Ovako su izgledali Hitlerovi poslednji sati: Arhivska dokumenta otkrivaju šta je prethodilo samoubistvu

Federalna služba bezbednosti Rusije (FSB) objavila je nove arhivske materijale o samoubistvu vođe nacističke Nemačke, Adolfa Hitlera, krajem aprila 1945. godine.

Reč je o dokumentima iz istražnog dosijea bivšeg Hitlerovog ličnog pilota, general-pukovnika policije Hansa Baura, a koja se čuvaju u odeljenju FSB za Novgorodsku oblast.

Preporučujemo

Baurova autobiografija na nemačkom jeziku, sa prevodom, i njegovo svedočenje na ispitivanju u Narodnom komesarijatu unutrašnjih poslova (NKVD) u decembru 1945. godine, sada je prvi put predstavljeno.

"Hitlerove drhtave ruke"

Kako je zapisano tokom njegovog ispitivanja, do samog kraja aprila 1945. godine Hitlerovo uže okruženje, koje se nalazilo pored njega u bunkeru kancelarije Rajha u Berlinu, nije znalo za Firerove konačne namere.

- Tek 30. aprila, popodne, pozvao me je zajedno sa mojim ađutantom, pukovnikom Becom. Hitler me je dočekao u hodniku i odveo u svoju sobu. Rukovao se sa mnom i rekao: "Baure, želim da se oprostim od tebe, želim da ti se zahvalim za sve godine službe" - prisetio se bivši pilot.

- Bio je veoma star i iscrpljen. Ruke su mu drhtale, bilo mi je jasno da je doneo konačnu odluku o samoubistvu - rekao je.

Hitler mu je rekao da želi da pokloni svoju omiljenu sliku za uspomenu – portret kralja Fridriha Velikog od Rembranta koji je visio u njegovoj sobi. Baur je pokušao da odvrati Hitlera od samoubistva, "jer će se tada sve raspasti za nekoliko sati".

- Moji vojnici ne mogu i ne žele više da se drže. Ne mogu više - odgovorio je Hitler.

Dalje je rekao da su "Rusi na Potsdamer Placu" i da bi mogli da ga uhvate živog, navodno koristeći gas za uspavljivanje. Baur je dodao da je naredio da se spale njegov leš i leš njegove supruge Eve Braun, jer se plašio da će biti obešeni radi pokazivanja, pošto su italijanski partizani prethodno obesili leš lidera fašističke Italije Benita Musolinija.

Baur je otišao da uništi papire i pripremao se da napusti kancelariju Rajha. Par sati nakon razgovora, spakovavši stvari, vratio se u bunker da uzme obećani portret.

- Predsoblje privatnih soba bilo je jako zadimljeno. Nekoliko stražara je uzbuđeno trčalo gore-dole. Pitao sam da li je sve gotovo. Rekli su da jeste.

- Gde je leš? - upitao sam, a odgovor je bio da je u bašti carske kancelarije.

Bio je "izuzetno šokiran onim što se dogodilo". Baur je pokušao da se seti u koje vreme se sve dogodilo.

- Kada sam se oprostio od Hitlera, bilo je 18-19 časova. Ponovo sam se vratio u sklonište u devet - priseća se on.

Potraga za vođama Rajha

Uoči bitke za Berlin u aprilu 1945. godine, sovjetska vojna kontraobaveštajna služba Smerš je dobila zadatak da pronađe i uhapsi Hitlera i druge vođe nacističke Nemačke.

Kao deo napredujućih jedinica 1. beloruskog fronta, vojni kontraobaveštajci upali su u Rajhstag i Rajh kancelariju sa opremljenim "firerbunkerom" u svom dvorištu – pažljivo utvrđenom, betoniranom podzemnom građevinom u kojoj su se Hitler i ministar propagande Jozef Gebels krili poslednjih meseci rata.

Nakon zauzimanja "firerbunkera" 2. maja 1945. i zatočenja onih koji su se nalazili u bunkeru i pokušali da pobegnu iz Berlina, počelo je mukotrpno prikupljanje podataka o mogućim lokacijama svih najviših vođa nacističke Nemačke. Među svedocima poslednjih dana Firera bili su načelnik odbrane sektora "Citadela" Vilhelm Monke, šef Hitlerove lične garde Hans Ratenhuber, lični sluga Hajnc Linge, lični ađutant Oto Gunše i lični pilot, komandant Firerove "eskadrile" Hans Baur.

Njihova ponovljena ispitivanja o okolnostima Hitlerove smrti sačuvana su u materijalima Centralnog arhiva FSB Rusije, Državnog arhiva Ruske Federacije, kao i u odvojenim istražnim predmetima u kojima su se vodili kao ratni zločinci.

Iz svedočenja očevidaca proizlazi da su Adolf Hitler i Eva Braun izvršili samoubistvo 30. aprila 1945, a 1. maja su to uradili i Jozef i Magda Gebels, koji su prethodno ubili njihovo šestoro dece, čije su leševe sovjetski vojnici pronašli u bunkeru.

Zaposleni u kontraobaveštajnom odeljenju Smerš 79. streljačkog korpusa u bašti kancelarije Rajha, 13. maja 1945. godine otkrili su mesto na kome su sahranjeni ugljenisani leševi Hitlera i Braun, čija je autentičnost naknadno potvrđena brojnim forenzičkim medicinskim pregledima.

(Telegraf.rs)