Igor i Marina sa sinom za dlaku izbegli smrt u Ukrajini: "Tokom noći se slomi, vrišti i plače"

Ljudi koji su se od početka ruske vojne operacije razmeštali po Ukrajini, ali i širom Evrope, najčešće su iz gradova poput Lisičanska, Popasnaje i Bahmuta, koji se nalaze u Donbasu.

Stanovnici ovih gradova imaju teške priče da ispričaju...

Preporučujemo

Grad Bahmut nalazi se na oko sat vremena vožnje od Lisičanska.

U ovom gradu, u miru parka koji se oseća daleko od prve linije fronta, nalazi se Igor, njegova supruga Marina i njihov sin Artum.

"Tokom noći se slomi, vrišti i plače"

Oni su iz grada Popasnaje koji se nalazi samo 45 kilometara od Lisičanska, i nedeljama je bio centar teških borbi.

- Tamo je granatiranje bilo jako intenzivno. Naš dečak je to teško podneo - kaže Igor za Sky News.

"He was screaming during the night; he was crying.We were living in darkness constantly.We had candles but everything ran out.The city doesn’t have electricity, gas or water."This is the first day 3-year-old Artum has been out since they escaped three weeks ago pic.twitter.com/w08zIZmBqi— Sky News (@SkyNews) April 25, 2022

- Vrištao je tokom noći, plakao. Stalno smo živeli u mraku. Imali smo sveće, ali je svega nestalo. Grad nema struju, gas, vodu. Zgrade su uništene - dodao je.

Ovo je prvi dan da je trogodišnji Artum izašao napolje otkako su pobegli pre tri nedelje.

- On se i dalje plaši. Tokom noći se slomi, vrišti i plače. Ali ovde je mnogo bolje nego u Popasni - kaže njegova majka Marina.

Potresne priče iz Popasnaje

Svaka priča je podjednako sumorna, a dolaze jedna za drugom.

- Popasnaja je potpuno uništen grad. Nemamo gde da se vratimo. Mi smo beskućnici i siromašni ljudi - kaže Olga Bondareva.

Ona je ispričala kako im se sve promenilo iz korena.

- Imali smo sve, sada nemamo ništa. Ništa. Nema zgrada, ništa. Grad je potpuno uništen. Grad je sravnjen. Kada smo se evakuisali bilo je zastrašujuće. Želimo da stignemo što dalje da u miru odgajamo naše unuče. Mnogo smo propatili. Kada je sirena bila uključena svi smo se tresli, srce nam je brzo kucalo - rekla je.

Druga žena dolazi sa pričom o svom nestalom sinu. Zove se Ruslan i ima 41 godinu. Ona drži njegovu fotografiju na svom telefonu.

- Izašao je iz bunkera da proveri stan i nestao je. Nemam pojma gde je od 11. aprila. Čekala sam ga i čekala. Mislila sam da će doći, da se krije negde u podrumu, ali nije došao. Možda neko zna nešto o njemu - zapitala je očajna žena.

Na ulici su novinari zatekli i dve sestre kako se grle pred polazak autobusa.

Jedna će ići autobusom. Druga će ostati u potrazi za nestalim mužem. On je negde pod ruševinama u Popasnaji.

"Ostaćemo ovde koliko god možemo"

Lisičansk je jedan od ukrajinskih gradova koji Rusija nedeljama pokušava da zauzme i u kome se znaci borbe vide na svakom koraku. Grad je sa tri strane okružen ruskim snagama.

Kako je ispričao Nikola, 56-godišnji član malog tima medicinara koji još uvek radi u ovom gradu, mnogo ljudi je napustilo grad.

- Kada Rusi uđu u grad, biće prekasno za evakuaciju. Ostaćemo ovde koliko god možemo - kaže on.

(Telegraf.rs)