Šta se zaista dešavalo na sastanku Putina i 37 najbogatijih ruskih tajkuna? Jedna izjava je veoma indikativna

Iako ispitivanja javnog mnjenja u Rusiji sugerišu da javnost u velikoj meri podržava specijalnu vojnu operaciju koju ruska vojska već više od dva meseca sprovodi u susednoj Ukrajini, određeni pripadnici ruske elite, naročito oni koji su se obogatili pre nego što je aktuelni predsednik Vladimir Putin došao na vlast, počeli su da progovaraju protiv ruskog napada, piše The Washington Post.

Mnogi od njih su se u tim, ne preterano glasnim istupima ipak fokusirali na sopstvene probleme. Sankcije koje je Zapad nametnuo Rusiji figuriraju kao nova Gvozdena zavesa i ruski tajkuni zbog njih ne mogu da pristupe desetinama milijardi dolara kojima su raspolagali pre rata u Ukrajini.

- U jednom danu su uništili stvari koje su se gradile godinama. To je katastrofa - rekao je jedan poslovni čovek koji je na dan početka vojne operacije pozvan na sastanak s predsednikom Putinom.

Bela kuća je u četvrtak ruskim oligarsima donela još loših vesti kada je objavila predlog da se njihova blokirana imovina proda na otvorenom tržištu i zarada da Ukrajini.

Najmanje četiri oligarha koji su se obogatili u mandatu Putinovog prethodnika Borisa Jeljcina već su napustila Rusiju. Najmanje četiri visokopozicionirana zvaničnika podneli su ostavke i napustili zemlju. Među njima se našao i Anatolij Čubajs, specijalni savetnik Kremlja za održivi razvoj za vreme Jeljcina.

Guvernerka u "zatvoru"

Drugi visokorangirani zvaničnici koji su nužni za funkcionisanje zemlje nisu pošli njegovim koracima. Neki ne mogu da odu čak i kad bi to hteli. U takvom "zatvoru je, primera radi, guvernerka Centralne banke Ruske Federacije Elvira Nabjulina. Ona je ostavku ponudila nakon što je Zapad Rusiji nametnuo sankcije, ali je Putin odbio da je prihvati.

Više ruskih milijardera, visokopozicioniranih bankara, visokopozicioniranih zvaničnika i bivših zvaničnika reklo je da ih je Putin zavarao i da osećaju da se na njega ne može uticati jer užim krugom njegovih najbližih saradnika dominira šačica tvrdolinijaša iz sektora bezbednosti. Nezadovoljni su u svojim dosadašnjim javnim istupima na tu temu bili prilično suzdržani i uglavnom su se fokusirali na pitanje ruskog odgovora na sankcije. Niko od njih nije direktno kritikovao Putina.

Vladimir Lišin, čelnik jednog od četiri najveća proizvođača čelika u Rusiji, kritikovao je predlog da se stranci nateraju da niz sirovina plaćaju isključivo u rubljama. Lišin je u razgovoru za jedne moskovske novine rekao da bi usvajanje tog predloga dovelo do "izbacivanja" Rusije sa međunarodnih tržišta. Vladimir Potanjin, vlasnik kompanije za rudarenje nikla i paladijuma Nornickel i jedan od arhitekata privatizacije koja je u Rusiji sprovedena 1990-ih godina, upozorio je da će predlozi da se zapleni imovina kompanija koje su zbog rata napustile Rusiju uništiti poverenje investitora. Poslovni magnat Oleg Deripaska rat u Ukrajini nazvao je "ludilom" i predvideo da će ekonomska kriza koja je zbog sankcija zadesila Rusiju biti gora od one koja je zemlju pogodila 1998. godine. Uz to, tvrdi da Putinova ekonomska politika nije rezultirala rastom ruske ekonomije i plata njenih građana. Rekao je i da će se Rusija "dugo stideti" rata u Ukrajini, ali i dodao da je za njega podjednako kriv Zapad.

Šokirani i utučeni

Jedan od učesnika sastanka 37 najbogatijih ruskih poslovnih ljudi i Vladimira Putina koji se održao nekoliko sati nakon početka specijalnih vojnih operacija u Ukrajini rekao je da su mnogi od njih bili šokirani i utučeni.

- Nikad ih ranije nisam video toliko šokirane. Neki nisu mogli da govore - rekao je drugi učesnik istog sastanka.

Dok su čekali da Putin dođe na sastanak, a čekali su ga više od dva sata, shvatili su da će se njihova poslovna carstva koja su gradili više od 30 godina vrlo brzo urušiti.

- Neki su rekli "izgubili smo sve" - rekao je jedan od učesnika.

Međutim, kada ja Putin došao, nisu mu uputili nijednu kritiku. Nisu se usudili. Ruski predsednik im je rekao da će njihova zemlja ostati delom međunarodnih tržišta. To obećanje se pokazalo lažnim. Dodao je i da nije imao izbora i da je morao da naredi "specijalnu vojnu operaciju".

U međuvremenu je izglasan zakon koji predviđa da se svako kritikovanje rata kazni zatvorom u maksimalnom trajanju od 15 godina. Putinov režim je predložio da se u ministarstvima ustanovi novi sistem u sklopu kojeg bi se Kremlju, putem svojevrsnih političkih komesara, dojavljivalo kakvog je ko raspoloženja i kako se oseća.

Putinova odluka šokirala je i druge pripadnike ruske elite - tehnokrate i neke članove bezbednosnih službi.

- Osim onih koji su bili direktno uključeni u pripremanje napada, ministra odbrane Sergeja Šojgua, načelnika Glavnog štaba oružanih snaga Valerija Gerasimova i par ljudi iz Savezne bezbednosne službe (FSB), niko nije znao što se sprema - rekao je za The Washington Post jedan ruski milijarder.

Mnogi su verovali da će se Putin fokusirati na Donjeck i Lugansk. Jedan visoki zvaničnik je rekao da se Rusija pripremila za izbacivanje iz SWIFT-a, međunarodne bankarske mreže za obradu podataka i komunikaciju, ali da se nije pripremila za sveobuhvatne sankcije koje su joj nametnute.

Rastuće zaprepašćenje

Ruski milijarderi koji trpe zbog sankcija i neki članovi bezbednosnog establišmenta na rat u Ukrajini sada gledaju sa rastućim zaprepašćenjem. Jedna osoba se u razgovoru za The Washington Post pozvala direktno na Šojgua kada je rekla: "Svi oni žele normalan život. Imaju kuće, decu i unuke. Ne treba im rat. Nisu svi suicidalni. Žele da žive lepo. Žele da njihova deca imaju sve i da mogu da putuju na najluksuznije lokacije."

Moskvu je prilično uzdrmala odluka Zapada da zamrzne pola novčanih rezervi kojima raspolaže ruska Centralna banka, a koje iznose oko 300 milijardi američkih dolara. Guvernerka Nabjulina zbog toga je ponudila ostavku, no pet osoba koje su upoznate sa tom situacijom tvrdi da ju je Putin odbio. Centralna banka tvrdi da Nabjulina nije pokušala da podnese ostavku.

- (Nabjulina) razume da se ne može jednostavno pokupiti i otići. U tom bi slučaju stvari za nju završile jako loše - rekla je jedna od tih osoba. Slično rezonuje i Vadim Beljajev, bivši vlasnik najveće ruske privatne banke Otkritje.

- Svi će raditi sve dok im ne stigne optužnica Međunarodnog krivičnog suda - dodao je Beljajev.

Svoje položaje i Rusiju napustili su samo oni koji nisu nužni za funkcionisanje države i koji ne pripadaju elitama.

Odlazak kao izdaja

Među onima koji ne mogu da napuste svoj položaj nalazi se i Aleksej Kudrin, ministar finansija iz Putinova prva dva predsednička mandata. Jedna osoba koja ga poznaje rekla je da je Kudrin verovao da Putin neće narediti napad na Ukrajinu. Kudrin, koji sada vodi Državnu kancelariju za reviziju, svojim saveznicima je rekao da bi njegov odlazak bio izdaja. Jedan drugi visoki zvaničnik rekao je da se oseća kao da mora da ostane u Moskvi, da mu odgovornost to nalaže.

- Ako svi odu, ko će popraviti ovu lošu situaciju. To je kao da radite u nuklearki. Ko će je voditi ako vi odete? Ako odete, postoji šansa da će eksplodirati - rekao je taj zvaničnik.

Među milijarderima koji su Rusiju napustili gotovo odmah nakon početka rata našlo se i nekoliko onih koji su se obogatili za vreme Jeljcina poput vlasnika kompanija za rudarenje dragog kamenja Polymetal Aleksandra Mamuta i Aleksandra Nesisa kao i Mihajla Fridmana i Petra Avena iz investicijskog konzorcijuma Alfa Group. Drugi se, međutim, boje da će im država oduzeti kompanije ako napuste Rusiju. Neki od njih se nadaju da će iz cele situacije izaći neokrznuti.

- Možda ne podržavate rat, ali morate ćutati i podržavati svoje sunarodnike jer neki vaši vojnici umiru. Možda niste srećni, ali ne smete to reći - rekao je poznanik jednog milijardera koji je bio prisutan na sastanku Putina i poslovnih ljudi koji se održao 24. februara.

Paze na svaku reč

Svoje mišljenje su rekli oni koji se sećaju drukčijih vremena i koji su se obogatili pre nego što je Putin došao na vlast. Sergej Pugačev, kremaljski insajder koji je Rusiju napustio 2011. godine, ukazao je na to da tajkuni još uvek paze da na Putinov račun ne upute kritiku. Jedan bivši bankar sa Zapada koji je sarađivao sa ruskim oligarsima rekao je da oni bogataši koji su se obogatili za vreme Putinovog uspona nikada neće kritikovati ruskog predsednika. Pugačev je dodao da u Moskvi i drugde u Rusiji ima i onih kojima rat ne smeta te koji zbog toga neće kritikovati Putina. Pugačev kaže da su uglavnom kritikovali vojsku jer se nije bolje pripremila za napad.

Nakon inicijalnih sankcija, ruska ekonomija se, čini se, stabilizovala. Kako piše The Washington Post, to je tako jer Evropi svakog dana prodaje naftu i gas u vrednosti od 800 miliona dolara. Odluka Centralne banke koja izvoznike tera da prodaju 80 odsto svojih gotovinskih prihoda onemogućila je imploziju rublje, a sve je to Putina navelo da utvrdi da "ekonomski blickrig" kojim je Rusija napadnuta nije uspeo.

Nabjulina je, međutim, ranije ovog meseca rekla da posledice sankcija tek treba da se osete i da najgore tek sledi, te da ruska ekonomija ne može živeti od rezervi. Pugačev kaže da Putinova pozicija zbog toga nije bezbedna.

- Za tri meseca će fabrike i prodavnice ostati bez inventara, a saznaće se i koliko je ruskih vojnika stradalo u sukobima u Ukrajini.

"Nemaju petlju"

Uprkos tome što im je zadat gotovo pa smrtonosan udarac, ruske poslovne elite još su, čini se, skamenjene od straha.

- Ne znam ko ima petlju da se usprotivi - rekao je jedan biznismen.

- Ako rat potraje i ako elite počnu da gube, onda šanse za pobunu rastu. Doći će do ozbiljne bitke za Donbas. Ako u njoj Rusija ne pobedi, onda će doći do velike bitke unutar ruskih elita - dodao je.

(Telegraf.rs)