslednjih šest nedelja drastično povećao.

- Mislim da smo svi naučili lekciju da treba da budemo spremni za sve moguće opcije, moramo da budemo dobro obučeni i organizovani. Svi treba da imamo zalihe hrane i vode u svom domu u slučaju da na nekoliko dana nestane struje ili vode - kaže on.

Ovo što on izgovara je retorika straha, ali i odlučnosti i podseća na sve ono što su građani Kijeva govorili pre početka sukoba u njihovoj zemlji. Ista strepnja pomešana je sa velikim nacionalnim ponosom.

Realnost im je, međutim, drugačija. Finska je članica EU i uskoro će, bar kako se očekuje, podneti zahtev za članstvo u NATO. Zaštićena je onako kako Ukrajina do sada nije bila, pa su šanse da ih Rusi napadnu jako male.

Ali, ljudi ipak brinu, baš kao što to čine skoro 30 godina. Nadaju se boljoj budućnosti, ali su ipak spremni i na najgore.

(Telegraf.rs)