Kako se "švedski pristup" korona virusu isplatio: Imali manje smrtnih slučajeva u pandemiji od većine Evrope

Švedska je jedna od zemalja koja je zabeležila najnižu stopu smrtnih slučajeva tokom pandemije korona virusa u Evropi uprkos odbijanju da uvede karantin, pokazuju procene Svetske zdravstvene organizacije.

Skandinavska nacija je postala međunarodni izopštenik kada je prkosila naučnim savetima i odlučila da se "ne ugasi" 2020. godine - umesto toga, oslonili su se na zdrav razum ljudi i blaga društvena ograničenja.

Preporučujemo

Sada, analiza SZO o smrtnim slučajevima, ljudi koji su umrli direktno i indirektno od kovida, sugeriše da je veoma kontroverzni pristup "odobren", navodi Daily Mail.

Od 194 zemlje koje je pregledala zdravstvena agencija UN, stopa smrtnosti od pandemije u Švedskoj zauzela je 101. mesto sa 56 na 100.000 - znatno ispod proseka koji iznosi 90.

Takođe stavlja Švedsku ispod većine drugih velikih evropskih zemalja koje su se "zaključavale" nekoliko puta, kao što su Italija (133), Nemačka (116), Španija (111), Britanija (109), Portugal (100), Holandija (85), Belgija (77) i Francuska (63).

Švedska je više puta napadana jer je zabeležila neke od najviših stopa smrtnosti od kovida tokom pandemije.

Međutim, zemlje su ranije bile procenjene samo na osnovu stopa smrtnosti od kovida, koje su bile iskrivljene zbog razlika u testiranju.

Višak smrtnih slučajeva uključuje smrtne slučajeve iz svih uzroka i smatra se najdoslednijim načinom za merenje broja umrlih od pandemije jer objašnjava nedostatak briseva i nedijagnostikovanih slučajeva.

Švedska se oslanjala na osećaj građanske dužnosti građana da zaštiti stanovništvo, tvrdeći da opšta zatvaranja nisu bila ni "neophodna" ni "odbranjiva". Vlasti su savetovale stanovnike da praktikuju socijalno distanciranje, ali škole, barovi i restorani su ostali otvoreni.

Međutim, Švedska je imala lošije rezultate od svojih skandinavskih suseda, pri čemu je Danska zabeležila samo 32 viška smrti na 100.000, a Norveška jedan smrtni slučaj manje na 100.000 nego što se očekivalo.

Stručnjaci su za Mail Online rekli da je pristup Švedske "u velikoj meri potvrđen" nalazima SZO i da je doveo do "mnogo boljih" ishoda nego što se predviđalo i u poređenju sa većinom Zapadne Evrope.

Ali oni su primetili da višak smrtnosti u drugim nordijskim zemljama - koje su zabeležile neke od najnižih smrtnih slučajeva na svetu - treba dalje proučiti da bi se razumelo zašto.

Naučnici SZO su procenili globalni broj smrtnih slučajeva od kovida između januara 2020. i januara 2022. izračunavanjem razlike između broja smrtnih slučajeva koji su se dogodili i broja smrtnih slučajeva koji su očekivani, na osnovu podataka iz prethodnih godina.

Procenili su da postoji 14,9 miliona smrtnih slučajeva koji se mogu pripisati kovidu, ali bi ta cifra mogla biti čak 16,6 miliona, kako navodi Daily Mail.

Poređenja radi, trenutni zvanični broj smrtnih slučajeva od virusa je 6,2 miliona, od čega je trećina registrovana u SAD, Brazilu i Indiji.

Podaci agencije UN, koji propuštaju čitavu 2022. godinu, zasnivaju se na podacima o višku smrtnosti.

Ovo uključuje smrtne slučajeve iz svih uzroka i smatra se najdoslednijim načinom za merenje broja smrtnih slučajeva od pandemije jer objašnjava nedostatak briseva i nedijagnostikovanih slučajeva.

Dok je Švedska prošla bolje od većine zemalja u Evropskoj uniji, neki od njenih skandinavskih suseda zabeležili su čak nižu stopu smrtnosti od virusa.

Foto: Tanjug/AP

U Finskoj je pandemija imala višak smrtnih slučajeva od 26 na 100.000, dok su brojke bile niže u Irskoj (29), Danskoj (32) i Švajcarskoj (47).

A Norveška je zabeležila jedan smrtni slučaj manje na 100.000 ljudi nego što se očekivalo.

Iako je Švedska odlučila da se ne zatvori u potpunosti u ranoj fazi pandemije, prošle zime je uvela strože pravno obavezujuće mere pošto su se broj slučajeva i smrtnih slučajeva povećali. To uključuje zabranu za grupe od osam ili više ljudi, ograničenja broja u teretanama i prodavnicama i policijski čas od 20 časova u pabovima i restoranima.

Neki stručnjaci sugerišu da je Švedska smanjila veliki broj smrtnih slučajeva zbog sociodemografskih faktora, a ne zbog politike kovida.

To uključuje visoku stopu domaćinstava sa jednom osobom, što smanjuje prenošenje, i nisku gustinu naseljenosti u poređenju sa zemljama kao što su Velika Britanija i Italija.

- Svakako je tačno da je pristup Švedske, da škole ostanu otvorene i da se uglavnom oslanjaju na dobrovoljne promene ponašanja, a ne na vladine mandate, doveo do rezultata mnogo boljih nego što se predviđalo - rekao je epidemiolog sa Univerziteta Kembridž dr Ragib Ali za Mail Online.

Profesor Karl Henegan, stručnjak za medicinu zasnovanu na dokazima na Univerzitetu u Oksfordu, rekao je za Mail Online:

- Pristup Švedske da se ne prekine u potpunosti prenos, već da se smanji uticaj pandemije na zdravlje, u velikoj meri je potvrđen nedavnim rezultatima smrtnosti. Zemlje sa teškim blokadama, kao što je Peru, završile su sa lošijim ishodima. Švedski pristup oslanjao se na to da se javnost ponaša odgovorno bez zakonskih ograničenja. Ovaj pristup nije bio u skladu sa Evropom, ali je izbegao blokade, a pokazalo se da je udar na njihovu ekonomiju bio blaži. Strategija u budućnosti bi trebalo da bude poverenje javnosti suočenoj sa eskalacijom rizika po njihovo zdravlje kako bi se doneli pravi izbori - rekao je.

Analiza SZO pokazuje da je 20 zemalja, uključujući Veliku Britaniju i SAD, činilo više od 80 odsto procenjenih "viška smrtnih slučajeva" tokom prve dve godine pandemije.

Ogromna većina smrtnih slučajeva (84 odsto) dogodila se u jugoistočnoj Aziji (5,9 miliona), Evropi (3,3 miliona) i Americi (3,23 miliona), zatim Africi (1,3 miliona), istočnom Mediteranu (1,1 milion) i zapadnom Pacifiku (0,1 milion).

Peru je imao najveću stopu viška smrtnosti na 100.000 ljudi (437), a slede Bugarska (415), Bolivija (375), Severna Makedonija (369) i Rusija (367).

SAD su bile 40. od 194 zemlje koje je SZO posmatrala, sa 140 viška smrtnih slučajeva na 100.000 ljudi, dok je Velika Britanija bila 56. (109 na 100.000).

Njegova analiza takođe potvrđuje da je više muškaraca obolelo od kovida nego žena, sa 57 odsto smrtnih slučajeva od virusa među muškarcima.

Brojke uključuju one koji su umrli od kovida, kao i one koji su umrli zbog uticaja pandemije na zdravstvene sisteme, kao što su smrtni slučajevi među ljudima obolelim od raka koji nisu mogli da potraže lečenje jer su bolnice bile pune pacijenata sa virusom.

(Telegraf.rs)