Kina je opsednuta dezinfekcijom zbog korona virusa: Da li to donosi više štete nego koristi?

Radnici u zaštitnim odelima koji prskaju oblake dezinfekcionog sredstva po gradskim ulicama, fasadama zgrada i klupama u parkovima postali su uobičajen prizor u Kini tokom pandemije korona virusa. Mnogi se, međutim, pitaju da li je ovakav pristup doneo više štete ili koristi?

U Šangaju, trenutnom epicentru najvećeg talasa korona virusa od početka pandemije, nekoliko hiljada ljudi je angažovano za dezinfekciju grada, posebno onih područja u kojima su boravili zaraženi. Ovaj potez kineske vlasti smatraju ključnim za obuzdavanje omikron soja.

Iz dosadašnjeg iskustva, čini se da je bilo koji javni prostor u opasnosti da bude na meti ovih radnika i njihovih mašina, jer kineska nulta kovid strategija zahteva dezinfekciju svega. U Šangaju, vatrogasci su povučeni sa svojih uobičajenih poslova i primorani su da preuzmu ulogu dezinfikatora, a neke zajednice angažovale su i volontere koji su uključeni u ovu akciju. Svi oni prinuđeni su da više sati dnevno provedu pod punom opremom.

U nekim naseljima u Šangaju otišlo se korak dalje, pa su u njima sagrađene posebne stanice koje se bave proizvodnjom hemikalija koje se kasnije pune u kamione. Kina takođe ima i robote za dezinfekciju koji se nalaze na želežničkim stanicama, a neki od njih su sada prebačeni u naselja u kojima je na snazi strogi karantin i patroliraju njima.

Ovi napori oko obaveznog nošenja odela i ponavljajuće poruke koje se svakodnevno puštaju ljudima u kojima ih vlasti savetuju kako da se zaštite od virusa, mogu da budu gubljenje ne samo vremena, veći truda i resursa.

Epidemiolozi tvrde da je prenos korona virusa sa kontaminiranih površina veoma nizak i da je dezinfekcija površina poput ulica i parkova u velikoj meri besmislena, a što je najgore od svega, može biti i pretnja po javno zdravlje.

- Roboti i ulična dezinfekcija su osmišljeni kako bi pojačali poverenje građana u javne institucije - kaže Nikolas Tomas, profesor na Univerzitetu u Hong Kongu.

On tvrdi da vlasti ovakvom metodom dugoročno utiču na zagađenje životne sredine.

- Problem je kada politika dominira i kada odstupa od nauke. Moraju više napora da ulože u jačanje politike kroz akte koji ne moraju da utiču na životnu sredinu - kaže profesor.

Uvezeni virus?

Masovna dezinfekcija je deo dugogodišnje kampanje u Kini za borbu protiv rizika od prenosa korona virusa. Brojke u Kini su suviše male, pa veliki deo sveta smatra da su ove mere neopravdane.

U naučnom izveštaju koji je prošle godine objavio Američki institut za kontrolu i prevenciju bolesti piše da jedna u 10.000 osoba koja je bila u kontaktu sa kontaminiranom površinom ima sansu da se zarazi. Istraživanje stavlja fokus na ličnu higijenu.

Ova masovna dezinfekcija nije bila deo mera za koje su se odlučile zapadne zemlje.

- Malo je verovatno da je bilo koji slučaj infekcije rezultat dodira sa kontaminiranom površinom. Virus koji se nalazi van zaražene osobe brzo umire i veoma se neefikasno prenosi prstima. Pranje ruku sapunom ili alkoholom je sasvim dovoljno - kaže profesor mikrobiologije iz Nju Džerzija.

U Kini, gde su stroge prakse usredsređene na eliminisanje bilo kakvog širenja virusa, zabrinutost zbog kontaminiranih površina datira još sa početka pandemije, posebno nakon što su kineski zvaničnici rekli da je epidemija na pijaci u Pekingu verovatno počela zbog zaraženog radnika koji je došao u kontakt sa uvezenim, smrznutim lososom koji je bio kontaminiran virusom.

Iako Svetska zdravstvena organizacija kaže da je malo verovatno da ljudi mogu da se zaraze korona virusom putem hrane ili pakovanja hrane, kineske vlasti su u nekoliko prilika ukazivale da uvezeni smrznut proizvodi ili druge kontaminirane površine, kao što su avioni ili čak međunarodna pošta, mogu biti prenosioci bolesti.

Ovo je dovelo do niza mera koje su u velikoj meri jedinstvene za Kinu, poput testiranja uvoznih površina na tragove virusa i masovne dezinfekcije smrznute robe iz inostranstva, dok su neki gradovi izdali različite naredbe za dezinfekciju međunarodne pošte i paketa, iako su ranije ove godine zdravstveni stručnjaci rekli da nema dovoljno dokaza da takvi predmeti koji nisu zamrznuti mogu da nose virus.

I dok je Peking nastojao da preoblikuje priču o poreklu korona virusa, koji je prvi put otkriven u Kini, zvaničnici su izneli teoriju da je virus mogao da bude uvezen i da se nalazio u smrznutoj robi, mada su ovu hipotezu zdravstveni stručnjaci uglavnom odbacili.

- Iako postoje neki dokazi da virus može ostati zarazan u smrznutom pakovanju, način na koji bi zemlje možda želele da se izbore sa ovim rizikom varira - kaže Leo Pun, profesor javnog zdravlja na Univerzitetu u Hong Kongu.

Potencijalni rizik 

Na mestima kao što je Šangaj, gde su resursi već iscrpljeni, raspoređivanje radnika i volontera u timove koji vrše dezinfekciju, može da dovede do prebacivanja fokusa na pogrešno rešenje.

Ovakva praksa može da ima i štetne strane, jer ljudi mogu da pretrpe određena oštećena zbog preterane izloženosti hemikalijama.

Iako SZO podržava dezinfekciju, posebno brisanje kvaki na vratima, njihove smernice kažu da prskanje dezinfekcionih sredstava, čak i na otvorenom, može da bude štetno po ljudsko zdravlje i dovede do iritacije očiju, respiratornih organa i kože.

Ranije tokom pandemije, grupa kineskih naučnika je u pismu jednom stručnom časopisu upozorila da prekomerna dezinfekcija može da dovede do zagađenja vode, a ugroženi su i ekosistemi jezera i reka.

Krajem prošlog meseca zvaničnici u Šangaju su poslali preporuke građanima kako da se pravilno dezinfikuju, pozivajući ih da dezinfekciona sredstva prskaju direktno na ljude, da koriste dronove ili da dezinfikuju spoljašni vazduh.

- Ove prakse su u suštini neefikasne i mogu da izazovu opasnost po zdravlje ljudi, kao i da dovedu do povećanja zagađenja okoline - rekao je ejdan neimenovani zvaničnih iz Šangaja.

(Telegraf.rs)