Sin svrgnutog diktatora ulazi u predsednički kabinet: Šta povratak Markosa na vlast znači za Filipine?

Istorija je na Filipinima napravila pun krug: vladajuća porodica koja je oterana sa vlasti pre 36 godina, optužena za pohlepu i brutalnost, spremna je da se vrati u Malakanjang, predsedničku palatu. Naime, sin pokojnog filipinskog diktatora Ferdinanda Markosa, Ferdinand Markos mlađi, ubedljivo je pobedio na predsedničkim izborima.

To je veliki udarac za one na Filipinima koji su vodili kampanju za odgovornost zbog zloupotrebe iz nekadašnje ere vladavine Markosa. Porodica Markos se nikada nije izvinila za te zloupotrebe, niti vratila veliki deo blaga za koje se terete da su ukrali iz nacionalne kase.

Kako je Ferdinandu "Bongbongu" Markosu mlađem pošlo za rukom da posle svega toga dođe na vlast? 

Laži i izvrtanje istine

Godine 1986, zbog besa javnosti prema Markosovom režimu, Ferdinand Markos i njegova porodica su svrgnuti i proterani sa Filipina. Međutim, nakon samo pet godina u izgnanstvu, porodica se vratila - i odmah počela da se vraća u političke krugove.

Bongbong je skoro neprekidno na funkciji od svoje 23. godine, osim kada je boravio u inostranstvu. To što je postao predsednik je nešto za šta se spremao ceo život.

Ostali članovi njegove porodice takođe su imali različite političke funkcije otkako im je dozvoljeno da se vrate na Filipine, uključujući njegovu majku Imeldu i njegovu stariju sestru Ime. Imelda se čak kandidovala za predsednika samo godinu dana nakon što se vratila, 1992. godine.

Takođe su imali velike koristi od toga što su se pridružili drugoj moćnoj porodici, Dutertesovima. Rodrigo Duterte je aktuelni predsednik Filipina.

Ovo je spojilo Markosov feud u provincijama Ilokos Norte i Lejte na severu i u centru, zajedno sa Duterteovim uporištem Mindanau na jugu.

- Ako želim da navedem broj, to je barem 50 odsto razloga zašto je stigao dovde. Duterteova mašinerija je jaka, on je veoma voljen predsednik - kaže politički strateg Alan German.

Zatim je usledila kampanja društvenih medija da se staro Markosovo doba "rebrendira" - ne kao period vanrednog stanja, sa njegovim strašnim kršenjem ljudskih prava, korupcijom i skoro ekonomskim kolapsom, već kao zlatno doba prosperiteta bez kriminala.

Ovo je počelo pre najmanje deceniju, sa stotinama obmanjujuće uređenih video snimaka postavljenih na Jutjub, koji su potom ponovo objavljeni na Fejsbuk stranicama.

Ovo je ubedilo milione Filipinaca da je ocrnjivanje Markosa nakon njihovog pada nepravedno, da su priče o pohlepi bez premca neistinite.

- Postoji spektar laži i izobličenja u ovim video snimcima - kaže Fatima Gav sa Odeljenja za istraživanje komunikacija Univerziteta Filipina.

- Postoji potpuno poricanje zločina ratne ere. Takođe postoji mnogo izobličenja, tvrdnji o ekonomskom napretku tokom takozvanih zlatnih godina Filipina, biranjem određenih detalja - objašnjava ona.

A tu su i mitovi, u koje se naširoko veruje u siromašnijim delovima Filipina, da Markosi zaista drže ogromno bogatstvo na računima u inostranstvu ili skrivenim zalihama zlatnih poluga, ali da se oni čuvaju u korist filipinskog naroda kada budu vraćeni na vlast.

Zajednički poduhvat za proveru činjenica Tsek.ph otkrio je da je do kraja aprila 92 odsto onlajn dezinformacija o Markosovoj kampanji bilo u njegovu korist, dok je 96 odsto o njegovom glavnom rivalu, potpredsednici Leni Robredo, bilo negativno - uključujući i neke užasne klevete protiv nje.

Kampanja dezinformisanja pro-Markosa, međutim, takođe je imala koristi od široko rasprostranjenog razočarenja javnosti zbog neuspeha administracije posle 1986. da unese značajna poboljšanja u živote siromašnijih Filipinaca.

Bongbong je sebe uspešno predstavio kao kandidata za promene, obećavajući sreću i jedinstvo zemlji umornoj od godina političke polarizacije i teškoća pandemije.

Držeći se podalje od svih predsedničkih debata i odbijajući intervjue za medije, izbegao je da se ospori dosije njegove porodice i uspeo je da održi iluziju harmonije, uprkos milionima koji su ostali protiv njegovog predsednikovanja.

Značajna prednost bila je i činjenica da se suočio sa toliko rivala. Glasovi protiv Markosa podeljeni su među devet kandidata, a najjača među njima, Leni Robredo, deklarisala se kasno, dajući svojoj neobično žustroj kampanji malo vremena da se suprotstavi moćnom Markosovom narativu.

Sudbina demokratije

Dakle, šta se može očekivati od Markosovog predsedništva? On je malo govorio o detaljima svoje političke platforme tokom kampanje, što je u svakom slučaju neupadljiva lista obećanja, uglavnom da će nastaviti politiku predsednika Dutertea.

Jedna očigledna zabrinutost jeste pitanje šta se dešava sa naporima da se povrati novac koji je porodica Markos navodno ukrala kada je poslednji put bila na vlasti.

Predsednička komisija za dobro upravljanje (PCGG), osnovana nakon ustanka iz 1986. godine, povratila je oko jedne trećine od između 10-15 milijardi dolara takozvanog "loše stečenog bogatstva" – uključujući nakit, vredne slike i Imeldine poznate cipele – ali zvanično i dalje traga za ostatkom.

Bongbong je sugerisao da bi proširio delokrug PCGG-a i uključio druge porodice, ali s obzirom na ograničen napredak u pozivanju Markosa na odgovornost dok su bili van vlasti, teško je zamisliti veliki napredak sada kada su se vratili.

Tu je i pitanje neplaćenog poreza na Markosovo imanje – Bongbong je proglašen krivim jer nije podneo poresku prijavu 1995. godine.

Njegovo partnerstvo sa Dutertesima takođe će se pažljivo pratiti.

Bongbong je obećao da će nastaviti kontroverznu kampanju predsednika Dutertea protiv droge, ali je nagovestio da će podržati manje nasilne metode.

Sara Duterte, predsednikova ćerka, skoro je sigurna da će osvojiti potpredsedničku funkciju, a njena sopstvena popularnost čini je verovatnim predsedničkim kandidatom 2028. godine.

Congratulations, Madam Vice President @indaysara 💚❤✌👊Mahalin natin ang pilipinas 🇵🇭 https://t.co/TfTMpnwwS9— Heddieee 💚💚💚 (@HedZpost) May 10, 2022

Predsednik Duterte nije zvanično podržao Markosa, niti je njegov odnos sa njegovom ćerkom uvek "miran".

Potpredsednik se bira odvojeno od predsednika, a Sara Duterte bi možda želela da iskoristi svoj položaj za pokretanje sopstvene političke karijere.

Međutim, postoje neka veća pitanja.

Koliko će korupcije, koja je uvek problem na Filipinima, biti sa porodicom na vlasti koja ima reputaciju Markosa?

Možda će najveća zabrinutost biti oko sudbine demokratije i građanskih prava - obe su stradale pod predsednikom Duterteom.

Koliko će mediji biti slobodni da nastave da istražuju prošlost Bongbongove porodice? Otvoreno neprijateljstvo Markosove kampanje prema svim medijima osim najprijateljskim medijima nije ohrabrujući znak.

Glasači na Filipinima dugo su pokazivali pristrasnost prema vladavini moćnika, onima koji obećavaju da će se osloboditi zbrkanih kompromisa demokratije i završiti stvari.

To objašnjava izbor Džozefa Estrade 1998. godine, a nedavno 2016. i Dutertea, koji nije krio svoje nestrpljenje prema demokratskim normama.

Bongbong Markos nema tu vrstu harizme, ali se uglavnom oslanjao na preoblikovana sećanja na vlast svog oca.

Njegova kampanja na društvenim mrežama se pokazala toliko uspešnom da postoji bojazan da će to sada biti model za buduće izbore na Filipinima, sa mejnstrim medijima po strani i mećavom narativa bez činjenica koja se takmiči onlajn.

Povratak njegove porodice na vlast takođe uredno završava optimistično doba globalizacije. Ovo je verovatno počelo kada su SAD odbile da podrže njegovog autokratskog oca u godinama hladnog rata, inspirišući prodemokratske pokrete širom sveta.

Sada kada je došao na vlast, dešava se rat u Ukrajini, slom kinesko-američkih odnosa i uspon populističkih lidera koji "jašu cunami dezinformacija" na društvenim mrežama.

(Telegraf.rs)