Lideri Pacifika na klackalici: Balansiraju između regionalnih saveza sa Zapadom i sa Kinom i Rusijom

Neke pacifičke ostrvske države, u svom odgovoru na sukob u Ukrajini, hodaju po geopolitičkoj ivici dok pokušavaju da izbalansiraju regionalne saveze i sa Zapadom i sa Kinom i Rusijom. Uz to, komentari ruskog predsednika Vladimira Putina, koje su mnogi protumačili kao prikrivene pretnje o potencijalnoj upotrebi nuklearnog oružja, takođe su dirnule nerv u ovom regionu, koji je dugo bio pogođen katastrofalnim efektima testiranja nuklearnog oružja od strane SAD, Francuske i Britanije.

Lideri Pacifika ozbiljno su kritikovali ruski napad, a Savezne Države Mikronezije su čak otišle toliko daleko da su prekinule i diplomatske odnose sa Rusijom dan nakon što je Putin izdao naređenje o pokretanju operacije.

Predsednik Mikronezije David Panuelo optužio je Moskvu za učešće u „brojnim ratnim zločinima“ napisavši tada da „nema nijansi u ponašanju Rusije, oni biraju da se ponašaju kao negativci.”

I na Fidžiju, gde je prihvatanje doniranog ruskog naoružanja i vojne obuke 2016. izazvalo ozbiljnu zabrinutost, viši sud je prošlog meseca presudio da je vlada u Suvi delovala u okviru svojih prava kada je odlučila da spreči da super jahta, pod nazivom Amadea, napusti fidžijsku luku u kojoj je bila usidrena, dok Amerika nije dobila dozvolu za njenu zaplenu. SAD navode da je jahta u vlasništvu ruskog oligarha Sulejmana Kerimova, koji je predmet američkih i evropskih ekonomskih sankcija.

Deset pacifičkih ostrvskih država takođe je bilo među 93 zemlje koje su prošlog meseca glasale za suspenziju Rusije iz Saveta UN za ljudska prava. Dve pacifičke države, međutim, nisu. Vanuatu je bio uzdržan, a Solomonska ostrva nisu uopšte glasala. Mihai Sora, naučni saradnik Instituta Lovi i bivši australijski diplomata, primetio je da su melanezijske zemlje pokušale da razviju odnose sa obe zapadne sile, kao i sa Kinom i Rusijom, nastojeći da izbegnu da se previše približe bilo kojoj strani.

- Solomonova ostrva i Vanuatu ističu se kao dve pacifičke zemlje koje poslednjih godina aktivno ostvaruju bliže odnose sa Kinom na političkom nivou. Peking je bio uzdržan od rezolucija Saveta bezbednosti UN kojima se osuđuje rat, a takođe je ponovio i pojačao reči Kremlja u zvaničnim medijima, okrivljujući NATO za sukob. Ovog meseca Solomonska Ostrva su potpisala bezbednosni pakt sa Kinom koji bi mogao da omogući kineskom bezbednosnom osoblju i ratnim brodovima da uđu u zemlju radi zaštite kineskih interesa- istakao je Sora.

Poslednjih godina, podseća Sora, analitičari su takođe videli Vanuatu kao potencijalnog domaćina kineske vojne baze, uprkos poricanjima obe nacije. Vanuatu, dodao je Sora, takođe održava bliže veze sa Rusijom u odnosu na druge pacifičke nacije. Podseća i da je 2011. nakratko uspostavila diplomatske odnose sa Abhazijom, otcepljenim regionom u kavkaskoj državi Gruziji, usklađujući se sa ruskim interesima.

- Uzdržavanjem od glasanja u Savetu za ljudska prava, Solomonska Ostrva i Vanuatu možda žele da imaju opciju "oba smera" - primetio je Sora, sugerišući da dve zemlje ne žele u potpunosti da budu u suprotnosti sa Kinom ili Rusijom, niti sa Australijom, Novim Zelandom i ostatkom Pacifika.

Pacifičke države takođe muči i to što je u prvim danima rata Putin stavio ruske nuklearne snage u stanje visoke pripravnosti. I dok se ruska ofanziva prebacivala na istočni ukrajinski region Donbasa, Putin je nadgledao testiranje interkontinentalne balističke rakete Sarmat, opisujući je kao "nešto za razmišljanje" za one koji pokušaju da ugroze Rusiju. Kasten Nemra, ministar spoljnih poslova u Republici Maršalska Ostrva, gde su SAD izvele 67 nuklearnih testova 1940-ih i 50-ih, rekao je da su Putinove reference na nuklearno oružje „potpuno neodgovorne i čisto ludilo”.

- Nuklearno oružje ne donosi ništa osim potpunog uništenja... čak i mnogo decenija kasnije, do danas doživljavamo negativne efekte na našu životnu sredinu, zdravlje i zajednicu - izjavio je Nemra podsećajući da je ova zemlja takođe suosnovala "Grupu prijatelja odgovornosti" sa Ukrajinom i četiri druge zemlje članice UN sa ciljem da „osigura odgovornost za međunarodne zločine počinjene nakon ruske invazije na Ukrajinu“.

U Francuskoj Polineziji, gde je Francuska izvela 193 nuklearna testiranja između 1966. i 1996. godine, Putinovi komentari su takođe podsetnik na pravu cenu nuklearnog oružja i kolonijalnih osvajanja.

Vehia Viler, aktivistkinja za zaštitu životne sredine i ljudska prava sa Tahitija, rekla je da je apsurdno da se još govori o upotrebi nuklearnog oružja 2022. „nakon svega šta su ljudi radili... nakon svih reparacija i sprečavanja upotrebe nuklearnog oružja". Međutim, ona ističe da je i glasanje u UN za suspendovanje Rusije iz Saveta za ljudska prava - licemerno.

- Mislim da je zaista interesantno da će UN glasati protiv Rusije, izbacivši ih iz Saveta za ljudska prava, kada su očigledno da su SAD i Francuska užasno kršile ljudska prava s obzirom na činjenicu da su godinama već vršile nuklearne testove na nama u Pacifiku - naglašava Viler.

(Telegraf.rs)