Finska je na ivici da zatraži ulazak u NATO: Zašto su to loše vesti za Putina?

Specijalna vojna operacija Vladimira Putina u Ukrajini imala je suprotan efekat na više frontova, ali jedna od najpogubnijih posledica po ruskog predsednika jeste to da je sve verovatnije da se Finska pridruži NATO alijansi.

Očekuje se da će nordijska nacija objaviti svoje interesovanje za članstvo u NATO-u ove nedelje nakon što njen Komitet za spoljne poslove sastavi odgovor na vladin bezbednosni izveštaj, koji uključuje opciju pridruživanja alijansi. Nakon toga, u finskom parlamentu će se održati vanredna rasprava o tome da li da odobri preporuke izveštaja o bezbednosti.

Preporučujemo

U ovom trenutku je vrlo verovatno da će NATO pozvati zemlju da razgovara o pristupanju alijansi.

Rasprostranjeno je verovanje da će se to dogoditi veoma brzo, pošto Finska već ispunjava većinu kriterijuma i malo je verovatno da bi se bilo koja članica NATO protivila.

Više nedavnih istraživanja javnog mnjenja pokazalo je da je najmanje 60 odsto Finaca sada za članstvo u NATO-u, što je ogroman skok u odnosu na prethodni maksimum od oko 30 odsto prethodnih godina.

Ako se ovo odigra kako se očekivalo, ova zemlja sa manje od 6 miliona ljudi će ponovo iscrtati evropsku bezbednosnu mapu na način koji je ranije bio nezamisliv i koji bi mogao imati ogromne posledice po Rusiju.

Švedska premijerka Magdalena Anderson (levo) i finska premijerka Sana Marin (desno) uoči sastanka u Stokholmu 13. aprila 2022. u vezi sa članstvom dve zemlje u NATO, Foto: Tanjug/AP

Pre nego što je Putin započeo vojnu operaciju u Ukrajini, jasno je rekao da veruje da se NATO previše približio Rusiji i da treba da se vrati na granice iz 1990-ih, pre nego što su se neke zemlje koje su ili susedne Rusiji ili bivše sovjetske države pridružile vojnom savezu.

Rusija trenutno deli oko 1.200 kilometara kopnene granice sa pet članica NATO-a, navodi alijansa. Pristupanje Finske bi značilo da bi nacija sa kojom Rusija deli granicu od skoro 1.300 kilometara postala formalno vojno povezana sa Sjedinjenim Državama.

Ne samo da bi ovo bila loša vest za Kremlj, već bi dodavanje Finske bila velika blagodat za NATO. Uprkos relativno malom broju stanovnika, Finska je ozbiljna vojna sila koja je decenijama nezvanično povezana sa Zapadom. Njena vojska decenijama koristi opremu kupljenu od Sjedinjenih Država koja je kompatibilna sa NATO saveznicima, što znači da bi se lako mogla pridružiti misijama NATO-a ako to odluči.

Ideologija "preživljavanja"

Mnogi veruju da je jedini razlog zašto se Finska nije pridružila alijansi pre krize u Ukrajini bio jednostavno pragmatizam.

- Finska bezbednost je uvek bila zasnovana na dva koncepta: kao prvo, to su geografija i istorija; kao drugo, to su idealizam i realizam - rekao je za CNN Aleksandar Stub, bivši premijer Finske.

- U idealnom svetu, mi želimo da sarađujemo sa Rusijom. Ne možemo pobeći od činjenice da je ona naš geografski sused. Ali mi takođe znamo iz istorije da je najveća relna pretnja našoj nacionalnoj bezbednosti upravo Rusija. Tokom vremena, realnost u kojoj Rusija želi da stvori veći haos u našem regionu postala je još jasnija, pa pridruživanje NATO postaje pragmatična opcija - rekao je.

Istorijski gledano, Finska je upravljala ovim konkurentnim realnostima istovremeno udovoljavajući ruskim bezbednosnim brigama, koliko god one bile iracionalne, istovremeno održavajući visoke troškove odbrane i stalnu vojsku koja je kompatibilna sa zapadnim saveznicima.

- Uvek je bila luda ideja da bi neka zapadna zemlja izvršila invaziju na Rusiju, ali mi smo pokušali da minimiziramo te zabrinutosti podsticanjem trgovine i saradnjom u drugim oblastima - rekao je Čarli Salonijus-Pasternak, vodeći istraživač globalne bezbednosti na Finskom institutu međunarodnih odnosa.

On, međutim, dodaje da pored politike kao što je regrutacija - svi Finci moraju biti pozvani na vojnu službu - i visoke potrošnje na odbranu, finski političari dosledno prodaju javnosti ideju da finski idealistički način života mora da se održava po svaku cenu.

- Zadana ideologija Finske je bila preživljavanje. U proteklih 100 godina postali smo jaka, suverena zemlja sa visokim životnim standardima. Morali smo da žrtvujemo zemlju da bismo održali mir - rekao je Salonijus-Pasternak.

- Zbog toga je od vitalnog značaja da naš način života opstane, bilo da je to pragmatičnom diplomatijom ili zauzimanjem tvrđeg stava protiv naše najveće pretnje - dodao je.

Nema sumnje da bi ulazak Finske u NATO bio veliki udarac za Putina, navodi CNN. Ne samo da bi to značilo tih dodatnih 1.300 kilometara zajedničke granice sa alijansom, već bi simbolično otišlo dalje u ujedinjenju "antiputinovske" koalicije koja je nastala od napada na Ukrajinu.

Zemlje koje su nekada bile neutralne sada obezbeđuju finansiranje i oružje Ukrajini, a Putin ostaje sa sve manje saveznika iz dana u dan.

To bi takođe proširilo uticaj NATO-a na severnu Evropu sve do Arktika, oblasti koja postaje sve važnija geopolitički zbog svojih prirodnih resursa, strateškog položaja i brojnih teritorijalnih pretenzija, uključujući Rusiju, Finsku i SAD.

Švedska, koja je sused Finske na zapadu, takođe razmišlja o pridruživanju alijansi, a pristupanje Finske bi to učinilo još verovatnijim, jer su dve zemlje bile na sličnom putu od početka ukrajinske krize.

Ruski odgovor

S druge strane, postoji zabrinutost oko toga kako bi Rusija mogla da reaguje na ispoljavanje želje Finske da se pridruži NATO.

Marti Kari, koji je ranije služio kao pomoćnik načelnika finske obaveštajne službe, rekao je za CNN da Rusija već počinje kampanju dezinformacija protiv nje.

- Glavna tema je da je Finska nacistička zemlja, jer smo se borili protiv Sovjetskog Saveza u Drugom svetskom ratu zajedno sa nacističkom Nemačkom- rekao je on.

On predviđa da bi Rusija mogla da naruši vazdušni prostor Finske i poremeti njene aktivnosti na moru, uključujući brodarstvo, kao i da pojača svoje obaveštajne operacije protiv zemlje.

Hakon Lunde Saksi, vanredni profesor na Norveškom fakultetu odbrane, smatra da bi svaki korak ka članstvu Finske u NATO "verovatno rezultirao nagomilavanjem ruske vojske duž nove granice NATO-a sa Rusijom, što samo po sebi ne bi bilo od koristi za finsku ili evropsku bezbednost".

On, međutim, veruje da bi koristi daleko nadmašile "moguće negativne posledice nešto većeg ruskog vojnog otiska duž granice sa Finskom".

I uprkos zabrinutosti oko toga šta će se dogoditi u prelaznom periodu, kada Finska neće biti zaštićena članstvom u NATO-u, ali će biti u pregovorima, više zvaničnika je reklo za CNN da očekuju da članice alijanse, posebno Velika Britanija i SAD, garantuju finsku bezbednost kroz ovaj proces.

Naravno, ništa nije izvesno sve dok Finska ne učini prvi korak da proglasi svoju nameru. Sa odobravanjem javnosti, političkom podrškom i Rusijom koja pruža sve razloge da se još jedan od njenih suseda pridruži njenom omraženom rivalu, nema sumnje da je Putinov gambit da smanji uticaj NATO-a u Evropi imao suprotan efekat.

(Telegraf.rs)