Šta će značiti ako Finska uđe u NATO: Zašto to žele i da li će biti posledica?

Finska je sve bliža pridruživanju NATO alijansi, a u narednim danima se očekuje i zvanična objava njihove kandidature za članstvo.

Ova odluka nordijske zemlje dolazi nakon što je u februaru Rusija započela specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, a zemlje širom sveta su bile prinuđene da preispitaju svoje saveze nakon agresivnijeg stava Kremlja.

Postavlja se pitanje koje su posledice toga.

Šta bi moglo da se dogodi?

Finska je neutralna od kraja Drugog svetskog rata. Njen poraz od Sovjetskog Saveza doveo je do toga da je ustupila 10 odsto svoje teritorije i sklopila sporazum koji je značio da mora da plati reparacije i da se obračuna sa onima koji su se najžešće protivili Moskvi, navodi Sky News.

Uprkos tome što se pridružila Evropskoj uniji 1995. godine, ostala je vojno nezavisna od tada, svesna opasnosti da spolja bude viđena kao da se suprostavlja SSSR-u, a kasnije i Rusiji.

Međutim, otkako je počela vojna operacija u Ukrajini, Finska je među brojnim zemljama koje su bile prinuđene da preispitaju svoj odnos sa Rusijom, i više nisu sigurni da je nesvrstavanje najsigurniji pristup.

Ako postane 31. nacija u paktu, Finska će se nadati da će imati koristi od "jedan za sve, svi za jednog" pristupa koji zahteva od svih članica da priteknu u pomoć svakoj pojedinačnoj državi koja je napadnuta.

Zašto oni to žele?

Odbor za odbranu finskog parlamenta saopštio je u utorak da je pridruživanje NATO-u najbolja opcija za Finsku da garantuje svoju nacionalnu bezbednost.

To bi značajno povećalo faktor odvraćanja da postane meta ruske agresije, zaključio je komitet za odbranu u saopštenju.

Finska, koja deli granicu od 1.300 kilometara sa susednom Rusijom, posebno je ranjiva jer je granicu teško odbraniti od potencijalnog agresivnog napada sa istoka.

Šta to znači?

Pridruživanje NATO-u predstavljalo bi seizmičku promenu za nordijsku naciju, razbijajući dugotrajno uverenje da je ostanak izvan vojnog saveza najbolji način da se izbegnu nevolje sa svojim ogromnim susedom.

Ali, što je još značajnije, dolazi u trenutku kada zemlja koja je još duže neutralna, Švedska, takođe razmišlja o pridruživanju.

Ako Finska i Švedska uđu u NATO, Rusija bi se našla u potpunosti okružena zemljama NATO-a u Baltičkom moru i na Arktiku.

Uzimajući u obzir da je Rusija koristila strah da će se Ukrajina pridružiti NATO-u kao deo svog izgovora za vojnu operaciju, ističući zabrinutost oko onoga što je Vladimir Putin opisao kao "širenje NATO-a na istok", Rusi verovatno neće biti srećni.

Da li će biti posledica?

Kremlj je upozorio na "vojne i političke posledice" ako Finci ili Šveđani odluče da uđu u NATO.

- Vojno prisustvo na teritorijama koje se graniče sa Rusijom, ako mu dozvolimo da se nastavi, stvoriće sve veću i potpuno neprihvatljivu pretnju Rusiji - rekao je Vladimir Putin u svom govoru 24. februara, dana kada je objavio početak specijalne vojne operacije.

Analitičari kažu da je vojna akcija protiv nordijskih zemalja malo verovatna, s obzirom na to koliko su ruske snage uključene u Ukrajini.

Mnoge ruske trupe stacionirane u blizini finske granice premeštene su u Ukrajinu i pogođene su "značajnim gubicima", rekla je za AP Heli Hautala, finski diplomata i naučni saradnik Centra za novu američku bezbednost u Vašingtonu.

Verovatnije je, rekla je ona, da bi Moskva pomerala sisteme naoružanja bliže Finskoj, kampanje dezinformacija, sajber napadi, povukla ekonomske kontrapoteze i usmeravanje migracije ka rusko-finskoj granici, slično onome što se dogodilo na granici Poljske sa Belorusijom prošle godine.

Da li su Finci zabrinuti?

Nakon što je decenijama bilo čvrsto protiv članstva, javno mnjenje se ove godine brzo promenilo. Ankete pokazuju da je više od 70 odsto Finaca sada za pridruživanje.

Kako je vojna moć Rusije opadala tokom 1990-ih, Finska je bila veoma oprezna, ali se sve više prepoznaje da bi način na koji je ruska vojna moć korišćena u Ukrajini mogao biti opasan za Fince u budućnosti.

Čarli Salonijus-Pasternak, istraživač sa Finskog instituta za međunarodne odnose, rekao je da su šokantne scene koje se odigravaju u Ukrajini navele Fince da izvuku zaključak da bi se "ovo moglo dogoditi i nama".

Šta će to značiti za NATO?

Analitičari kažu da Finska ima moderne i kompetentne oružane snage koje bi značajno unapredile sposobnosti NATO-a u severnoj Evropi. Finske snage često treniraju sa NATO trupama, tako da već mogu da rade sa njima veoma efikasno.

Naravno, s obzirom na to da je to pakt koji zahteva od članica da brane druge ako su napadnute, to potencijalno povećava izglede da će zemlja morati da se brani jer bi se broj članica povećao.

Šta se dalje dešava?

Očekuje se da će 12. maja finski predsednik Sauli Ninisto objaviti svoje odobrenje da se Finska pridruži NATO-u, nakon čega će parlamentarne grupe dati svoje odobrenje za apliciranje.

Očekuje se da će dva dana kasnije Socijaldemokratska partija finske premijerke Sane Marin, najveća grupa u parlamentu, utvrditi svoj stav o članstvu u NATO-u. Smatra se da će socijaldemokrate švedske premijerke Magdalene Anderson verovatno učiniti isto dan kasnije.

Ninisto i njegov tim sastaće se sa švedskim kraljem Karlom XVI Gustavom i švedskom delegacijom 17. maja, kako bi razgovarali o zajedničkim problemima.

Dok se čini da je podrška pridruživanju Finske jaka, Švedska je manje jasna, sa samo 50 odsto stanovništva koje to podržava, a izvestan broj političara podržava neutralni stav Šveđana koji je na snazi više od 200 godina.

Ako vlade obe zemlje odluče da žele da traže članstvo, to će morati da prođe kroz zakonodavne procese u svakoj zemlji, uz debate i glasanje parlamentaraca.

Ni Finska ni Švedska ne planiraju da sprovedu referendume, zabrinuti da bi mogli da budu meta ruskog mešanja.

Ako parlamenti zemalja odobre apliciranje, NATO će izdati zvanične pozive za pridruživanje.

To bi moglo da se desi krajem juna kada se lideri NATO-a sastanu u Madridu na sledećoj konferenciji alijanse.

I Švedska i Finska su tražile i dobile garancije podrške od SAD i drugih članica NATO-a, ali sve zemlje članice bi morale da odobre njihovo pridruživanje, a za neke su potrebni glasovi parlamenta.

Očekuje se da će ceo proces trajati do godinu dana.

(Telegraf.rs)