Mito, slučajnost, nešto treće: Hoće li onaj koji je otkrio nacrt mišljenja o abortusu krivično da odgovara?

Ko god da je odgovoran za to što je u javnost dospeo nacrt mišljenja sudije Semjuela Alita u ključnom slučaju o pravima na abortus u SAD, prekršio je ključno načelo Vrhovnog suda - a možda je čak počinio i zločin.

- To je osnovni, centralni princip rada tamo kako bi sve ostalo poverljivo - rekao je u Vašingtonu advokat Bil Berk, bivši savezni tužilac.

Preporučujemo

Bez ozbira na to da li je nacrt procureo preko službenika, ili pak jednog od devet sudija, teško je utvrditi kako je zločin tačno počinjen, s obzirom na to da taj dokument nije bio poverljiv i oni bi imali pravo da ga poseduju.

Ali, usred istrage koju je naredio glavni sudija Džon Roberts, pravni eksperti su istakli mišljenje da je otkrivanje Alitovog rada od 98 stranica bez presedana i da bi mogao da se podvede pod savezni zakon koji zabranjuje krađu javnog novca, imovine ili dokumenata.

- Neko je uzeo nešto što pripada Vrhovnom sudu i neovlašćeno ga dao nekom drugom. To je problematično - jasan je profesor prava na američkom univerzitetu Stiven Vermiel, ekspert Višeg suda.

On citira Statut – naslov 18, odeljak 641 Kodeksa SAD - koji naziva nezakonitim svako objavljivanje „bilo koje evidencije, vaučera, novca ili stvari od vrednosti Sjedinjenih Država ili bilo kog odeljenja ili agencije u njoj, ili bilo koje imovine napravljene ili napravljene pod ugovorom za Sjedinjene Države ili bilo kojeg odeljenja ili agenciju u njoj. Ako je vrednost manja od 1.000 dolara, maksimalna kazna bila bi jedna godina zatvora, ali ako je veća, kazna je i do 10 godina zatvora".

Profesor Pravnog koledža Južnog Teksasa Džoš Blekman nazvao je Alitov nacrt presude „neprocenjivim“, ali i on i Vermiel su rekli da ne znaju kako da procene njegovu vrednost u dolarima.

Profesor prava Univerziteta u Kaliforniji, Berkli, Orin Ker je tvitovao vezu do članka iz 2016. u časopisu Columbia Lav Reviev pod naslovom „Procesuiranje osoba koje procure na lak način“  u kojem citira isti ovaj Odeljak 641. Ker je takođe citirao i presudu američkog Apelacionog suda za okrug Distrikt Kolumbija iz 1995. u kojoj se zaključuje „da informacije mogu biti od vrednosti”.

Pravnici pretpostavljaju da će istražitelji verovatno razgovarati sa većinom iz relativno male grupe ljudi koji imaju pristup nacrtu mišljenja, uključujući i krivca. Ako se istragom pronađu inkriminišući dokazi, odbijanje priznanja pri prvom kontaktu sa federalnim agentima može da se koristiti kao osnov za optužnicu.

Kako mediji objašnjavaju, Alitov nacrt je podeljen svim njegovim kolegama sudijama, čiji službenici potpisuju deklaraciju o poverljivosti kao deo svog jednogodišnjeg posla, tako da se pretpostavlja da je negde oko 70 ljudi moglo da vidi Alitov nacrt.

Profesor prava sa UCLA Adam Vinkler rekao je da, iako curenje nacrta ne krši nijedan zakon sam po sebi, način na koji je dobijen možda je bio nezakonit.

- Mogao je biti hakovan - ističe i tu mogućnost, a ukoliko je to slučaj, prema američkom sistemu u pitanju je federalni zločin.

Pravnici ističu i mogućnost da je neko bio plaćen da preda nacrt što u tom slučaju spada pod "davanje mita". Ali čak i ako nijedan zakon nije prekršen, ko god stoji iza curenja informacija sa najviše pravne instace u SAD, pravnici su složni, treba da bude kažnjen u najvećoj mogućoj meri jer je ovim razotkriven "proces razmišljanja“ što može dovesti do zastrašivanja i odmazde, pa i promene odluke sudije Vrhovnog suda.

Iako je objavljivanje nacrt mišljenja sudije Vrhovnog suda SAD pre objave presude šokantno i retko – ovo nije prvi put da je iz te institucije procurela poverljiva informacija u javnost. Do sad je bilo nekoliko slučajeva, koji datiraju decenijama unazad.

– Vrhovni sud je generalno čuvao svoje tajne i držao poverljivim svoje unutrašnje procese i razmatranja. Ali postoje i drugi primeri kao što je bilo u slučaju Roe protiv Vejda - tvitovao je Džonatan Piters, profesor medijskog prava na Univerzitetu Džordžije.

Godine 1972, tadašnji sudija Vilijam Daglas napisao je dopis svojim kolegama o slučaju Roe koji je nekako završio u Vašington postu. Taj dopis je uključio u izveštaj o internim razmatranjima suda. Sedam meseci kasnije, izveštač časopisa Tajm Dejvid Bekvit objavio je presudu u slučaju Roe i glasanje sudija, i to nekoliko sati pre nego što je odluka izrečena pred Vrhovnim sudom, kojim je legalizovan abortus širom zemlje.

Tadašnji vrhovni sudija Voren Burger je navodno bio toliko besan zbog curenja informacija da je zahtevao sastanak sa urednicima Tajma kako bi mogao da ih kazni. Burger je verovao da je za to kriv pravni službenik zbog čega im je naredio da od tada ne razgovaraju sa novinarima. Ovaj potez je rezultirao takozvanim "pravilom od 20 sekundi" prema kojem bi svaki službenik koji je uhapšen u razgovoru sa novinarom bio otpušten u tom vremenskom okviru.

Kasnih 70-ih i 80-ih, dopisnik ABC-a Tim O’Brajen imao je oko pola tuceta izveštaja o raznim presudama Vrhovnog suda. Curenje je razbesnelo Burgera, koji je u to vreme još uvek bio glavni sudija. Burger je bio ubeđen da je neko u sudskoj štampariji kriv - i na kraju je 1979. premestio slagača za koga je smatrao da je odgovoran. 

Nedavno je i grupa pravnih službenika 2004. izašla u javnost sa detaljima tajnih razmatranja u predmetu Bush protiv. Gora, slučaj objavljen u Vanity Fair. A ne tako davne 2012. godine dopisnik CBS News-a Jan Kraford objavio je vest da je glavni sudija Džon Roberts u početku stao na stranu konzervativnih sudija kako bi poništio Zakon o pristupačnoj nezi predsednika Obame pre nego što je prešao na formiranje saveza sa liberalima.

Još nije jasno preko koga je procurio najnoviji nacrt mišljenja, koji je objavio Politico, međutim, glavni sudija Džon Roberts u utorak je naredio istragu o, kako je rekao, "nepriličnom kršenju poverenja". Deo razloga zašto je Vrhovni sud u prošlosti imao samo retka curenja informacija je taj što svega šačica ljudi dobija pristup odlukama pre nego što su objavljene, uključujući sudije i par ljudi koji rade za njih.

Ipak, pravni stručnjaci su saglasni da, iako su takva curenja retka, ona imaju potencijal da izazovu sukobe među sudijama i čak mogu uticati na njihovu spremnost da nastave sa presudom.

(Telegraf.rs)