12 nemačkih političara i udruženja koje je Putin "preveslao": Smatrali ga prijateljem, sad menjaju priču

Sukob Rusije i Ukrajine nije uticao samo na ove dve zemlje, već i na čitavu Evropu i svet. Među njima su i nemački političari koji su godinama Zapadu govorili da je sve što je potrebno kako bi se Rusija držala pod kotrolom malo "Ostpolitike".

Sada, kada sukob uveliko traje, nemačka elita sebi postavlja jedno te isto pitanje - kako smo mogli toliko da pogrešimo? Retko kada se u istoriji dogodilo da poverenje neke zemlje u sebe i svoju poziciju u svetu bude toliko poljuljano preko noći, piše Politico.

Nemački kancelar Olaf Šolc, koji je u decembru prošle godine preuzeo dužnost od Angele Merkel, odbacio je dugogodišnji način vođenja spoljne politike, najavljujući zaokret za 180 stepeni. U njegovom planu, koji je simbolično nazvan "istorijska promena", najavljeno je da će Nemačka izdvojiti oko 100 milijardi evra na odbranu.

Nedeljama kasnije, panika u nemačkom establišmentu zbog loše procene ruskog predsednika Vladimira Putina, dovela je do toga da Nemačka ima prkosniji stav prema zapadnim saveznicima koji od Berlina zahtevaju veću podršku i pomoć Ukrajini. Ta tvrdoglavost, služi kao podsetnik da Nemačka nije preko noći "prodala dušu" Rusiji. Ceo proces trajao je godinama, a na kraju je cela država bila saučesnik.

Pred vama je lista 12 visokih nemačkih zvaničnika i udruženja koji su najviše "krivi" za pogrešan pristup Nemačke prema Rusiji i njenom lideru Vladimiru Putinu:

Angela Merkel

Nijedan Nemac, smatra analitičar Politika, nije odgovorniji za krizu u Ukrajini od bivše kancelarke Angele Merkel. Ona je na poziciji kancelarke bila od 2005. do 2021. godine, a mnogi je smatraju glavnin krivcem zbog kog je NATO godinama odbijao da odobri članstvo Ukrajini.

Čak i nakon napada Rusije na Gruziju, rata u Siriji, aneksije Krima, sukoba u Donbasu, obaranja aviona MH-17, ubistva čečenskog pobunjenika u centru Berlina i trovanja Alekseja Navaljnog, Merkelova je insistirala da se sa Putinom može razgovarati civilizovano.

Bila je toliko sigurna da je saradnja sa Rusijom put ka miru, a dala je i zeleno svetlo za pokretanje projekta "Severni tok 2" 2015. godine, uprkos aneksiji Krima i sukoba u istočnom delu Ukrajine.

Od kako je 24. februara počeo sukob u Ukrajini, Merkelova je otišla u ilegalu. Prošlog meseca se oglasila preko svoje portparolke rekavši da ostaje pri svojoj odluci iz 2008. godine da Ukrajini treba blokirati ulazak u NATO. Poslednji put u javnosti viđena je dok je odmarala u Toskani.

Frank-Valter Štajnmajer

Dugogodišnji saradnik bivšeg kancelara Gerharda Šredera, nemački predsednik Štajnmajer je od samog početka bio zagovornik energetskog saveza Rusije i Nemačke preko gasovoda "Severni tok 2".

Kao i mnoge socijaldemokrate, on je tvrdio da bi projekat sa Rusijom garantovao mir stvaranjem međusobne zavisnosti između te dve zemlje. Dok je u vladi Angele Merkel bio na čelu Ministarstva spoljnih poslova, nastavio je da menja svoj stav, suočen sa sve agresivnijim akcijama Moskve.

On takođe ima jednu od ključnih uloga u pokušaju da se Ukrajini nametnu diplomatska rešenja, poznatog kao "Štajmajerova formula" koja bi "zacementirala" uticaj Rusije u toj zemlji. Kao sadašnji nemački predsednik, on je priznao da je bila greška što je toliko podržao "Severni tok 2", kao i da je pogrešno procenio ruskog lidera Vladimira Putina.

Uprkos tome, ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, odbio je da u Kijevu ugosti Štajnmajera, primoravši ga na taj način da otkaže posetu toj zemlji.

Gerhard Šreder

Nakon što je 2005. godine izgubio na izborima od Angele Merkel, Šreder je morao da se povuče sa mesta kancelara i ode u Hanover da sa porodicom živi mirnim životom. Što se tiče njegove pozicije na čelu Nemačke, mnogi bi ga verovatno ocenili kao "vrlo poštovanog i mudrog političara, samo da nije toliko voleo novac".

Šrederova odluka, koju je doneo u poslednjim danima svoje vladavine, da upravo on bude predsedavajući na projektu "Severni tok", mnogi su protumačili kao "vrhunac bezobrazluka".

Jedina pozitivna stvar koja se može reći o njemu je da je on večno odan, ali je ličnost kojoj je on lojalan, prema mišljenju analitičara, upravo Putin. Možda bi se njemu i mogla oprostiti odluka o "Severnom toku" i njegov stav prema Putinu jer su mnogi pogrešili u vezi njega, ali je on umesto da odstupi izabrao "da ostane u njegovom zagrljaju".

Šreder je "donkihotovski" pokušao da posreduje u sprovođenju mirovnog sporazuma između dve zaraćene zemlje, time što je u martu otputovao u Moskvu i razgovarao sa Putinom. Mnogi su u ovom njegovom potezu videli nešto mnogo veće od pokušaja da oživi svoj imidž.

Džo Kezer

Iako je tačno da nemački politički lideri snose najveći deo odgovornosti za lakovernu politiku zemlje prema Rusiji, takođe je tačno da su bili "primorani" na takav odnos. I niko ih nije "primoravao" jače od Kezera. Kao izvršni direktor tehnološkog giganta Simensa od 2013. do 2021. godine, Kezer je bio neumoran u ugovaranju poslova u Rusiji. Nakon aneksije Krima 2014. godine, Kezer je odbio da otkaže put u Moskvu i sastanak sa Putinom u njegovoj privatnoj rezidenciji.

Kezer je kasnije opomenuo svoje kritičare, rekavši da neće da dozvoli da "privremene turbulencije imaju previše uticaja na dugoročne planove". On se nedavno izvinio zbog ovih primedbi, rekavši da ga je Putin prevario.

- Bio sam među onima koji su verovali u princip "Wandel durch Handel" - rekao je on, misleći na nemačku strategiju pokušaja transformacije autoritarnih zemalja produbljivanjem trgovinskih veza.

Volfgang Rajcler

Kao pokretačka snaga industrijskog gasnog giganta "Linde" u poslednje dve decenije, Rajcler je gurnuo ovu kompaniju sve dublje u odnose sa Rusijom. Malo je, ako ih uopšte ima, nemačkih direktora bilo toliko blisko Putinovoj vladi kao bivši izvršni direktor BMW-a koji je pre toga bio izvršni direktor kompanije "Linde", a zatim i njen predsednik. Sa ove pozicije povukao se u martu.

Prošle godine je rukovodio projektom vrednim šest milijardi dolara koji je potpisan sa ruskim naftnim gigantom Gaspromom o izgradnji stanice za preradu gasa u blizini ruske granice sa Estonijom.

Ova kompanija se za sada i dalje drži ovog projekta, ali je Rajcler ostao tih povodom situacije u Ukrajini.

Rukovodstvo komapnije "Linde" je nedavno saopštilo da su duboko zabrinuti zbog humanitarne krize, ali se, analitičaru čini da nisu toliko zabrinuti da bi prekinuli saradnju sa Putinom.

Minhenska bezbednosna konferencija

Sa strane gledano, godišnja konferencija u Minhenu bi mogla da izgleda samo kao dobar izgovor za globalne elite da probaju sve specijalitete bavarske prestonice. Ali ona je takođe i odlično mesto za poslovanje i umrežavanje, zbog čega na nju dolaze i mnogi biznismeni.

I Horst Telčik, koji je bio savetnik Helmuta Kola pre nego što je preuzeo presedavanje konferencijom 1999. godine, i Volfgang Išinger , bivši nemački diplomata koji je na toj funkciji od 2008. godine, trudili su se da se udvaraju ruskim zvaničnicima i biznismenima.

Sve to dovelo je do legitimisanja Rusije kao bitnog nemačkog partnera, uprkos sankcijama koje je Zapad uveo toj zemlji.

Rajcel, bivši predsednik savetodavnog odbora Minhenskog saveta bezbednosti, kao i sadašnji predsednik Kezer, podržali su ove napore.

Pod Išingerom, Herman Gref, izvršni direktor Sberbanke, pridružio se odboru. Ove nedelje Evropska komisija je predložila mere za dalju izolaciju te banke od međunarodnog finansijskog sistema. Još jedan redovan na konferenciji je i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

Išinger je pozdravio Lavrova 2018. godine rečima "dragi Sergej", dok je Telčik pre tri godine Putina opisao kao otvorenog i šarmantnog. Kada su ga upitali da li se kaje zbog tih reči, on je odgovorio negativno, jer je "Putin u to vreme zaista bio takav".

Istočno poslovno udruženje Nemačke

Glavna platforma kompanije "German Inc" za osvajanje ruskog tržišta je organizacija poznata kao "Ost-Ausschuss" ili Istočno poslovno udruženje Nemačke. Osnovano je 1950-ih, a članovi su neke od najpoznatijih nemačkih kompanija od BMW-a preko VW-a, pa sve do hemijskog giganta BASF-a.

Od ruske aneksije Krima, ova grupa je takođe bila "najbolji prijatelj Moskve" u Berlinu, jer je bila protiv pooštravanja sankcija. Bili su vrlo uspešni u toj nameri, kao i u nastojanju da se pokretanje projekta "Severni tok 2" odobri 2015. godine. Kremlj je nagradio članove ove grupe pristupom bez presedana. Vrhunac godišnjeg kalendara ovog Udruženja bio je sastanak sa Putinom, međutim, ovogodišnje druženje je otkazano.

U utorak, predsedavajući organizacije Oliver Hermes, najavio je da će se povući kako bi se fokusirao na pomaganje sopstvenoj kompaniji. On je najoštrije osudio rat u Ukrajini, ali je takođe naveo da "međusobne ekonomske zavisnosti potencijalno doprinose deeskalaciji sukoba".

Matijas Placek

Bivši premijer nemačke pokrajine Brandenburg i lider socijaldemokrata, rođen je i odrastao u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj. Od početka, Placek je na sve načine pokušao da ubedi Nemce da nemaju razlog da se boje Rusije.

Čest je gost u nemačkim emisijama, u kojima tvrdi da je Rusija pogrešno shvaćena i da bi Zapad trebalo da razgovara sa Moskvom i izgradi međusobno poverenje.

U svojoj knjizi iz 2020. godine "Potrebna nam je nova politika ka Istoku", Placek piše da bi međunarodna zajednica trebalo da prizna Krim kao deo ruske teritorije, što je zahtev koji je on prvi put postavio ubrzo nakon aneksije Kima, ali je od tada navodno promenio mišljenje.

- Zavarao sam se jer je za mene bilo nezamislivo ono što se upravo dogodilo - rekao je on.

Nekoliko dana kasnije podneo je ostavku na mesto predsednika Nemačko-ruskog foruma, neprofitne grupe koju je vodio, a koja je za cilj imala unapređenja veza između te dve zemlje.

Georg Restl

Poznati izveštač na nemačkoj javnoj televiziji i voditelj informativne emisije "Monitor", Restl je 2018. godine izneo sumnjivu teoriju da je širenje NATO-a na Istok krivo za antagonizaciju Rusije. Iako je kritičan prema Putinu i ratu, a od nedavno i izveštava iz Kijeva, Restl je dozvolio da se na državnoj televiziji, koja je primarni izvor informacija za veliki broj Nemaca, Zapad prikaže kao isto toliko kriv za sukob kao i Putin.

- Mnogo poverenja je izgubljeno poslednjih godina i Rusija ni u kom slučaju nije jedina kriva - rekao je on gledaocima 2018. dok je uvodio segment u kome se kritikuje NATO zbog održavanja vojne vežbe na istočnom krilu Alijanse.

On je zatim dodao da je "skorija istorija pokazala da je pre svega Zapad, opijen svojom pobedom u Hladnom ratu, uvek iznova ignorisao ruske interese i da ništa nije naučio ili je odbijao da nauči".

Dva dana pre početka sukoba u Ukrajini, on se žalio na "neznanje Zapada o bezbednosnim interesima Rusije, lažima SAD u ratu u Iraku i misiji NATO-a na Kosovu", iako je rekao da oni ne mogu da se koriste kao opravdanje za Putinovo "šokantno kršenje međunarodnog prava i zakona".

Fridrih Merc

Na prvi pogled, činilo se da Merc, novi lider nemačkih konzervativaca, nema nikakve veze sa Rusijom. Međutim, u ključnim trenucima debate o politici Rusije poslednjih godina, Merc, koji je dobio vođstvo nad Demohrišćanima (CDU), pouzdano je, prema mišljenju analitičara, bio na pogrešnoj strani istorije.

Trebalo je trovanje Navaljnog 2020. godine da ubedi Merca, korporativnog advokata koji je proveo godine u političkoj ilegali nakon što ga je Merkelova pobedila početkom 2000-ih, da Severni tok 2 možda nije dobra ideja. Već tada je Merc, dugogodišnji zagovornik ovog projekta, samo pozvao na uvođenje moratorijuma na izgradnju gasovoda.

Nedavno se protivio blokiranju Rusije u sistemu plaćanja SWIFT pred početak sukoba 24. februara upozoravajući da bi taj potez mogao da bude  jednak paljenju atomske bombe, u smislu uticaja na finansijsko tržište.

Merc je upozorio da ne treba isključiti Rusiju, a kasnije je preokrenuo kurs i sada se zalaže za tvrđi odnos prema ovoj zemlji, a ove nedelje je posetio i Kijev.

Jirgen Habermas

Za nemačke intelektualce nijedna ličnost nije uticajnija od Habermasa, čoveka kog mnogi smatraju nezvaničnim filozofom Nemačke. Pragmatičar i nekadašnji pristalica Frankfurtske škole, Habermas (92), decenijama je služio kao "proročište za mejnstrim levicu u Nemačkoj". On je nedavno rekao da je Nemačka bila u pravu što nije poslala oružje Ukrajini.

U nedavnom tekstu za novine "Suddeutsche Zeitung", podržao je da Nemačka treba da ima introspektivnu i rezervisanu saveznu vladu, a onda je pozvao čitaoce da ne obraćaju pažnju na oštre moralne optužbe zbog nemačke uzdržanosti.

Na kraju je uverio Nemce da će sve biti dobro, dokle god ne poslušaju "vetar promena".

- Ova debata, koja je proizvela brojne primere zapanjujućeg preobraćenja nekadašnjih mirotvoraca, navodno najavljuje istorijsku promenu u nemačkom posleratnom mentalitetu koji je teško stečen i koji je više puta osuđivan, a time i kraj širokog pro-dijaloškiog mirovnog fokusa nemačke politike - rekao je on.

Manuela Švesig

Za Manuelu Švesing su bile predodređene velike stvari. Bivša ministarka za porodična pitanja u vladi Angele Merkel, postala je premijerka države Meklenburg-Zapadna Pomeranija 2017. godine.  Mnogi su je u SDP-u videli bao nadu za budućnost stranke, sve dok se projekat "Severni tok 2" nije isprečio na putu.

To što se nemački kraj ovog gasovoda završava u njenoj matičnoj državi moglo bi da se protumači kao loša sreća, da ona nije toliki zagovornik ovog ogromnog energetskog projekta.

Švesig je u poslednje vreme retko kada propuštala priliku da odbrani ovaj projekat i Rusiju. Ona je čak osnovala neprofitnu fondaciju sa novcem Gasproma za završetak projekta u slučaju da bude sputan američkim sankcijama. Ona nije trošila mnogo vremena na razgovore o sukobima u Ukrajini. Za razliku od toga, ostala je fokusirana na SAD, koje je optuživala da nepravedno napadaju njene birače jer prete da će uvesti snakcije firmama koje su uključene u pomenuti projekat.

- Imate izbor između ruskog gasa iz baltičkog gasovoda ili američkog gasa, koji služi interesima SAD - rekla je ona tokom jedne sednice 2020. godine.

(Telegraf.rs)