Svađa sveštenika u Borođanki ne prestaje i tokom rata: Nekad pretili Božjim sudom, sad se nazivaju izdajnicima

Ilustracija Foto: Tanjug/AP

Višegodišnji sukob dvojice sveštenika u Borođanki možda bi bio komičan, da se i pored svih stradanja ljudi, uništenih zgrada, spaljenih oklopnih vozila i otkrivanja masovnih grobnica nije nastavio i tokom sukoba u toj zemlji.

Preporučujemo

Gotovo dve decenije traje ljuta borba između ova dva sveštenika, koja je u velikoj meri podstaknuta sukobima između dve crkve i njihovom težnjom za dominacijom među vernicima. Iako se činilo da bi ljudska patnja tokom rata mogla konačno da ujedini ova dva ljuta suparnika, desilo se nešto potpuno drugačije. Njihova međusobna svađa je eskalirala, pa su na repertoar svakodnevnih uvreda dodali i one o izdajništvu, saradnji sa okupatorom, prisilnim deportacijama i vandalizmu.

Na jednoj strani je Dmitro Koška, predstavnik ukrajinske pravoslavne crkve koji 18 godina službuje u Hramu rođenja presvete Bogorodice, dok je na drugoj strani protojerej Viktor Talko član ruske pravoslavne crkve.

Dok Koška (42) sedi na tremu ispred crkve i deli humanitarnu pomoć građanima, reporteru Guardiana priča kako je uveren da je otac Viktor na početku rata poslao ruske vojnike na njega kako bi ga zarobili ili ubili.

- Dobio sam poziv od pripadnika teritorijalne odbrane Borođanke, čiji sam i ja član. Rekli su mi da što pre napustim crkvu jer je opasno. Kažu da je Talko primio ruske vojnike i da sarađuje sa njima - kaže Koška.

On kaže da je plašeći se za bezbednost svoje supruge Marije i ćerke Angeline, sledećeg dana pobegao u selo Piskivika, koje se nalazi dvadesetak kilometara severozapadno od Borođanke.

- Pripadnici teritorijalne odbrane su mi rekli da su ruski vojnici ušli u crkvu i da su svim prisutnika pokazali moje podatke, čak i one iz pasoša. Oni to sami nikada ne bi mogli da pronađu, te informacije im je dao ruski sveštenik. Znam ja njega vrlo dobro - tvrdi Koška.

On međutim, nije imao nikakve dokaze koje bi potvrdile ono za šta optužuje Viktora.

- Dao je ruskim vojnicima utočište u svojoj crkvi, a na svojoj farmi im je dozvolio da skladište svoju opremu. U svemu tome im je pomogao i njihov sin. Čak im je spremao hranu, tu su i noćili. Ponašao se prema njima kao da su veliki prijatelji, to su svi videli i svi to znaju - tvrdi ukrajinski sveštenik.

Viktorov najveći greh, tvrdi Koška, bio je taj što je dozvolio, služeći se prevarama, da njegova crkva bude polazna tačka za mnoge civile koji su zatim odvedeni u Belorusiju. Viktor je navodno poslao poruku pozivajući ljude da se u crkvi sakriju od granata i evakuacije, ali im destinacija na koju će otići navodno nije saopštena.

- Ukrajinske službe ga ispituju jer je pomogao da se više od 100 civila prokrijumčari u Belorusiju. On, njegov sin, cela porodica je pokušala da pobegne. Jedan most je bio, srušen, drugi takođe, a na trećem kraju je bila ukrajinska vojska, nisu imali gde, morali su da ostanu tu - rekao je Koška.

On tvrdi da Viktor nije sveštenik, već "vuk u jagnjećoj koži".

Viktor ima svoju verziju priče

Na pet minuta vožnje od Koškinog hrama, nalazi se crkva u kojoj službuje Viktor. On od početka demantuje većinu optužbi koje je protiv njega izneo Koška, navodeći da je on "duhovno bolestan" i da su svi navodi zapravo, njegovo slobodno tumačenje rata.

On je zatim rekao da je nepravedno optužen da je ruski agent i da sarađuje sa njihovom vojskom zbog istorijskih veza njegove crkve i Moskve.

Na optužbe da je pokušao da pobegne, on kaže da su ga ukrajinske službe "pokupile" 2. aprila i da je šest dana bio ispitivan u zgradi jedne gimnazije u Kijevu. Rekao je da je samo tražio brašno od Rusa, kako bi pomogao građanima.

- Nemam problema sa ukrajinskom vladom. Optužuju me da sam navodno sarađivao sa ruskim okupatorima. Sve što sam radio, radio sam kao sveštenik, obraćao sam im se samo za pomoć, koju sam zatim davao ukrajinskim civilima - brani se Viktor.

Ruski sveštenik kaže i da od početka sukoba nije hranio ruske vojnike.

- Ukrajinske vlasti ne mogu da razumeju u kakvoj smo situaciji bili. Neprijatelj je pomogao ukrajinskom svešteniku. Pokušavaju da ruske vojnike prikažu kao užasne ljude, ali u stvarnosti, oni su ovde bili drugačiji - kaže on.

Viktor je novinarima zatim pokazao pismo u kome mu se ljudi koji su iz tog mesta evakuisani u Belorusiju zahvaljuju na pomoći.

- Molim vas pogledajte kakva sam pisma dobio. Zahvalni su mi na tome. Pomogli smo u evakuaciji našeg naroda preko beloruskog Crvenog krsta. Naša crkva je pomogla da se evakuiše oko 80 ljudi u Belorusiju. Do sada smo pomogli i da se oko 1.500 ljudi evakuiše u zapadnu Ukrajinu - kaže on.

Ruski sveštenik kaže da je Koškina crkva napravljena samo da bi se protivila njegovoj. On zatim tvrdi da je Koška podsticao ljude da bacaju molotovljeve koktele na pomoćnu zgradu u okviru crkvenog dvorišta.

- Ovde vidite spaljenu zgradu. Sve je organizovao taj sveštenik. Sada je zvezda i heroj, Bog ga blagoslovio - kaže Viktor.

On se zatim prisetio i njihovog prvog susreta.

- Kada smo se tada sreli imao je čudan izraz na licu. Upozorio sam ga da mi se više nikada ne nađe na putu. Da nisam sveštenik, drugačije bih razgovarao sa njim. Ranije sam se aktivno bavio sportom, najviše rvanjem. Neka mu Bog sudi - rekao je Viktor.

(Telegraf.rs)