Suze Bogdanove udovice: Svi krili vest od nje, kada je saznala da su ga ubili prevremeno je rodila blizance

Viktoriji (34) i Bogdanu (35) Nazarenku iz Ukrajine trebalo je osam godina da ostanu u drugom stanju. Vest o Bogdanovoj smrti skrivana je od Viktorijw skoro tri nedelje da bi zaštitila nju i njihove nerođene bebe. Kontrakcije su počele odmah nakon što je saznala da joj je muža, ukrajinskog graničara, ubio ruski snajperista. Viktorija Nazarenko sutradan je rodila dečake blizance.

- To je sve što mi je ostalo od njega - moje bebe i moja sećanja, koja nikada neće biti izbrisana. Nije uradio ništa loše. Nije stigao ni da vidi svoje bebe. Nije ih uzeo u naručje - rekla je mlada udovica preplavljena tugom zbog gubitka narednika Bogdana Nazarenka, njihovog oca.

Bogdan je ubijen 14. marta dok je bio u misiji Državne granične službe Ukrajine u severnoj oblasti Černigova.

Porodica i prijatelji pokušali su da zaštite mladu ženu od tragične vesti zbog trudnoće, što znači da je za smrt supruga saznala skoro tri nedelje kasnije. Do tog trenutka njen muž je već bio sahranjen.

- Vest sam saznala 3. aprila, u toku noći su počeli trudovi i porodila sam se 4. aprila - ispričala je Viktorija, koja je u tom trenutku bila u 35 nedelji trudnoće. Prvi je rođen Matvijev, težak 2.800 grama, a zatim Zaharij, koji je imao svega 2,5 kilograma.

Viktorija, koja trenutno živi sa roditeljima u malom stanu u severnom gradu Nižin priseća se kako je Bogdan imao običaj često da razgovara sa svojom trudnom suprugom telefonom, ali su pozivi obično trajali samo nekoliko sekundi zbog loše veze. Igrom slučaja, njihov poslednji poziv, dan pre nego što je ubijen, trajao je duže - više od 10 minuta.

Bogdan je tada rekao supruzi da ide u misiju i da će morati da isključi telefon (uobičajena rutina). Takođe je pokušao da je ubedi da se iseli iz severnog grada Černigova, gde su živeli jer se Viktorija danima skrivala u podrumu, jer su, kako svedoči, ruski vojnici napali grad, pokušavajući da ga opkole granatirajući okolna sela.

- Rekao je da će se osećati mirnije ako se odmaknem. Našalio se da je to "naređenje". I mi smo se smejali jer obično ja "naređujem". U poslednjim sekundama pokušao je da kaže još nešto, ali veza je bila jako loša... Pokušala sam da ga odmah pozovem, ali više nije bilo veze  – rekla je Viktorija, prisećajući se njihovog poslednjeg razgovora. Čekala je da ponovo uključi telefon, ali prošli su dani, a nije dobila vest.

Za to vreme situacija u Černigovu se pogoršala i postala opasnija, čak je i lokalno porodilište oštećeno u bombardovanju, zbog čega se Viktorija odlučila da posluša savet muža i pobegne, preselivši se kod roditelja.

Ona je nastavila da pokušava da dobije više informacije o Bogdanu, pre nego što je konačno saznala da ga je ubio snajperista. Iza Bogdana, Viktoriji je ostala prozirna plastična kesa u kojoj je Bogdanove dve ogrlice, uključujući krst, koje je nosio kada je ubijen.

- Kada smo saznali da sam trudna, to je bila neverovatna sreća. Osećali smo se kao da ne hodamo, već da letimo. Kada smo saznali da su blizanci, naša sreća se udvostručila. Svaki dan je razgovarao sa bebama. Rekla sam: "Oni ne čuju", ali je svaki dan pričao sa mojim stomakom. Na mom telefonu je bio kalendar trudnoće i svakog ponedeljka smo zajedno čitali kako su se bebe formirale, šta su čule, kako su im se formirale oči i uši. On je čekao bebe. Bebe me sad podsećaju da treba da nastavimo da živimo. Bebe su moja moć, a ja sam njihova stena. Ali ja više nemam oslonac, Bogdan je bio moj oslonac i pancir, moje sve - završila je svoju priču Viktorija.

(Telegraf.rs)